Народно благостање

__ 24. вктобар 1931. НАРОДНО

„ вјебнси, da |e opticaj novčanica porastao za 58.0 mi-

liona; per saldo on je i ovoj педеји зтапјеп за чкирио 89.30 miliona dinara.

У милионима динара

у 31 ХП 4. Х1 | 30. 1Х 8. ~ | 15. XX

АКТИВА 1929 51030 1931 193: 1931 Подлога ; ;

зл. у касама и Ha Crp.||i168 4|1202.4 1656.1| 1656.7| 1656.7 · новч. у страној монети 21 3.0 33

девизе _ . _ _ |1159:2] 6319 4331) 438.3 397.5

Укупно 2027.6| 1834 4! 2093.2) 2098.0| 2057.5 Девизе које не улазе у подлогу = - „ - = 113,9| 95.6) 92,3 Кован повац:;

у никлу · - . _- 3219. 319). 325 Демонетизирано сребро 33,9) 33.9 33.9 'Зајмови;

на менице .. .. 1287.5| 1433.7, 1519.8, 1633.7| 1690.4

Ro e om openu || 210 1| 203.4) 2000) 2000 257.

не 1547.6| 16371 1818.0| 1933 6) 1977.5 Хартије од вредности 21.4 27,4, 21. Ранији аванси Држави 4153.0| 4020.7| 1824.4) 1824.4| 1824,3 TIpaspeMeHm aBaHcH 1 naB. Држ, Благајни . . 479.0) 490.0| 509.0 Вредности рез. фонда 92.6) 92.6) 93.7 Вредности ост. фондова 4.1 4.1 41 Непокретности, завод за израду новч. и намешта 142.2) 1425| 142.9 Разна актива . 392: 44.0) 46.2

ПАСИВА

потраживање Државе 99.0) 59.3 6.71| · 12,4) 24.9

жиро-рачуни 1250.0) 667.2) 287.0) 2134) 2144

разни рачуни 1608) 195.6) 47. 818 684

Укупно 1510.4! 9221! 341.7| 307.7| 307.9

Обавезе са роком . 184.5| 830.2| 930.3 Разна пасива . . > 86.4) 89.8 93.0 | Оптицај и обав. по ub |7328.3|6318.6|5538.4)5614 6 55254 Укупно покриће у'/,. 39.95| 29.50| 37.719) 37.36| 37.23 Покриће у злату У 1. 29.911 29.501 2998

_ Obaveze po viđenju 1 орбсај поусатса dostigao је 5525.46 miliona, a ukupno pokriće izmosi 37.23% prema 37.36% u stanja od 8. ostobfa ove godine.

БЕОГРАДСКА БЕРЗА.

Девизно тржиште је ове недеље било мирно, без промена, и једино су Лондон и Милано нешто мало чвршћи. Обрти су износили 29.25 милиона динара. На љубљанској берзи обрт је прошле недеље износио 15.3 милиона динара.

Код наших ефеката забележени су на београдској берзи следећи курсеви:

16. окт. 18. окт. 20. окт. 21. окт. 22. ОКТ.

7% Инвестициони 61-—–— 69“ 68 . 607 6850 6% Беглуци 4425 — = 424 — · 43.50) 7% Блер 5550. 55=- 2425 =— 56.25 7% 'Селигман 63 — . 62.75) | 0215 06279 „6275 Ратна штета 277.— 216.50. 215-— .210-—-— 2711 8% Блер — — 62— 62—- = Народна банка — — _ 4800.— 4800.— —Č—

Обрти су и ове недеље мањи од ранијих, а износе укупно 3.88 милиона динара. Највише је трговано у Ратној штети, за 2.17 милиона; од тога отпада 1!.57 милиона на промпт робу а 605 хиљада на термине. 7% Инвестициони за-

Лјам тргован је за 129 хиљада, 6% Беглуци за 310 хиљада,

-7% Блер за 874: хиљада, 8% Блер за 70 хиљада, а акције Народне банке за 40 хиљада.

БЛАГОСТАЊЕ _ Страна 685 _ ZAGREBAČKA BERZA.

