Народно благостање

-17. октобар 1931. НАРОДНО

doba 1930. godine ta je pozicija iznosila 1394,3 miliona. Ukupno opadanje svih obaveza po viđenju iznosi 33,34 miliona dinara, ali su zato obaveze sa rokom

skočile za 45,6 miliona, na ukupan iznos od 838 miliona dinara. ; | пе У милионима динара Е Х 3 | bn 30: ЈХ 8. Х

АКТИВА OI | ap | Ban | e Подлога :

зл. у касама и на стр.||::68.4| 1202.4) 1545.4 1656.7| 1656.7

новч. у страној монети 25 21 3.0

девизе - _ - - 1759.2! 6319) 4446) 433.1 438.3

Укупно 2927.6) 1834.4| 1992.6) 2093.2) 2098.0 Девизе које не улазе у подлогу. «~ - . - “ 1186) 113.90) 95,6 Кован повац:

у никл _ _ . ___ 328! 328 319 Денонетазираноцсрерро. 230 279) 254 3aj ;

ЕНИ | | __ |игато|тлаз 7) аза Боа (63511

на хартије од вредн. 230,1! 203.4! 2668) 2991) 2999

Vyrao 1517.6| 1637.1) 1700.0| 1818.9) 1933 6 а ате о Брелиоси 274! 214 274 РЕКЕ Држави |4153,0 4020.7|1824,4|1824.4)1824.4 II Глав. LL B o 470.0| 470,0| 400.0 Вредности рез. фонда 91.4, 92.60 92.6 Вредности ост. фондова 4.1 41) 41 Непокретности, завод за израду новч. и намешта 1421) 142.2 1425 Разна актива . 37.7, 39.2) 44.0

ПАСИВА

Капитал . . Пи 1800) 180.0) 1800 Резервни фонд . .. 994 99.4 99,5 Остали фондови 4,2 4.2 4.2 Новчанице у оптицају ||5817.9 5396.5| 4890 7| 5196.7) 5306.9 Обавезе по виђењу: _

потраживање Државе 99.6 59.3! 122.3 6.7 12,4

жиро-рачуни 1250.0) 667.2| 321.2| 287.0] 2134

разни рачуни . 160:8| 195.6| 73.1) 47.9) 818

Укупно . ||1510.4| 922,1| 516.7, 341.7| 307.7 Обавезе са DoKoM • 702.4| 784.5| 830.2 Разна пасива , . .. 69.5) 86.4) 89.8 Оптицај и обав. по виђ ||7328,.3|6318.6|5407.4|5538.4) 5614 6 Укупно покриће у '/,. 39.95| 29.50] 36.85| 37.719 37.36 Покриће у злату 7 љ. 2858 29.911: 29.50

Opticaj |e porastao za 110 miliona ma 5.307 miliona dinara. Had imamo m vidu da smo imali opticaj preko 6 milijardi dinara, onda je očigledno da se ovaj iznos mofa smatrati za umeren. 5пахпа Tendencija razvića volumena poslova Narodne banke pokazuje protivnu tenaenciju kod ostalih naših kreditnih tstaпоуа. БЕОГРАДСКА БЕРЗА.

Међународно девизно тржиште се у току ове недеље мало смирило, па следствено су и код нас остали девизни курсеви без већих промена. Према новом девизном правилнику, који је ступио на снагу прошле недеље и о коме смо у „Народном Благостању“ већ реферисали мора се половина девиза уступати Народној банци, која са друге стране покрива све потребе. Курсеви су ове недеље били следећи: Народна банка је давала фунте по 225.6—214.06, девизу Париз 221.34—220.68, Њујорк 56.0801—55.9101, Ширих 11.0175 до 10.9845 (диришки паритет динара је 11.0065), Милано 2.9287 до 2.8687; Праг 166.36—165.86; Беч 7.8078—7.5678; Берлин 13.3117—13.0417. У главноме девизе су остале ове недеље стабилне. Беч је опет нешто чвршћи а Милано је мало попустио. Обрти у девизама су ове недеље износили 31.3 милиона; према прошлој недељи су нешто мањи, али ипак већи

БЛАРОСТАЊ Страна 669 „од недељног просека ове године. Највише је трговано у де| визи Цирих (6.58 милиона), Париз и Праг (4.2 милиона), Њујорк (3:66 милиона) ит. д. ит. ХД.

