Народно благостање

U poslednje vreme sve se više ispoljava protivrečnost nemačke ekonomske politike.

Od 1925. g. otkako se ропоуno uvele u Nemačkoj poljoprivredne carine pa do danas vidimo kako slobodna trgovina Žitom sve više ustupa svoje mesto poludržavnom prometfu istoga. Carine na žito su mnogostruko nadmašile predratne stavke. Cena raži i ječma je tri puta veća od svetske cene. Jake zaštitne mere raži i ječma, kao glavne stočne hrane, nalagale su sprečavanje uvoza kukuruza, jer bi inače ostale bez dejstva. To se naibolje postiglo uvođenjem monopola. Jednostrana politika u prilog žitarica izazvala je skoro nezadovoljstvo stočara. Tom prilikom se nemačka agrarna politika pokazala potpuno dosledna svom principu autarhije, i umesto da se snize carine na stočnu hranu, povisila se carina na stoku.

Politika agraraca u cilju autarhije pokazala je uspeha. Uvozne potrebe Nemačke su danas minimalne.

Ali Nemačka ne može danas da vodi računa O interesima. jednog staleža, kako je to. rekao. Brining u svom poslednjem. govoru, ciljajući na agrarce. Nemačka je danas kao nikad, usled svojih dužničkih obaveza, prisiljena. na eksport. Pretpostavka uspešnog izvoza, uspešne konkurencije na svetskom ržištu je jeftinoća robe. Ova pretpostavlja niske nadnice, a ove jeftine. životne namirnice. Današnja praksa Nemačke u suprotnosti je sa fim elementarnim pojmovima ekonomske politike. Мо пе зато da je ona u čistoj suprotnosti svakom uspešnom izvozu, nego šta više ona ne može zadovoljiti ni opšte interese poljoprivrede. Svinjogojstvo, živinarstvo i t. d. ide unatrag, jer ne može da konkurira danskom i holandskom uvozu, koji hrani svinje: i kokoši bez opterećenja ovolikih carina. Daljne 'povišenje carina na stočne proizvode postaje bespredmetnim smanjenjem potrošnje zbog osiromašenja širokih slojeva.

Mi vidimo da je Nemačka pala u jedan krug protivurečnosti, koje Brininga s pravom izazivaju na izreku „tako dalje

Ćorsokak nemačke agrarne politike

eda ras:

dosta

ne ide”. Poslednje vreme postavljena su ova pitanja sasma kon- |

kretno na dnevni red. S obzirom na ovogodišnju rđavu žetvu raži, koja svako veštačko potpomaganje cene čini suvišnim, pokrenulo se u javnosti pitanje o sniženju carina na ječam i kukuruz. Doslednost traži sniženje istih, jer zaštitne mere па јеčam i kukuruz isticale su samo iz želje za zaštitom raži.

No jedva da će se u tom pravcu što promeniti. Uski partijski interesi i ovde pobeđuju. Ministar Schiele je bavarskim poljoprivrednicima već obećao, usprkos povišenih cena na ječam, još veštačko dizanje cene, fime da se 50.000 tona ukloni s tržišta u toku od 3 meseca.

Kako vidimo moraće se ova pitanja da rešavaju promenom osnova čitave ekonomske politike.

Државе су се и у политици цена, као у трговинској политици, почеле враћати на ратне методе. Већ смо пре писали да је чак и либерална Енглеска издала закон против зеленаштва, да се не би девалвација фунте искористила од несавесних зеленаша. Најновији пример овог је пројекат закона против зеленашења у Аустрији. Док је енглески закон издан да би се у напред онемогућило сувише подизање цена, дотле аустријски до-

Опет нави закон против зеленаша

ar aeeer| seems"

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 46

лази да се бори са садашњим ценама које су због тобож превеликих добитака трговаца претеране. Закон предвиђа да трговци морају показати своје књиге, ако то власт, у случају потребе, затражи. Исто тако он даје надлежним властима право одређивања максималних цена. Да такав закон мора остати без дејства учи нас историја политичке економије, Најјаснији пример за то дају нам закони о регулирању цсна за време рата. Њихов једини успех састоји се у том, што су уништили службену трговину, а створили терен згодан за кријумчарење. За време рата биле су бар претпоставке за велике добитке, јер је потражња робе била несразмерно већа од понуде. Прилике су изазивале спречавање прекомерних цена, али метод регулирања тог питања законским мерама био је погрешан. Међутим данас не може бити говора о превеликим добицима у Аустрији. Прекомерне залихе с једне стране и несразмерно снижена потрошња с друге стране утичу на падање цена.

Истина је да је разлика између цене коју добива продуцент, и оне коју плаћа консумент релативно већа него пре рата. Али та разлика се не објашњава великим добитком трговине. Узрок је овај: |

Рационализацијом су се снизили продукциони трошкови, али трошкови промета су остали исти, или су се шта више и. повисили због великих пореза. Ова разлика се не може. смањити законом против зеленашења, који се издаје због неправедних добитака, који не постоје. Она се, према резултатима завода за испитивање трговине, може одстранити само тако, ако се: техника промета рационализира исто као и продукција.

Исто тако, ако би се индивидуалне тенденције у потражњи робе смањиле у корист стандардизације, постигло би се много у смањењу трошкова око промета.

U poslednje vreme mnogo se kod nas diskutuje pitanje treba li staviti šume pod udar agrarne reforme ili ne. Dosta se već pisalo u prilog jednog i drugog stanovišta.

Tako je u „Osterr. Volkswirt" ovih dana izašao članak od nekog Dr. L. M. Ljubljana:: „O“ eksproprijaciji šuma u Jugoslaviji.” Danas nećemo da govorimo o principijelnoj strani toga pitanja. Hoćemo samo da pokažemo koliko je rđavo rarazumeo. autor smisao: paragrafa 267 sengermenskog ugovora kad tvrdi da se imanja bivših austro-ugarskih podanika moraju izuzeti iz agrarne reforme. Istina da se tim paragrafom zabranjuje sekvestracija imanja podanika bivše Austro-Ugarske.

Eksproprijacija šuma i S 267 sengermenskog tigovora

·No tjedno je jasno da. se takva zabrana sekvestracije i ekspro-

prijacije imanja bivših austro-ugarskih podanika na našoj teritoriji može odnositi samo na. slučaj da bi se ta mera primenjivala specijalno protiv inostranih podanika kao takovih (n. pr. u slučaju ratnog stanja ili tome sličnog). Ali se nikako ne može taj paragraf tako interpretirati, da u slučaju jedne opšte SOCijalno=političke mere, koja jednako росада 5уе građane bez razlike podanstva, kako je to u slučaju agrarne reforme, inostrani građani imaju privilegije prema jugoslovenskim.

Haški sud je to isto potvrdio. kad. su se mađarski podanici, pogođeni agrarnom reformom u Jugoslaviji i Rumunjskoj, žalili kod međunarodnih instancija. Eksproprijacija izvedena agrarnom reformom. ostala je na snazi a određena je samo veličina otštete. |

БЕОГРАД — ЗАГРЕБ Фиалиал: НОВИ САД

Телефон интерурбан Београд: 21-801, 21-802, 21-803, 21-804,

ОШШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВО АД.

·" Клавница м резерве 127. 00.000 липа јр ea

Телеграми: БАНК-ФЕРАЈН

Телефон интерурбан Загреб 5442, 5443, 5444, 5446, 5447.