Devizao težište. Obrt je u prošloj nedelji iznosio nešto preko 44 miliona dinara. Pre novog deviznog pravilnika bio: |e znatno veći. Mogao je dostići 80 pa i 90 miliona dinara nedeljno. Opadanje obita za skoro polovinu posledica je deistva nOVOg pravilnika, ali i teškog woložaja našeg novčanog itržišta. Situacija na deviznom tržištu je ove sedmice dosta mirna. Kursevi pojedinih deviza ne osciliraju kao prošle i pretprošle nedelje. l)evize Prag, Paris, New-York i Zurich zadržale su 5уоје гаnije kurseve. Amsterdam i Trst nešto su čvršći. U privatnom prometu živo se radilo sa devizom Beč, uz povišeni kurs od 7.50 do 7.80. Promet je u prvoj polovin ove nedelje bio u običajenim granicama. Dnevno po 5 do 6 miliona dinara bez kompenzacija, izuzevši utorak, kada je iznosio preko 9 miliona.

Efektno tržište. Tržište akcija novčanih zavoda naročito je živo. Dnevno se obavi po nekoliko deseftaka zaključaka u DpOiedinim akcijama. Kursevi su i pokraj jače ponude ostali neproтепјет. Тако је Prašteđiona rađena po 057.50, Jugobanka po G67.—, Srpska 186.—:· a Ljubijanska po 115.—; Union banka je nuđena po Din. 100.—, ali do zaključka nije došlo. Za Narodnu banku je polagan novac 4.500.—, a za Hrvafsku Din. 50.—.

Promet sa Štetom je minimalan. Kurs je pomalo u popištaniu do 270 i 274. U terminarnna fakođer nema poslovanja.

Labavija tendencija je ponovno nastupila i kod 7% Biaiftovog zajma. Zaključivan je po kursu od 54 do 55, ali u manjim količinama. 8% Blair notira novac 60 dok je roba 62, a Selgmanove obveznice su ostale ovoga buta bez zaključka.

Promet u beglučkim obveznicama |e OVC nedelje neši intenzivniji. Dnevno se trguje po 100.000 do 150.000 попипаје. Kurs im je također dosta čvrst, te idu po 44 do 45. Za 7% Investicioni zajam |e polagan novac po 63.50; a тоба ро 66, аб do posla nije došlo.

РОБНО ТРЖИШТЕ. аненица.

Сва важнија робна тржишта показивала су ове недеље нешто чвршћу тенденцију, што се доводи у везу С Хуверовим планом за санирање кредитних прилика у Сједињеним државама. Тако је н. пр, чикашка нотица норасла од 50 на 53 центи за децембарски термин, а термин мај од 54 на 57. Винипешка нотира октобарску робу са 58 и по. Ова хосистичка тенденција приписује се појачаној тражњи. Интересантно је, да су довози американских фармера у септембру и првој половини октобра били врло мали (најмањи од 1920. године). Исту појаву констатујемо и у главним канадским прериским провинцијама, у којима је од 1. јула до средине октобра преузето 61 милион бушела, према 140 милиона за исто време прошле године. Нова жетва је врло добра, најбоља у провинцији Алберта, пшеница је одличног квалитета, садржи 8—10% влаге и 13—14% протеина. Жетва у Манитоби цени се на 270 милиона бушела, или за 32% мање но прошле године. Аустралијска влада објављује, да су фармери за 25% смањили површину засејану пшеницом и да ће принос изнети 4,2 милиона тона према 5,6 милиона у прошлој. Према томе ће се произвести 25% мање, што ипак одговара једном врло повољном жетвеном приносу.

(О аргентинској жетви немамо још: дефинитивних података али је познато, да је код општег смањивања усева за 21% — најјаче смањена површина засађена пшеницом у провинцији Ла Плата (за 33%) која је давала најнижи принос по хектару. Жетва ће отпочети кроз 40—50 дана.

Сва: европска тржишта била су чвршћа но прошле недеље; интересантно је, да су последњих четрнаест дана престале жалбе на руске понуде, које су квариле цене. У појединим европским земљама почело се стварати велике залихе брашна и пшенице — док је тражња за промпт потрошњу релативно врло слаба.

На нашим суседним тржишима је ситуација такође живља и цене су према претпрошлој недељи поскочиле за 4 до 7 динара. Код нас су повећане куповине млинова.