Народно благостање

Страна. 655 _

Imaju i stranci svoja potraživanja kod amerikanskih banaka, koja povlače. Ali pored toga ne može se 10 ni daleko da uporedi sa. onim što je bilo u Engleskoj. Amerika ima ogroman stok. zlata koji joj omogućava da zadovolji celu eventualnu tražnju i izbegne зуаки opasnost za dolar. Pre nekoliko nedelja amerikanske rezerve zlata su iznosile 5 milijardi dolara, t. |. 40% celokupnog svetskog zlata. Za 14 dana otišlo. je 500 miliona: iz zemlje. Znači da ostaje 4 i po milijarde. To |e od prilike sedam puta metalna gotovina Engleske banke, a dva puta više no ona Francuske banke. A priori izgleda da ne postoji opasnost po dolar. Postavlja se pitanje koliko se od toga može izvesti, a da metalno pokriće novčanica i drugih obaveza novčaničnih banaka po viđenju ne padne pod zakonski minimum. U tom pogledu procene variraju, ali se okreću oko sume od 6—700 miliona dolara. 1 ako se zlatna rezerva: ne može smatrati za neiscrpnu ipak ostavlja ona ogromnu masu sigurnosti. U ostalom, propisi o pokriću su veoma elastični i pružaju mogućnost izvesnog olakšanja u slučaju potrebe. Najzad novčanične banke imaće uvek izgovora da oslobode jednu dopunsku količinu zlata ograničavajući kredit u zemlji.”

još je optimističniji u tom pogledu bivši ministar, narodni poslanik i profesor univerziteta Bertran Nogaro u jednom članku u „Er nuveP u kome veli između ostaloga:

„Dozov i Jangov plan potvrdili su ono što su stručnjaci već odavna znali: da je godišnje 'potraživamje Amerike od Evrope mnogo veće по što se uopšte moSlo transferirafi od strane jedne ili više država.”

Istina je da Amerika ima kratkoročnih dugovanja inostranstvu, kao: što to kaže g. Frederik Ženi, ali su te sume danas vrlo male. One su bile ogromne sve do berzanskog kraha 1929. godine. Tom su prilikom Evropljani pogubili silme pare. Pored toga je kamafna stopa u: Americi bila uvek tako niska, da nije bilo nikakve naročite draži za onoga koji je tražio sigurnost Za svoj kapital da beži u Ameriku. Zato su bile dobre Švajcarska i Francuska.

Zbog toga nas mnogo iznenađuje članak ,Franklurter Zeitung-a” povodom odlaska dvojice francuskih linansijskih stručnjaka Farniea i Lakur-Gajea u Ameriku. Tu se tvrdi da tai put nema nikakve veze sa putem Lavala, već da oni imaju za zadatak da vide kako stoji sa amerikanskim dolarom i kakve su namere amerikanske vlade, da bi obezbedila velika mpotraživania Francuske od Amerike. Nama to izgleda neverovatno iz prostog razloga što je nemogućno da Francuska ima tolika potraživanja па strani. Kad je u Engleskoj zavedeno papirno važenie onda se pronela vest da Franсизка Бапка !та depozita u Americi za 30 milijardi franaka. Ta je suma svedena па verovafni iznos od 15 milijardi franaka. Ne može se verovati da Francuska banka raspolaže većim potraživanjima u Americi, jer bi to premašalo celokupan njezin devizni stok iskazam u nedeljnim stanjima. A da privatne banke imaju veće depozite u Americi, potpuno je isključeno. U koliko su francuske banke do skora održavale veća potraživanja na strani, to je bilo u Londonu, jer ie ovaj bio favoritno tržište kapitala. Sad bi veći odliv zlata iz Amerike mogao značiti samo begstvo iz dolara. Ali to bi.bilo neobjašnjivo, kad se uzme u obzir da Amerika ima još uvek 40% svetskoga zlata. Po našem mišljenju celokupna uzbuna oko foga došla je zbog Huverovog držanja. On je svojim iznenadnim držanjem alarmirao celokupno iavno mnenje u svetu koje je i jnače suviše nervozno i koje pati od hipnoze pokolebanih valuta.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |

Бр. 42

ТЕ. Huvetov drugi plan.