Код нас и у иностранству имамо једну аномалију, наиме, да се у народу налази велика количина новца; један | знатан део националног капитала, уступљен банкама ради кредитирања националне производње, данас је у рукама "малих штедиша, који немају стварне употребе за та срет"ства; због тога се један мали део тих капитала обично спроводи и берзама. Отуда живост на нашим берзама. То је изазвало скок наших државних доларских папира, а отуда | потиче вероватно и скок осталих папира — од којих су неки „већ и мало попустили.

Велике количине 2 и по од сто Ренте ратне штете ' промениле су у последње време сопственика и то без великих тешкоћа, јер је увек било руке, која Не да их прими. Највећи део пак су преузеле Народна банка и Поштанска штедионица, последња за рачун њезиних комитената.

Курсеви наших најважнијих ефеката кретали су се ове недеље на београдској берзи овако:

д. окт. 12.0окт. 13.0окт. 14.0окт. 15. OKT.

6% Беглуци 46.— 46.50 46:— 45.— 44,—

'7% Блер 55.709. 57.— 56.25. === 55.75

7% Селигман 63,25 64.50 64.50 — =

Ратна штета 300.—-—' 200. 206" 28650 289. 7

7% Инвест. зајам —— 6825 Ga. 6850 66.50 4% Агтрарци — —— 37.50

Народна банка 5.300.— — — 5.000— —=

Обрти у ефектима су износили 7.46 милиона — што

значи, да су скоро дупло већи од проштлонедељних — као

последица већих обрта у Ратној штети. Али су обртим у свим осталим папирима били већи но уобичајено. У Ратној штети трговано је sa 5.58 милиона динара, од чега отпада 3.409 милиона на послове у промпт роби а 2.09 милиона на термин. Необично велики обрт био је обављен у 7% Иввестиционом зајму — за 780 хиљада динара; то већ одавно није био случај. 4% Атрарци трговани су за 4 хиљаде, 6% Беглуци за 15.1 хиљаду, 7% обвезнице Државне хипотекарне банке за 323 хиљаде, 7% Блер за 570 хиљада, а акције Народне банке за 52 хиљаде.

Примећивало се и повећање послова у ефектима банака и индустријских предузећа, који су обављени већим делом ван берзе. - |

ZAGREBAČKA BERZA.

Novčano tržište. Situacija je nepromenjena. Promet se odvija veoma teško. Biće potrebno dulje vremena i znatnih napora dok se stvari opet dovedu u staru kolotečinu. Ma da je poslednja dva meseca opficaj porasao za pola. milijarde dinara oseća se znatna nestašica gotovine. Usled toga pojedina industrijska poduzeća bila su primorana da reduciraju svoj rad. A trpi dosta i građevna delatnost. Naročito onde gde зуа згејstva pofrebna za gradnju nisu stajala na raspolaganju.

Devizno tržište. Radi se po novom pravilniku. Movčani zavodi su primorani da polovinu izvozničkih deviza izravno nude Narodnoj banci. Usled toga privatna je ponuda mnogo manja nego ranije. Dosljedno tome Narodna banka moraće intervenirati sa većim iznosima. Ali sa druge strane sada i prima znatne iznose deviza. ;

"Tržište efektima. Promet je intenzivan. Naročito kod novčanih zavoda. Na pojedinim sastancima promet 4kcijama iznosi i po 3—400 hiljada dinara. Kursevi su sledeći: Jugobanka zaključena po 67, Ljubljanska po 115, Praštedionica po 957.50 uz jaki promet, Srpska po 186, Jugoslovenska udružena roba 110 bez prometa.

Kod industrijskih poduzeća zaključene su Slaveks po 20,

„Drava po 185, Šećerana po 160, a Trbovlie po 197—200 dinara. Dubrovačka roba 280, a Jadranska 420 dinara.