Народно благостање

Страна 712

БЕОГРАДСКА БЕРЗА.

Девизно тржиште је ове недеље било "мирно — изузевши девизе Лондон, која је у првој половини недеље била лабава а пред крај показивала чвршћу тенденцију. Обрти су бил нешто већи но прошле недеље, са 35.7 милиона динара од чега отпада: на Лондон 9.3 милиона, затим долази Цирих са 9.35 милиона, Праг са 5 милиона, Париз и Њујорк са 4.8 милиона и т. д.

На ефектном тржишту је једино 8% Блер одржао непромењене курсеве; изузевши обвезнице Ратне штете које су прво биле лабаве али пред крај недеље (5. о. M.) JO)KMвеле приличан пораст курсева — све су остале хартије биле лабаве. Курсеви су се кретали као што следи:

30. окт. 2.нов. 3.нов, 4.нов. 5. нов. 6% _ Беглуци 4375 4325 4325 4325 42875 7% Блер 6150 —— 58— 5750 7% Селигман 66— — 64— 64— 6450 7% Инвестиц. зајам — 65— 6450 65— 648% Блер =— 66 — 66—" 66—– 66.Ратна штета 214 212 — 211 — 211 275 Народна банка <. 4.850

Послови су били минимални —- укупно обрти износе свега 2:36' милиона динара. Највећи обрт имала' је Ратна штета, са 1.45 милиона динара; од тога отпада 1.25 милиона н промпт робу а 192 хиљаде на термине, 7% Инвестициони зајам имао је обрт од 86 хиљада, 6% Беглуци од 290 хиљаде, 7% Блер је тргован за 215 хиљаде, 8% Блер за 150 хиљада, 7% доларске обвезнице Државне хипотекарне банке 146 хиљада а акције Народне банке су трговане за 34 хиљаде дин.

ZAGREBAČKA BERZA.

Novčano tržište. Situacija se postepeno popravlja. Ultimo oktobra prošao je bolje nego što se je moglo očekivati. Novčani zavodi bili su u mogućnosti da vrše znafne isplate. Ulagaći su se smirili. Pomalo se oseća ponovan priliv uložaka, pošto širokim sloievima nije lako držafi kod sebe veće iznose.

Devizno tržište. Promet je nešto veći nego što je bio u prošlom mesecu. A i Narodna banka daje više deviza. Olakšanjem situacije na novčanom tržištu, trcovci su u staniu da sve bolje pokrivaiu svoje obaveze prema inozemstvtu. Naročito se ponovno slabljenje kursa funte iskorišćava za reguliranja obaveza kola glase na funfe.

Državni papiri. Promet je upravo neznatan. U prošloj nedeli: samo milion dinara. Naročito je slab promet u dolarskim papirima. Razlika između novca i robe tolika je da otežava zakliučenje poslova. Imaoci robe ne puštaju je lako iz ruke. Iz inozemstva dolazi danas mnogo manje dolarskih papita nego što je to bio slučaj ranije. Tome nešto doprinosi novi devizni pravilnik, a u prvom redu poteškoće na novčanom fržištu. A i Beč koji |e ranije mnogo posredovao ı dolarskim papirima iz-

među New-Vorka i Jugoslavije, nailaze danas u tom pogledu |

na poteškoće vlastitim deviznim odredbama.

I Ratna šteta, pošto se je bila nešto oporavila na vesfi o zaključenju zajma od 300 miliona franaka, ponovno je zanemafena i kurs se je spustio sve .do 270 dinara.

РОБНО ТРЖИШТЕ,

Пшеница.

На светском тржишту су курсеви за пшеницу остали ове недеље непромењени; чикашка берза нотира 62 цента за децембарски термин — што значи, да је цена пшенице у току последње четири недеље порасла за 30%. При томе је интересантно напоменути, да су обрти много већи но последњих месеци. Разлога који објашњавају ово стање има више: хосистички дејствују слабе понуде руске робе; од како је Енглеска напустила златно важење стагнирају и понуде Румуније — због сторнираних закључака У фунтама и због неизвесности извозника, да ли ће моћи наплатити

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 45

| извозне премије. Томе треба додати још и то да су велики

млинови дефицитарних држава били без залиха и да су у последње време закључили веће куповине, користећи се нис- | ниским курсевима, дејство вести о смањеним сетвама, Хуверовој акцији итд. Интересантна је американска статистика о светским залихама пшенице, према којој су на дан 1. октобра 1931. године залихе жита износиле 625 милона квартера према 68.0 милиона 1. октобра 1930. године и 63,5 милиона у 1929. години. То занчи, да су светске видљиве: залихе 1. октобра ове године за 5.5 милиона квартера мање но прошле године и за 1! милион мање но у 19209. години. (Један квартер — 217.7 кгр.).

За наше Извозно друштво, које има још знатне количине непродате робе, мора ово стање бити веома повољно.

Остала жита су такође чврста. Кукуруз нотира у Чикагу 42 цента за бушел а код нас промпт Бегеј 98—93 динара за 100 кгр.

Метали

су ове недеље такође одржали непромењене курсеве од прошле недеље (35.8 фунти за бакар). Конгрес американских произвођача бакра, који би се имао одржати крајем октобра у Њујорку је опет одгођен —_ сада већ трећи пут. Овај ће конгрес, за који се чује да ће се средином овог месеца ипак одржати, бити важан у погледу смањења производње и по питању извозне царине, до које ће доћи ако се не може ограничити афрички односно јужно-американски и мексикански довози. Постоји намера, да се у томе случају уведе царина од 4 центи за либру.

Калај је ултимо октобра био лабав али су се курсеви У овој недељи опет поправили на 128.125 фунти за тону. На последњој конференцији пула није дошло до промене продајне политике; сазнаје се, да су видљиве залихе порасле на 12.250 тона према: 5000 тона за време претпоследње конференције. Вуна

је на последњим аустралијским аукцијама постигла више цене, због пада курса енглеске фунте. Октобарске продаје су износиле 221 хиљаду бала према 154 хиљада у одговарајућем раздобљу прошле године. Понуде нове производње поково су повећане; у јули-септембарском тромесечју износиле су нове видљиве залихе 1.03 милиона бала према 0.899 милиона у прошлој години,

7

Свила која је у септембру била нешто чвршћа, и која је у првој нелељи октобра због пада фунте и кинеско-јапанског спора лабавите. нотирала, имала је средином октобра на њујоршкој берзи чвршће цене због повећања американског конзума (сезонски разлози, који се међутим у Европи нису осетили), који је упркос томе био мањи но прошле године. Обрти су на берзама свиле у Њујорку и Јокохами показивали веће цифре, што је имало и повољног дејства на цену. Курсеви за италијанску робу су чврсти, а тако исто и за: коконе. Италијанске свиларске задруге су своје залихе из текуће године распролале; располагале -су ове године са 5 милиона кгр. према 9 милиона кгр. у прошлој години. На њујоршкој берзи цене су порасле:од 2.20 центи за либру на дан 25. септембра на 2.36 центи на дан 2: новембра о. г.

| Гума

је одржала на лондонској берзи своје курсеве од краја октобра са 3.25 шилинга за либру, док је њујоршка нотица поскупела, упркос повећања видљивих залиха, од 4.95 на 510 центи за либру.

Кафа је опет чврста а статистички податци показују, да су ВИДљиве залихе ван Бразилије после дугог времена опет знатна смањене. |