Г ако dakle izgleda da ne postoji opasnost za dolar, ipak u Americi nije sve u redu. Specijalno u oblasti bankarstva. Ima više od godinu dama kako se javlja s vremena na vreme o iolektivnim 'Đadovima malih amerikanskih banaka. Velika banka mijedna nije pala. Najveća je bila Benk of Junajted Stets, koja je spadala među banke trećeg reda. Za godinu dana je palo 1700 manjih banaka, koje su raspolagale ulozima od oko 700 miliona dolara. To je svakako jedan veliki poremećaj u amerikanskoj narodnoj privredi. I što je najglavnije serija bankarskih padova mije još izdajeka završena. Druga jedna okolnost, koja takođe dejstvuje u oblasti bankarstva, je stanje amerikanske berze. Mi smo redovno referisali o tome ukazujući na neobičnu pojavu, da za dve poslednje godine hartije od vrednosti na amerikanskim berzama neprekidno padaju i da је jedan veliki broi papira dostigao neverovafan nizak kurs. Po sebi se razume da su imaoci tih hartija koji su ih kupili pri maksimalnom kursu ili u opšte njemu blizu, pretrpeli ogromne gubitke. Amerikanske banke su mairočito forsirale efekfni posao; svaka je imala u svom mportielmu velike pakete raznih papira i na fome su ipretrpele tako wvelike gubitke, da ih ima koje su usled [оса morale zatvoriti šaltere. Najzad amerikanske banke imaju kratkoročnih potraživanja na strani, koja st zamrznuta. Istina ta se potraživanja me cene tako visoko. Smatra se da ima svega ı Londonu 125 miliona dolara, a u Nemačkoj 300—350 miliona dolara. Ali ie sve to zajedno činilo da je kredit banaka počeo da se gubi. To je dobilo poslednje nedelje konkretan izraz u neobično velikom povlačenju uloga i tezauriranju. Ta |e pojava dala povoda drugom Huverovom planu (prvi se odnosio na međunarodni moraforijum). Uz vrlo veliku larmu i tz vrlo veliku scenarilu priređen је veći broj konterencija raznih poslovnih i političkih ljudi, na kojima je objavio svoj program za saniranje prilika u amerikanskom bankarstvu. On polazi od pretpostavike da su duga depresija, Која 'dolazi isključivo od događaja u Evropi (kao što Evropa tvrdi da ie Amerika kriva za privrednu krizu) i zatim i suviše veliki pad cena izazvali izvesnu nmervoztiti i zabrinutost ın Americi. Niske cene poljoprivrednih proizvoda i hartii{a od vrednosti dejstvumt na poslovni život 1 zaposlenje radne snage kao deflacija. To se mora no зуаки сепи suzbijati. Huver smatra pre sveca da freba omogućiti ulagačima banaka. koje su zatvorile svoje šaltere, ipak izvesnu kamatu. To ić jedna odista meobična ideja. Do sađa nije bio slučaj da se od jedne banke, koja je zatvorila svoje šaltere usled nemogućnosti funkcioniranja, traži da i dalie plaća redovno Катајћи па дио. Huver hoće 'po svaku cenu da oživi alttivit zatvorenih banaka smatraiući verovafno da ona niie cela propala. Nakratko, on hoće da mobilizira banke koje su imobilizirane. | | ,

Huverov plan svakako nije originalan. Po njecovoj inici{ativi osnovana је Nešenel Kredit Korporešen, Која ima za zadatak da sa kapitalom od 500 miliona dolara prima uu eskont altcepte banaka i time mobilizira njihovu aktivu. Znaiući da ie suma od 500 miliona dolara nedovolina da odgovori zadatku, Huver u isto vreme podnosi parlameniu predlo o ublažavanin odredbe zakona o movčaničnim bankama u pogledu mnjihovih alktivnih poslova. One danas ne smeju da reeskontuju solo menice banaka sem uz punu podloou hartiia: od vrednosti ili ftrvovačke menice, a sa naidužim rokom

:·od 15 dana. Hwuver namerava da i federalne rezervne

banke angažuje takođe u poslu oko mobilizacije ame-

J