Народно благостање
pr o
U БЛАГОСТАЊЕ
ционирало Савршено, као што је и сам Бле казао у свом
говору, јер су све државе, сивомашне „капиталом, „добивале |
обилно дугорочне зајмове,.-нарочито.. од Америке. - Промена прилика на. међународном тржишту капитала није. дошла услед. неповерења већ услед промена на њему самоме. Поја-
вила се велика потреба за дугорочним кредитима у. дотичним,
земљама, због. тога су. капиталисте постале, критичнијим
према земљама, чија. је кредитна способност у. међувремену.
због економских. неприлика у. њима. мање више. попустила.
Америка је и даље снабдевала кредитима јужно-американске., државе, Енглеска обилно своје колоније, а у Француској je:
емисиона делатност за " потребе домаће привреде била огромна. Али су државе, којима је y међувремену пресушио извор дугорочних кредита, добијале обилне краткорочне кредите, чињеница која је данас добро. позната. _ Фланден је то назвао „злоупотребом кредита, али се. може. замислити, да државе, које су своју. производњу одржавале страним дугорочним кредитима, нису могле да се од једном одрекну истих.
По нашем мишљењу сасвим је обрнут случај. Неповерење је последица светске привредне депресије. Отказ кра-.
ткорочних кредита почео је тек онда; кад се показало да су.
они постали несигурним, услед погоршања привредних прилика у другим земљама. Може се рећи да су у том погледу повериоци били још много индулгентнији но што би морали да буду. Није Кредитаншталт пао због тога што су му от-
казали кредите, већ су му отказани кредити због тога што.
се утврдило да има огромне губитке и да је имобилизиран.
"То исто важи и за немачке банке, Накратко, краткорочни |, кредити беже из земаља у којима је привредна депресија, најјача — Аустрије, Немачке и Енглеске, а улазе у оне чије | је економско стање врло повољно. Ми сматрамо да се не! може техничким мерама. да изврши боља репартиција капи- |
тала у свету, јер је она последица учешћа појединих народа
у светској размени добара. Само лечење привредне депре-
сије може да оспособи земље, које оскудевају у капиталима, да у већој мери извозе. То би им омогућило повратак сопствених и прилив туђих капитала. Неповерење би се брзо изгубило кад би се побољшале економске прилике у односним земљама. Следствено остаје лечење привредне депресије. Међутим министар Фланден је иронизирао предлоге у овом емислу.
,
Do sada su u glavnom zastu-
Šta se može očekivati od razgovora tt Berlinu
cuske. Po jednom, ekonomsko Ia zbliženje vodi političkom, a po drugom obrnuto. Ovo drugo gledište dominiralo je.u Francuskoj. I sam Brijanov plan o evfopskoj uniji pošao je od ove ideje, pa
pana dva gledišta O načinu zbli-, _ Ženja između Nemačke i Fran- |. · ·skog trgovinskog ugovora od avgusta 1927. godine. Izmena cCa-
+
je tek pod pritiskom drugih država akceptirao suprotno gle- |
dište, stavljajući zbliženje na ekonomškom polju: u prvi red. U ovom smislu je nastupio preokret i u francuskoj politici; o čemu najbolje svedoči fakat, da su francuski državnici, pril/kom зуоје розједпје розете 'Berlinu, doneli ideju o stvaranju nemačkofrancuskog ekonomskog komiteta. U zvaničnom kominikeu nije tačno određen zadatak komiteta, već-se zadovoljilo opštom Тогmulom „da će se postojeći privredni: sporaziimi ројабан 1 поу: РАНО i da će se ispitati. međusobni trgovinski odnosi i isko-
„met između Nemačke 1 Francuske već toliko intenzivan, da se · _ Nemačka nalazi na prvom meslu u francuskom uvozu a. __
'skim i engleskim rukama.
