Народно благостање

Страна 678

намери, али су је из наведених разлога поздравили извесни теоретичари.

" Још није прошло дуго времена откако је фунта девалвирана, а већ се могло опазити да је то рђава метода за повећање извоза. Ми смо већ неколико пута указали на то, колико је наивна претстава да ће цене и поред обарања вредности фунте ипак остати на старом нивоу. Отуда се

дакле Енглеска не треба да нада великој и трајној користи. |

Тим више, што све заинтересоване државе предузимају мере за заштиту домаћег тржишта против евентуалног енглеског увоза.

Не можемо веровати ни у другу претпоставку, о одржању надница на досадањој висини. Познато је, са коликим огорчењем су се радничке организације бориле за наднице и може се са сигурношћу очекивати да се реална надница смањи због поскупљења живота. Последица тога биће повећање надница или раднички штрајкови.

Не може се порећи да ће енглеска индустрија за кратко време имати извесне користи, али ће зато имати да плаће. целокупна енглеска привреда. За ту релативно малу корист Енглеска трпи огромне штете, Престала је да буде банкар света, а подноси велике губитке на каматној служби зајмова датих иностранству ; банкарске провизије су сразмерно опале исто тако и зарада енглеског бродарства.

И развој спољне трговине обеју упоређених земаља

потврђује наше мишљење. Енглески извоз је упркос девал· вацији фунте опао, док је немачки услед снижавања трошкова производње знатно порастао.

= Професор Кинс се нада да ће се догодити чудо у погледу енглеског извоза због пада курса фунте. Специјалну наду полагао је у индустрију угља, тога најважнијег енглеског извозног артикла. И заиста у овој индустријској грани осетило се мало оживљење коњунктуре. Извоз је ојачао.

Бојећи се енглеске конкуренције Немачка и Пољска су ових дана одобриле велике олакшице својој индустрији угља. Немачка ју је ослободила социјалних намета и снизила наднице за 7%.

Шта ће рећи Кинс на тор

Пољска пак, која је својим јефтиним угљем досада тукла Енглеску на скандинавском тржишту, ослободила је по примеру Немачке своју индустрију од социјалних доприноса. Поред тога снизила је и тако већ ниску железничку тарифу. Трошкови лучког претовара сведени су на минимум. Тиме је пољска индустрија угља толико оснажена да јој не може конкурисати енглеска, чак кад би имала сталну извозну премију од 25%.

Kod Kreditanštalta ne ide sve kao što treba. Već smo javili o pojačanoj birokratizaciji. rekonstrukcionog odbora, njegovom

а podelom na tri pododbora. Sada se čuje o ličnim sukobima među pojedinom gospodom na VOdećim položajima. lako na primer između dra. Girtlera, pred-

sednika ı dra Mozinga, prvog podpredsednika rekonstrukcionog | odbora s jedne strane i generalnog alrektora dra. Špicmilera |

s druče. Čak je došlo i do ostavke prve dvojice, koja je ipak

паарпаџинизононихшаноапшсџипнопниливопососшвианечивоввиннивцоаиом"ивпишшшинринивишниинвнивинииишинлнинвнинашлннининниваисииилнниних и : u 5 O ELE ј E i

:· TPTOB AUKO ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВО Д А, Д, зЕ НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ

ва

JU _E E BEK

. G. DUN &CO.

= n

свивишив

ивиџин Бин

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Engleska u. neobičnom

кнез Мижајлова 39:

__ Бр. 43

povučena. Konilikt između mladog d-ra.· Mozinga i starog bankarskog stručnjaka dra. Špicmilera nastao je verovatno usled toga, što se ovaj poslednji nije dao. secati. Svojom. ostavkom su Girtler i Mozing svakako hteli da nateraju Špicmilera da demisionira. Да sada je sukob između direkcije i rekonstrukcionog odbora opet nekako zaglađen, ali je pitanje dokle. će ovo zatišje trajati.

Osim ovih gloženja u bančinom vođstvu, postoji i masa. drugih stvari koje još nisu raščišćene za ovo 4 meseca od kako je banka rekonstruisana. Ovamo spada pitanje direktorskih plata i redukcije direktora kao i pitanje redukcije činovnika i njihovih plata. Četiri meseca je vođena borba oko toga, da li će direktor r*imati 100.000 šilinga (800.000: dinara) ili 50.000 šilinga (400.000 dinara) godišnje. Najzad je sama vlada, koja je već dugo oklevala, likvidirala ovo pitanje otkazavši 18. oktobra svima direktorima i vice direktorima — njih 25 na broju

"— izuzimajući d-ra Špicmilera i doktore Rotemberg i Joham,

koju je dvojicu postavila sama vlada prilikom saniranja Kreditanštalta. Verovatno da će s najvećim brojem ovih direktora vlada stupiti u pregovore radi njihovog povratka; ona se nada ovim putem doći do sniženja direktorskih plata. Personalni budžet Kreditanštalta još uvek iznosi 14 miliona šilinga, a broj otpuštenih činovnika svega 150, ma da bi trebao da bude nekoliko puta ovoliki.

Kao što se vidi, kod Kreditanštalta još nisu ni personalna pitanja rešena, a ima toliko drugih, važnijih, koja čekaju da dođu na red: likvidiranje angažmana, obustava rada u nerenta– . bilnim pogonima, utvrđivanje imovnog stanja. raščišćavanje pitanja odgovornosti ) mnoga druga.

U pitanju odgovornosti za slom Kreditanštalta za sada je naređeno samo hapšenje bivšeg-· direktora. Frica Егептезта, koji lično duguje banci 5 miliona šilinga. Osim toga, ona je izgubila 40 miliona šilinga na poslovima u koje je Erenfest uvukao i za ove će verovatno odgovarati i jedan deo upravnog odbora, bez čijeg: se odobrenja ovi poslovi nisu mogli pravit. Erenfest, koji sada živi u Parizu, imao je 1924. с. 15 mil. šilinga, koje je idućih godina izgubio špekulišući na mjujorškoj berzi. U ovim špekulacijama nije izgubio samo svoj, već i novac: Kreditanštalta i Amstelbanke.

Da novo vođstvo Kreditanštalta još nije ušlo u stvar vidi se najbolje po tome, što se i dalje ulažu nove pare u propala preduzeća.

CC =- Mi smo već napomenuli uzgred u jednom od prošlih: brojeva, da je Engleska nacionalna " = vlada preduzela vrlo stroge mere protiv skupoće. Da se vratimo na ovaj slučaj.

Engleski zakon o suzbijanju skupoće načelno je ogroman preokret u engleskoj ekonomskoj politici. Ni za vreme rata, kad su sve države vodile ekonomsku politiku prinude, nije .ona htela da.pođe tim putem. Ona je više od sto godina liberalna zemlja. U tome je bila, neobično. konzekventna. Nikad država nije ni pokušala da se meša u ekonomske одпозе. рпуашика, Proizvodnja i cirkulacija dobara bile su ostavljene privatnoj inicijativi. Čak. je i leberistička. vlada produžila. tu: politiku: Zakonom 0 suzbijanju,skupoće Engleska je učinila preokret od 180. stepeni, jer taj zakon spada u oblast krajnje državne. intervencije. kostimu-

ЕНЕЛ ЕН цер

БЕОГРАД ЗАГРЕБ

Бериславићева 7.

MHHHHHHBHBHHHM

аинпнинрвипвнинливанинирнривинниининвавахланинливоиинљипаниоанипинипинивипо лпнимннсопиапипаннвининкилиовинвининчинвинпиина ни -