Народно благостање

14, новембар 1931. НАРОДНО

Dr. Milan Lilek, Beograd,

БЛАГОСТАЊЕ Страва 715

KRIZA BANKARSTVA U FRANCUSKOJ

— Prilog problemu patologije bankarstva —

IL. Uvod.

Bankarske teškoće u Francuskoj otpočele su zapravo već pre godinu dana, čuvenom alerom Oustric, u kojoj su francuske kapitaliste izgubile blizu tri milijarde franaka. Ovim skandalom je u znatnoj meri pokoleban bankarski kredit, zbog čega je ubrzo došlo do novih padova: poslovi berzijanca Devildera upropastili su tri milijarde, kod Socičte Financičre et Coloniale, kojom je „upravliao” Octav Homberg, upropašćena je jedna milijarda, grupa Boulloux-Latont je akcionare i poslovne prijatelje olakšala za dve milijarde, it.d.it.d. Ukupno u ovim je alerama upropašćeno punih devet milijardi franaka. Posledice nisu mogle

izostati; učestale su insolvencije, naročito provincijskih zavoda.

Prvi sindikat za spasavanje od jan.1931.god.

miliona rezervi. Banka je već u prvoj godini života pokazala ogromnu ekspanziju, osnivajući odmah 112 Tiliala. Krajem 1930. godine imala je 385 filiala i 363 prazničnih biroa. Za vreme rata ona je postigla vanredan polet i vredi napomenuti da se nije koristila pogodnostima ratnog moratoriuma. Glavnica {ie nekoliko puta povišavana, tako da iznosi danas 318.75 miliona franaka, a rezerve su iskazane sa 176 miliona dinara; to znači, da prelaze sopstvena sretstva pola milijarde franaka.

Na čelu ove džinovske kreacije nalazio se dugi niz godina g. Andrć Vincent, koji je kao prvoklasni homme d'affaires i spekulant najvećeg kalibra organizirao oko Banque Nationale de Credit i Comptoir Lyon-Alemand

jedan ogroman industrijski konsern. Pri tome je slu-

|| Drugi sindikat za 5 asdl. '|уапје ч окфобги 1951. 2оћ

у Bonde de France it

Сје | вбвбраје | Grupa Grupa (| Сге fiyonnais a? entrepr.ćlectr| Peohiney=-Louocheur У {Societe Gendrale it.d. 1, | jZentral-Eurnop-. Ћапдегђанпк, 7 4 Mien + BANQUE NATIOHALE DE Banque de ZO 7 i CREDIT, Paris | !! Union Parisiehne| nion des ~ 7 5 Higcg 7 kontrolira 150 preduzeć) Paris. ~ N.=Oesterreich i 14 : Евсотрђе-бе- . PA selischaft | ~ г 7

СОМРТОТЕ

LYON-ALLEMAND

Paris

'Bapnque Fr. d”Afrique |

anque ya {Banque Са Baš. i Indul:dicale de |- = || 3 | РЕНЕ Africaine de DAtr.duj#

_ = = – —_= – —_-—

| ~ | crćait

_– ~. —- e — ~ о по и = ~ ” = — " — ~

2: 5 “ d ђ 7 509 e + га 55 > 25 ~ | Lorrain- BEG Book o 7 SROspHites | Ste deg Aciey | Cie - | | У |Trefileries |_} 5tć de || stć Electrd Dietrich les,Paris ара 16 Tunisiens |i|de Firniny Hydro-Cere а ебре du Havre Dives – Cable 17 | (| 7 , | У 1 | /Z 1 Frano.=Jugoslov Moslavinska Ра 5 ij Bos. Indi + trgovačko :dd,, Šumske ind. dd) Dalmatienne» umndijskS - Па ако Beograd Popova. Split kreditna bka Zagreb-Sarua jevoj | Batignoll.|Batigno | | | – Тетип5ку |Ралсема. - Kragujevačka EI :|{D D.za osu А okružna banka | лова TIC OU vetlenje, ; 0 Ee aa i |.Metallum| Је Split | BEBE | Jajce | Sarajevo!

Hvosnovska bkaj za PIGPPOLUPБе Potpuno neočekivano, ovo je nepoverenje zahva- .

tilo i Paris, a kao nova žrtva došla je na тед Вапаџе Nationale de Credit, jedna od šest najvećih francuskih Рапака. Кита Копзетла Banque Nationale de Crćdit

unela je veliki poremećaj u francusko novčarstvo. Ne-,

povoline posledice prenele su se čak i preko granice, tako da je to postao jedan svetsko-privredni događaj. To nam daje povoda da mu posvetimo naročitu pažnju.

II. Banque Nationale de Credit.

| Banque Nationale de Credit je osnovana 1912. godine kao naslednica banke Comptoir d'Escompte de Mulhouse, sa glavnicom .od. 100 miliona iranaka i 10

žila Banque Nationale de Credit, koja je tipična depozitna banka, kao bogati rezervoir za uvek potrebna nova sredstva, dok je Comptoir Lyon-Alemand pretstavljao proto-tip poslovne, spekulativne banke.

Pod direktnim uplivom Andrća Vincent-a obe ove

dve banke. kontrolirale su jedan konsern od preko 150

najraznovrsnijih industrijskih i bankarskih preduzeća. Interesantno je, da je Andrć Vincent međ ostalim proširio svoj uticaj i na našu zemlju; tako je on kao pretsednik Socićtć des Phosphates Tunisiens i Socičtć des Acičries et Forges de Firminy (koje također pripadaju industrijskom konsernu Banque Nationale de Crčdit) ušao kao prefsednik dalmatinskog elektro-hemijskog