Народно благостање
Страна 728
_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.
Бр. 46 |
КОЊУНКТУРА
СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 8. НОВЕМ| БРА 1931. ГОДИНЕ.
_ После бурног октобра не показује Народна банка у стању од прве недеље новембра никаквих значајнијих промена. Оптицај новчаница је једнак ономе од ултимо октобра (за свега 342 хиљада је мањи), а износи 5301.3 милиона динара : овако мале промене нису забележене већ неколико година.
У милионима динара
траве а = 31. XI |341. XI | 22 Х | 4. х | 8. Х АКТИВА 1929 | 1930. |- 1931 | 1981 | 1931 Подлвга : : |. зл, у касама и Ha crp.||1168.4|1202.4|)1656.8|1756.6|1756.6 новч. у страној монети 3.8} 34 53 NeBMSe . e ||1759,2) 6319| 701.5) 565.09) 526.3 | Укупно 2921.6) 1834.4 2362.2) 2325.9) 2288.4 Девизе које не улазе у подлогу 2. . _. 93. 874 92,6 Кован повац: | у никлу | - 0 0, 33.0) 34.2 347 Демонетизирано сребро. 299) 339) 369 Зајмови; на менице , . .. 1287.5| 1433.7/ 1725.5] 1795.4! 1802.2 на хартије од вреди. 2301! 203.4! 2:8,6) 2923! 2943 Vikyaho 1517.6| 1637.1) 2014.1| 2087 7, 2096.5 Хартије од вредности 27.4) 27;4| 274 Ранији ЕН Држави ||4153,0| 4020,7| 1824.4) 18245 18245 Привремени аванси Глав. Држ. Благајни . .. 500.0| 500.0! 500.0 Вредности рез. фонда 95.6) 961) 96.7 Вредности ост. фондова · 41 4.1 4.1 Непокретности, завод за | израду новч, и намешта 144.2 1442 1455 Разна актива . 434 47.0. 49.3 ПАСИВА Капитал |. . _ . 180.0! 180.0 1800 Резервни фонд . .. 99,5 99,5| 99.4 Остали фондови 4.2 4.2 4,3| Новчанице у оптицају 5817.9) 5396.5) 5171.9) 5301.6| 5301.3 Обавезе по виђењу: потраживање Државе 99.6| 59.3) 677.6| 486.9| 420.1 ара 1250.0| 667,2| 2444) 2741! 2865 БЕН 160.8| 195.6) 100:9| 109.5| 1341 Укупно 1510.4| 922.1|1023.0) 870.5| 849.,7 '·|OGanese ca pokoM . ” 592.8| 648.9) 6492 Разна пасива . . .. 104.7] 107.8| 108.9 Оптицај н обав. по виђ.||7328.3 6318.6) 6194.9) 6172 2 6151.1 Укупно покриће ус/,. 39.95! 29.50] 38.13 37.68) 37.20 Покриће у злату ·%,. 26.714! 28.46| 28,55
Девизни сток је опао за 39.58 милиона на 526.34 милиона динара због чега је и укупна подлога редуцирана на 2.288.4 милиона динара, Зајмови приватној привреди показују понован рекорд; они су за 3.5 милиона мањи од 2.1 милијарде динара; према јуну ове године порасли су за преко 550 милиона динара. Од тога отпада 1.802.28 милиона на меничне кредите (према прошлој недељи су порасли за 6.8 милона) и 294.3 милиона на ломбард, који је за 2 милиона већи но ултимо октобра, Дугорочни и краткорочни државни дуг остали су непромењени, |
У пасиви имамо промена једино код обавеза
по виђењу: државно потраживање је смањено за ||
97.84 милиона на 429,1 милион динара, Томе на супрот жиро-рачуни су у порасту; тачно пре месец
кулације: као што се помоћу термина“ може да утиче на
дана спали су на минимум од 213.4 милиона ; од тог
|доба стално се повећавају — у овој су недељи по-
расли за 12.45 милиона — на 286.55 милиона, Разни рачуни већи су ове недеље за 24.6 милиона а износе 134.12 милиона. Због свих тих промена су обавезе по виђењу пер салдо за 20.79 милиона мање но прошле недеље, а износе свега 849.78 милиона, | Покриће у злату износи 28.55% а у злату и девизама 37.68%, |
__БЕОГРАДСКА БЕРЗА.
Интересантна је промена структуре послова на нашим берзама у последњој недељи. Знатно се појачао девизни посао а онај у ефектима је опао. Укупан обрт у ефектима износи цигло 1.6 милиона а у девизама 37 милиона. Последњи је 23 пута већи од првог. Тешко да има пет радних
| дана на нашим берзама за последњих неколико година на
којима је био обрт у ефектима тако мали као између 6. H 12, новембра. На београдској берзи просечни дневни обрт у ефектима износио је цигло 310 хиљада динара, мање но један већи закључак у Ратној штети, Од укупног обрта од 1.6 милиона у ефектима 1.03 милиона пада на Ратну: штету; од чега 724 хиљада на промпт робу а 312 хиљада на тер-: мине. Термински посао се губи. То није никаква штета. Губи се због тога што су шпекуланти изгубили сваку оријентацију: курс је и сувише низак за шпекулацију а'ла бес, а економске прилике сувише магловите за. шпекулацију а ла“ хос. Није ни промпт посао увек сериозан ; има и ту шпе-
курс промпт: робе; тако се и. помоћу промпт-трансакција · може да утиче на курс термина. Новембар а нарочито децем- бар обухватају у Београду и Загребу приличан сток тер-
минских закључака, раније обављених. Шпекуланти не улазе
у нове послове, већ се. спремају на ликвидацију својих тер-
минских ангажмана. Ликвидација може бити двојака: илиликвидација у ужем смислу, т. ј. дефинитивна испорука од : стране купца продавцу, или репортирање — одлагање. ликви-
дације за. доцније време. У последњем случају продавац. узима робу на послугу. Он то чини увек кад није наступила
беса коју је очекивао ил кад очекује још већу бесу. Репор
се губи. Нити банке имају робу за давање на зајам- нити.
јефтин новац за репор. Нема ни репора ни депора. То је
други важан узрок изумирања терминског посла, |
6. нов. 9.нов. 10.нов. 11.нов. 12.нов.
6% Беглуци 43.35 4350 43.25 43— 43625
8% Блер _— GG — 66% __
7% Блер 60.— 5950 5900 60)" | —
7% Селигман = 64—. — =______-
Ратна штета_ 2058 282 258 _ _ ла
71% Инвестициони · петЕт | и 05 = — 63:50 | Li 33.
4% Аграрци | | _ У уторак је курс Ратне штете имао скок од 17 поена; | На. интензивну тражњу с једне стране роба се није појавила · све до курса од 288. Берзијанци су склони да верују, да курс. може ићи и даље на више, те због тога нису пуштали робу. · Што је доцније изгубљено све што је добивено уторак на курсу, има се приписати чињеници, која је иначе врло позната у последње време, да је тражња врло мала и да се. често са 100 и 200 комада може да обори курс за неколико поена. Па i) и O
Прилично је 'оживео посао са Беглуцима, али. само | релативно. У њима је био највећи обрт у овој берзанској ·