_bp. 41
0 Па se АНЕ ostave odrešene ruke u аи о vog programa rada, kako bi što, veći broj pitanja ušao итагтаfranje. Međutim. rad komiteta je ograničen i od. njega ne treba
mnogo očekivati. On neće uspeti da. uradi nešto više, no što,.je...., „već do sada urađeno. Sa nemačke i francuske strane Se ističe
koliko se već napređovalo u · zbliženju. "Tako je trgovinski pro-.
trećem u izvozu, dok Francuska zauzima ireće mešto kako u
izvozu tako i u uvozu Nemačke. Jedino..bi .se moglo govoriti.o
olakšicama Nemačkoj u vezi s poslednjim administrativno-pro--
tekcionističkim merama Francuske pri uvozu azota, uglja i dr >. veta i s obzirom na zahtev ministra poljoprivrede Tardijea da se ograniči uvoz stoke. Isto tako ne pretstavlja ni pitanje: kar-. tela neko veće polje rada za komitet. Ovde je u glavnom već _
sve učinjeno: postoji oko 40 međunarodnih kartela bilo samo između pojeainih grana nemačke i irancuske industrije, bilo da su pojedine industrijske grane ovih dveju zemalja članovi širih internacionalnih kartela. Postoji još izvestan broj artikala koji bi mogli biti predmet kartelisanja (staklo, veštačka svila, elektrotehnička industrija i t. d.), ali će se oni kartelisati kad nastupi pogodan trenutak za to, bez obzira da li komitet postoji ili ne. Možda će se moći uspostaviti saradnja između teške nemačke industrije i francuskih rudnika gvožđa, no ovde se nalazi kao glavna sme{inja desetogodišnji ugovor· koji je Nemačka sklopila sa švedskim rudnicima, a koji ističe tek 1942. godine. Ostaje pitanje ulaska francuskog kapitala u nemačku industriju, ili kako se to u ekonomskoj štampi naziva, „saradnja francuskog kapitala i nemačkog rada”. U ovu kooperaciju se polaže glavna
nada s nemačke strane. Očekuje se, da će francuski kapitalisti
otkupiti akcije nemačkih društava, koje se nalaze u атепкапIsto tako se Nemci nadaju, da се francuska industrija, koja ima potrebu za stranim radnicima,
"primiti jedan deo nemačkih nezaposlenih radnika. Ne treba se
zavaravati preteranim nadama. Onoliko kapitala, koliko bi bilo potrebno nemačkoj industriji, Francuska neće moći da joj da. I to naročito sada, kada i Francuska oseća, da je svetska finansijska depresija neće mimoići. Nije li sam Laval, tek što se vratio iz Berlina, izjavio, da su prilike za plasiranje stranih zajmova u Francuskoj danas nepovoljne kako se samo zamisliti može i da sama Francuska ima svojih velikih finansijskih teškoća? I što se nezaposlenih' tiče, to eventualno uposlenje od nekoliko stotina hiljada nemačkih radnika u “Trancuskoj industriji, ne bi olakšalo nezaposlenost u osetnijoj meri.
Govori se o potrebi za modifikacijom nemačko-francu-
rinskih štavova donela bi sniženje samo za:mali broj artikala.
·Eventualan prelaz na sistem preferencijala, na koji se takođe
misli kako. u Nemačkoj tako i u Francuskoj, bilo bi suprotno
Вгјапомот planu, koji predviđa preferencijal za.sve evropske "države u međusobnom prometu. Vrhunac optimizma ·pretstavlja
fakat, da se ni u Francuskoj ni u Nemačkoj ne ustručavaju da pomišljaju čak i na carinsku uniju. Ovo bi zaista bilo sjajno · rešenje — samo je fantastično već danas govoriti o tome.
Ako razmotrimo pitanje francusko-nemačkog ekonomskog zbliženja sa jednog šireg gledišta, t. j. sa gledišta celokupne evropske privrede, moramo konstatovati, da bi ovakvo . zbliženje moglo imati koristi po obe zemlje samo ako bi se
ristiti iskustva stečena u međusobnoj irgovihi na OshoOvu Trgo- sklopili trgovinski ugovori i s drugim državama. No s obzirom vinskog ugovora iz 1927. 0 Možda se namerno išlo za na U nisku 'kupovnu snagu većine evropskih" zemalja,
U hotelu „Splendiđ”: (ове su vila čiste
rene: soba sa 1! krevetom od din, 40 do 70, soba sa 2 kreveta.od d. 60 100,
а RO T E L. svaka soba ima toplu i hladnu tekuću 6 vodu i centralno grejanje. „ЕЈ NDI U hotelu „Spleridid” cene su vrlo ume–
__ВЕОСКАР_
Ко зато jedanput ке u - hotel: | „Splendid” uvek će posle odsedati u | njega, jer se u njemu. ima najveća | _ udobnost i nalazi se u centru varoši, „sproću Dvora, Brianova (ranije Dvor= |. ska) ulica br. 5. — Telefon: 22693 .