Народно благостање

— Угледна банкарска кућа Гие у Паризу, основана 1775 год. чија је главница 10 милиона фр. (22,2 мил, дин.), пал је под стечај. Пасива износи 15 мил. фр. (33,3 мил. дин.). Шеф фирме је ухапшен због проневере.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Прорачун Старе Кањиже за 1932 годину предвиђа издатке од 5,794.000 дин., приходе од 3,900.000 дин. Мањак ће се покрити општинским прирезом од 92%, према 11% из минуле године, |

— Прорачун града Сплита за 1932 год. обухвата редовне и ванредне расходе скупа са прорачуном водовода и плинаре сумом од 55,346.256.74 дин.

— Због слабог стања државних финансија пољска влада неће моћи још дуго да плаћа извозне премије на жито. А пошто је извоз условљен премијама, (због слабе цене и велике конкуренције на светском тржишту) влада намерава да удари трошарину на брашно у износу од 0,5 злоти (,2 Дин.) од 100 кг. Приход од трошарине припашће фонду за извозне премије.

— Од 1. новембра O. г. снижене су плате државних чиновника у Бугарској за 3 до 10%

— 60 милиона шилинга требала је Аустрија добити од Банк де Франс преко Банке за међународне обрачуне. На овај кредит је Француска банка пристала јер је Аустрија морала Енглеској банци повратити 60 милиона од 140 милиона колико је ова позајмила за санирање Кредитаншталта. Међутим на седници Банке за међународне обрачуне 9. новембра, нашло се да Аустрији кредит за сада није потребан. | — Дански министар финансија поднео је законски предлог за одобрење емисије унутарњег 5%-тног зајма, који ће се употребити за исплату 5%-тног зајма од 1916. г. чији

рок приспева 13. новембра. Зајам ће преузети једна група ,

данских банака са народном банком на челу.

— Између Египта и француских портера египатских државних облигација избио је сукоб и пооштрава се од дана до дана. Пре извесног времена јавили смо одлуку египатске Владе да каматну службу и амортизацију својих зајмова у Француској врши у папирним фунтама, пошто је папирна велута постојала одмах после рата, кад су ти зајмови захључени, а не постоји златна клаузула. Међутим данашњи курс египатске фунте разликује се од онога после рата за 25%. То је разлог да су француски портери затражили државну заштиту. Ових дана је француски посланик уложио протест код египатске владе, Изгледа да то није користило, јер је ова подузела још једну меру, која погађа француске иртересе. Она је наиме наредила свима страним друштвима, специјално Друштву Суеског Канала, да дивиденду смеју плаћати само у папирним фунтама. Ову меру мотивише чињеницом да многа инострана друштва подупиру бегство злата из земље.

— Пошто су приходи од пореза у Турској силно подбацили 0. г. и ако је буџет скресан за 25 мил, лира (625 мил. ДИН.) влада намерава да буџет за идућу 1932. годину смањи за даљих 45 мил. лира (1,2 милијарде дин.).

„— Држава Сан Доминго објавила је, да због привредње депресије не може да врши амортизацију иностраних зајмова; каматну службу ће вршити и надаље,

— Мађарска држава морала је откупити већи пакет акција од Опште мађарске кредитне банке, Криза овог завсда је у уској вези са крахом Кредитаншталта. У државним рукама се, по писању новина, налази 500.000 од свеукупних 828.000 акција.

у — Прорачун града Сенте за 1932 годину обухвата расходе у износу од 11,900.000 дин., приходи од општинских приреза рачунају се на 6,865.000 дин. односно 108%. |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ______-

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— На Хуверов позив. за помоћ незапосленима који је упутио ових дана путем радиа, први су се одазвали оба Рокфелера. Они су даровали по ! мил. дол. (заједно 112 мил, дин.) и финансијер едуард Шаркнес 0,/5 мил. (42 мил. дин.).

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА 0

— Мационално веће у Аустрији закључило је да се аутономни царински ставови на гонеда повисе од 30 на 42 златних круна.

— мреференцијалне захтеве _-хословачке на жито немачка влада није усвојила. Што се тиче протеста гусије против преференцијалних уговора између пемачкеи Угарске, пемачке и гумуније, још се и данас воде о томе преговора.

—- 1 новемора потписан је преференцијални споразум 0 пшеници између наше државе и Француске. преференцијал, који смо добили овим споразумом износи 30% од убоичајене царине, што данас претставља 24 франц. франака на ли) килограма.

— Преговори за закључење трговинског уговора између Русије и Аустрије понова су отпочели. Русија тражи, као што смо јавили још почетком преговора контингенте за лиферације сировина у првом реду жита, лана и бакра. Совјетска трговачка делегација у бечу намерава да купи у аустрији у великим износима машине и аутомобиле, али не пре закључења уговора. 10 је био повод да су радници великог броја фабрика тражили од владе да што пре дође до споразума са Русијом.

— Finska vlada je, u sporazumu sa bankama, a. cima i uvoznicima, rešila aa ograniči uvoz. Još nisu poznati detalji plana o ograničenju devizne trgovine, koji je vlada odo-

: brila ovih dana,

— Према допуни нашег трговинског уговора с Аустријом ми смо добили увозни контингенат стоке у Аустрију од 10.000 комада говеди по сниженом царинском ставу од 9 златних круна. Наш је интерес да овај контингенат што боље искористимо извозом што дебље и скупље стоке, јер је предБиђен само број комада а не и њихова тежина. Зато је наш Министар финансија упутио недавно бановинским управама Рреспис, према коме сва грла одређена за извоз у Аустрију морају бити тешка најмање 400 килограма. Ова одредба ће одакшати извоз крупне говеди, али ће зато крајеви, који имају само ситније пасмине, као на пр. ужички, бити добро погођени, _ — Чехословачка влада намера да заведе систем давања концесије за цео увоз, а не само за поједине артикле. Она мисли да ће тако моћи довести у равнотежу свој биланс плаћања, који се погоршао због ограничења девизне трговине у већини држава, с којима Чехословачка одржава везе. За олакшање извоза односно наплате потраживања домаћих извозника од иностранства успоставиће се место за међудржавна обрачунавања.

— Слободна Ирска завела је царину на зоб у износу од 71,5 дин. од 100 кг.р

— Мађарска преговара са Турском и Русијом о замени бауксита и машина за угаљ. Увоз угља из Чехословачке, Пољске и Немачке смањиће на најмању меру.

ТРГОВИНА

— За град Земун и његов териториј вреде следеће цсне хлебу : бели по 4 дин, OJO 3.50 и црни по 3 дин; кклограм.

— Полицијска власт у Бања Луци казнила је 26: тргоБаца за продају алеве паприке састављене од брашна, "неког минерала и црвене боје.

— Стално се говори, како треба форсирати извоз, како би се добило што више девиза. Ако је неко успео да извоз повећа, то је била Аргентина: њен извоз. за: првих 8