Народно благостање

7. новембар 1931.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страва 701

В. Бајкић и д-р Карл Геминд

УГУШИВАЊЕ СВЕТСКОГ РОБНОГ ТР;

ТА

— Најновији облици међународне трговинске политике —

1 Карактеристика предратних трговинских уговора.

· Више од сто година. биле су све цивилизоване државе повезане међ собом трговинским уговорима. Они су били база, заграничне трговине, колевка светског тржишта. |

Предратни трговински уговори били су пре свега дугорочни, — обично на десет година. Та дугорочност је пружала, гаранцију не само спољној тртовини, већ и производњи појединих земаља, У капиталистичком режиму производња захтева, велике капитале. Кад ново подузеће треба да ради за светско тржиште, оно мора да има, сигурност, да ће бар за извесно време калкуладија, на којој се поду· веће подиже, остати непромењена.

Друга. особина предратних трговинских уговора лежи у чињеници, да је укупност увозних паринских ставова у појединим земљама, била везана. У појединим (билатералним трговинским уговорима обично је везиван мањи број царинских ставова, (било да су пре тога смањени, било да је постојала, слобода. увоза). Како је сваки трговински уговор (са малим изузецима) садржавао клаузулу највећег повлашћења, помоћу које је свака уговорница уживала све концесије, које је сауговорница дала, ма ко“ јој другој држави, то се може рећи, да су сви царински ставови једне државе били везани према свима осталим државама. Помоћу билатералних уговора, а помоћу клаузула, највећег повлашћења, дошло се до тога, да су за све државе, које су у уговорном односу, били везани сви царински ставови.

Али најважнија одредба свију предратних трговинских уговора била је у клаузули, којом се забрањује забрана увоза. сем у случајевима, који су изричито птедвиђени. Та клаузула у ствари значи „неограничену слободу промета преко границе. Држава, уговорница, могла, је правно увозити у сваку другу државу уговорницу неограничене количине робе. Државе су том клаузулом гарантовале међусобно неограничену слободу увоза.

ПИ Трговинска политика у периоди светске привредне депресије,

За, време рата постојала је међународна, трговина али не и трговинска политика. Пре свега је свуда била забрањена трговина, са непријатељем. Затим су сва сретства плаћања била монополивирана. Исто тако је извоз тотово свију артикала, био забрањен, а, увоз монополисан.

Послератна, међународна трговина, је у знаку веће тражње но понуде за највећи број добара. То је економско стање диктирало специјалну трговинску политику, наиме отежавања, извоза и олакша ња увоза, Ове су увозне забране пале одмах посла рата. Пре рата уговори су закључивани у пиљу бољег уновчења вишка производње, после рата уговори су имали за задатак што боље снабдевање народне привреде потребним добрима, Пре рата је извоз био интересантан, после рата увоз. То је уроди-

ло тако званим континтентним и компенвационима које ва, теорију нису нове, -

трговинским уговорима. Иза тих мистериовних имена крију се врло просте намере : роба ми се не продаје, јер је ни сам немам довољно; али пошто пма робе, које ја, немам, а коју би ми ти могао да даш, то пристајем, да ти дам нешто од робе, које ја пмам доста у замену за, робу, која ми је потребна. Али ти наравно не могу дати неограничену количину. већ по могућству што мање, а за робу, коју тражим, купац сам неограничене количине, Сауговорач на то одговара, да ни он не може дати неограничене количине. Тај моменат ограничења, то је контиптент. Од контингента се лако долази на компензацију, која се може да. назове и еквиваленцијом, јер је свака, држава, гледала, да. не да више робе (у вредности), но што прима.

Са јачањем светске производње, — а она, је била, врло рапидна, — контингентно-конпензациони уговори губили су све више од своје важности. да, три четири године после рата код великог броја артикала појавила, се обилност на светском тржишту, а услед тога промена позиције појединих држава при преговорима за, трговинске уговоре. Понова, се порађа интерес за што већим извозом. То пак волт предратним уговорима. Код конпензационо-конгинтентних уговора царински ставови су били безначајни. Или управо, много важнији су били из возни. Сауговорачи су имали против њих да се боре. Сад понова расту увозне царине. Али послератни трг.. уговори нису никада више узели предратну форму. Рокови послератних трговинских уговора крећу се између шест месеци и три године; царински ставови су све већи, а што је најглавније, систем забране извоза и увоза није у опште укинут. Нагли пад цена појединих артикала на светском тржишту и за време рата високо развијени национализам дали су повода, појави претераног протекционизма. Преноси се све више тржиште на заштиту домаће производње. У толико се мање концесија могло добити за обезбеђење извоза.

То краткорочно уговорно стање, уз читаве спискове забрана увоза и све веће царинске ставове, постало је предметом проучавања, од стране Друштва Народа. Уместо потпоматања међународне тртовине стварају се непријатељства. Такво је име MH лобила та политика у недрима Дтуштва Народа. Још од 1925 године отворена је у Женеви, а и на другим међународним конгресима и конференцијама, оштра борба против варварскот протекционизма, Али без успеха. Он је и даље растао и снажио се. Али откако је светска привредна, депресија постала, важним фактором економског живота, протек-

пионизам је напредовао гигантским корацима. да

последњу годину и по дана ми смо доживели тако далекосежне промене у тртовинској политици, ла се та, периода не може упорећивати ни са једном ранијом. па чак ни са ратном. Она, је специфична, и ната, је жеља, да, је на овом месту покажемо и анализирамо сретства којима се она служи, — а ова су сасвим нова — и последице, које она мора да има, .