Народно благостање

17. октобар 1931.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Лиценцирање увоза стоке -у Француској. Одред-.

бом од 30 септембра о контингентирању увоза стоке и меса, Француска је допунила низ својих административнопротекционистичких мера. У последње време Француска је у кратким размацима завела лиценцирање увоза угља, дрвета, азота и вина. — Последњом уредбом се утврђује количина стоке и меса која се сме увести за последњу че твртину ове године: говеда 58.300 квинтала живе мере, свиње 30.400 квинтала: свеже и расхлађено месо свих врста осим овчег 39.000 квинтала, залеђеног меса свих врста осим овчег 70.000 квинтала. Месо усољено, прерађено, конзерве од меса 15.650 квинтала. Осим тога контингентиран је увоз масла на 12.000 квинтала. Уредба се не односи на извесне производе, за које важе посебне увозне одредбе ME трговинских уговора; овамо спада увоз шунке и саламе из Италије и увоз млека из Швајцарске. Овом мером смањен је увоз живих говеда и свиња за три четвртине за последњу четврт ове године а свежег и залеђеног меса на половину. Контингенти су глобални и нису подељени на поједине државе. Уредбом није обухваћен увоз оваца,

пешто ове скоро искључиво долазе из Алжира. Међутим |

увоз овчег меса и заклане живине остаје слободан.

Француска јавност, која се до сада није много обазирала на претходне протекционистичке мере француске владе, овога пута је показала знаке оштре опозиције. Постоји бојазан да ће цене животним намирницама у Франдуској скочити, што ће имати за последицу повећање производних трошкова и отежавање извоза и што ће свакако погођене државе предузети противмере. До сада су већ неке државе то учиниле: Шпанија је због ограничења француског увоза вина оптеретила нарочитим таксама све француске фабрикате; Аргентина је повисила царину на 50 до 100% ва француске парфимерије и хемијске производе ; Сједињене Државе и Канада такође прете увођењем репресалија према увозу из Француске, а и у Енглеској се појавила идеја да се отежа увоз француских луксузних артикала увођењем нарочитих царина на луксузну робу.

— Италијанска влада продужила је рок трајања кварнерске слободне зоне на неодређено време. — Тиме није ништа добијено, јер баш ова неизвесност о времену трајања онемогућила је већ и до сада интензивирање привредне делатности у овој зони.

— Višak talijanskog uvoza iznosi za prvih 8 meseci 0. 5. 1717 mil. lira (5,15 milijardi dinara) prema 3656 mil. (10,9 milijardi din.) u istom razdoblju prošle godine. U avgustu je iznosio svega 19,6 mil. (58.8 mil. din.) prema 298.9 mil. (896,7 mil. din.) u avgustu 1930. godine. Vlada je preduzela razne mere u nameri da uspostavi ravnotežu između izvoza i UVOZA. Zbog toga se smanjio uvoz do 1. septembra o. g. za 100% više no izvoz (1586 mil. lira). Italija gleda da kupuje sirovine i Dpolusirovine od onih država, koje kupuju u odgovarajućem iznosu ftalijanske proizvode. To bi se, veli u uvodnom članku Đornale

d' Italija, moglo učiniti i bez zaobilaženja klauzule najvećeg po

vlašćenja kad bi se osnovale organizacije za kupovinu. Ovima ie slobodno da kupe robu gde hoće. Tako n. pr. isti list od 20. septembra donosi članak bivšeg generalnog konzula Brena, koji predlaže da Halija ne kupuje drvo u Jugoslaviji, jet je ona slab mušterija talijanske robe, već od Baltičkih i Skandinavskih država, koje će zato kupiti velike količine talijanskog južnog voća. Arnaldo Musolini, brat Dučeov, predlaže veću upotrebu aluminija u metalnoj industriji. Njime bi se mogli postepeno supstituirati skoro svi metali, veli on, čime bi Italiia postala пеzavisna od uvoza. U tom se pravcu već radi, jer je proizvodnja aluminija ove godine četiri puta veća no pre 3 godine. |

— Ovih dana ofpočinju ttgovidski pregovori između

' _ BAPOJUHO BJUPOGLAHNbM

Страна 605

Austrije i Svajcarske. Osim toga Ausirija pregovara sa Poljskom povodom poljskog povišenja carina, zbog čega velike količine austrijske robe poručene pre povišenja carina, čekaju na granici. |

__ Немачка и румунска влада намеравају да предузму дипломатске кораке код заинтересованих влада ради стављања на снагу преференцијалног трговинског уговора, пошто се одуговлачи са одобрењем.

—_ Холандски привредници затражили су од владе да привремено заведе контингентирани увоз артикала, који се увозе из Енглеске, јер постоји опасност да Холандија буде преплављена јефтином енглеском робом.

КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА

__ У питању снабдевања града Бакра електричном енергијом, влада подвојено мишљење у општинској управи. једни су за то да Бакар и даље остане самосталан у снабдевању и да се за повећану потрошњу електричне енергије постави нова турбина на „јазу“, док су други за повлачење електричне енергије од сушачке „Електре“. Укупна годишња потрошња електричне енергије града Бакра износи 50.000 киловата, од којих 35.000 за јавну а 15.000 за приватну расвету.

СОНИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— У Свлиту је одржана поморска конференција коју је сазвало Министарство саобраћаја. Поморски радници и намештеници су тражили да се донесе закон о заштити помораца, да се регулише Однос између заповедника и посаде, да болничко и пензионо осигурање и социјална заштита помораца пређу у надлежност Министарства социјалне политике, а инспекцију да врше органи под вођством поморских држава.

_—_ Енглеска влада намерава да проведе опсежну роформу болесничког осигурања. Докторски хонорар смањиће се од 9 на 8 шил. (121,5 односно 108 дин.) од болесника, чиме ће се постићи уштеда од 425.000 ф. ст, (114 мил, дин.) до краја ове буџетске год. односно 350.000 (2.28 мил. дин.) целе идуће године. У истој сразмери смањиће се и апотекарске цене. Овде ће се постићи уштеда од 120.000 ф. ст. (32,5 мил. дин.). Осим тога укида се државна субвенција од 142.000 ф. ст. (384 мил. дин.).

ТРГОВИНА

— Трговачко-индустријско-занатска комора у Новом Саду поднела је претставку влади, тражећи да се трговцима забрани фактурирање робе у страним валутама одн. стављање таквих клаузула у фактурама, које би могле штетити угледу домаће валуте. |

—- Сарајевски месари одлучили су да снизе цене месу. Продаваће првокласну говеђину по 8 а другокласну по 6 динара килограм.

— Po želji austrijske vlade zaključen je sporazum između producenata šećera, trgovine na veliko i velikih potrošača šećera, po kome se poslednji obavezuju da neće uvoziti šećer

dogod fraju domaće zalihe. Tako je Austrija postala 85% пе-'

zavisna od uvoza šećera, čime je pogođena Čehoslovačka.

— Холандски извозннци јаја основали су централну извозну организацију, чији је задатак да у првом реду регулише извоз конзервиравих јаја, који иде већим делом у Енглеску. — У Пољској се оснивају обласне организације :3803ника јаја, ради регулисања извоза и стандардизирања робе,