Народно благостање
21. новембар 1931 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 743: То значи да је она повећана за непуна два месеца 16. поветера 2099. —_ 52.50 —55.— == за 426 милиона динара. Та је позиција показивала | 17. новембра 50.—"' 52— 52 = =-54.-— = тенденцију повећања и пре 22 септембра. Она је на||5. новембра а Ба Боа а
пр. 15 јула износила 1488 милиона што значи ца је скочила за 220 милисна динара за два месеца пре слома енглеске фунте,
Услед ових промена оптицај се смањио за 90,4 милиона динара; а све обавезе по виђењу смањиле су се за 277 милиона динала, Покриће у злату на тај начин повећало се на 29.89% а укупно покриће остало је готово непромењено : 37,19%,
БЕОГРАДСКА БЕРЗА
Дух консолидације на Београдској берзи остао је главном карактеристиком и последње недеље. Ток послова се. смирује, уравнотежава, нормализира, а расположење се побољшава. Сви су курсеви готово у прошлој недељи показали побољшање. Ратна штета почела је са 273, затим се попела до 276 а завршила је са 274. Исто је тако у скоку 7% Инвестициони, 8% Блеров. Само су беглуци незнатно попустили. У том се папиру прави највећи обрт — наравно, после Ратне штете. Његово. укамаћење износи скоро 14% (кад се узме у обзир исплата а! рап). |
Укупан обрт у ефектима у недељу од 13—19 тек. месеца био је 1,588 милиона дин., према 1,6 у претпрошлој недељи. Невероватна идентичност. То важи готово и за поједине врсте папира. Промпт Ратне штете рађено је за 813.000 дин., према 724.000 дин. у претпрошлој недељи. једино термински послови у Ратној штети показују знатну промену: они нагло падају.
Као и прошле недеље тако је и ове обрт у девизама био несразмерно већи од онога у ефектима — али ипак за 1: милијона мањи но у претходној недељи (26,46 мил. дин.). Највећи је обрт био у Женеви (6,2), затим у Лондону (5,47), у Прагу (4,7) и т. д. Услед познате девизне политике Аустрије и Маџарске посао са Пештом и Бечом постао је готово немогућ. Што се ипак у Бечу показује извесан обрт, то се објашњава чињеницом да је у почетку недеље било могућно трговати исплатама Беч. Али после предузетих репресалија од наше стране, посао је постао потпуно немогућ. Директор Народне банке г. Париводић који је учествовао на девизној конференцији у Прагу, задржао сепри повратку неколико дана у Бечу са намером да уразуми аустријску Народну банку и одврати је од њезине девизне политике. Покушај је остао без успеха, али се Аустријанци игак предомислили и известили нашу Народну банку да су вољни да отпочну преговоре.
Девизно тржиште је остало у току ове недеље мирно. Долар се поправио за 56.15 на 56.40, пошто је и на осталим европским берзама има чвршћу тенденцију. У Цириху је попоскупео Парииз и Милано јер је швајцарски франак на међународном тржишту осетно ослабио.
Средњи дневни курсеви наших ефеката били су следећи: на дан 13. нов. 16. нов. 17. нов. 18. нов. 19 нов.
7% Инвестициони — — 64.75 ~ 66.45 6% Беглуци 44.— 41 — 44. 44.25 43.87 8% Блер — |: = 66— 677% Селигман = — — 63.25 —
7% Блер 58: — = = => —
25 | % Бале штета 2783. 21890. 216. 276—— 274.50 Народна банка — E =: == 4900.—
На њујоршкој берзи нотирали су наши доларски па-
пири као што следи: на дан 7%. Блер 14, новембра
8% Блер 53—=5.50
7% Држ. х: 6. 50. ——b1.—
ZAGREBAČKA BERZA
Novčano {ržište, Prilike na novčanom tržištu pobolišavaju se. Naravno 'oš nema ni govora o nekom normalnom stanju. U pogledu isplata još se vrše znatna ograničenja. А 1 под ulošci ne pritiču u većim iznosima. Međutim privrednici koji su u irećoj dekadi septembra i u oktobru bili sasvim prestali da vrše isplate kod novčanih zavoda pa ni u korist svoga dugo- vanja, u najnovije vreme polažu znatne iznose. Sa te strane dolaze novčanim zavo Чта iznosi koje oni onda mogu da upotrebe za ispunjavanje svojih obaveza. |
Tržište devizama. Promet je nešto intenzivniji nego Što. je bio u oktobru. Pobolišanje na novčanom tržištu omogućuje privrednicima da u većoj meri udovoljavaju svojim obavezama. Izvozničke devize dolaze u malim količinama na berzu. Polovina ide Narodnoj banci a drugu polovinu kompenziraju novčani zavodi za potrebe svojih komitenata-uvoznika. Prema tome najveći deo tražnje pokriva Narodna banka.
Državni papiri. Promet u Ratnoj šteti je minimalan. A nije veći ni kod dolarskih papira. Promet jedne nedelje redovito je manji nego što je bio pre nekoliko meseci promet jednog jačeg dana. Ratna šteta trguje se oko 275 dinara. Kod dolarskih zajmova interes je još uvek tu ali ponuda je slabija. Bar u Коliko se tiče kurseva koje su kupci voljni platiti. Kako naši dolarski papiri na njujorškoj berzi notiraju nekoliko poena niže
nego kod nas, domaći interesanfti teško se mogu odlučiti da
plaćaju naše kurseve koji su skoro za 20% veći od kuseva u Njujorku. Kada bi došlo do izjednačenja kurseva promet bi bio daleko veći, jer bi potražnja bila mnogo intenzivnija.
ROBNO TRŽIŠTE
Čikaška berza diktira i ove nedelje svetske cene pšenice. Međutim je besa koja je početkom prošle nedelje nastupila kao _ reakcija na preteranu hosu, obustavljena 14. o. m. kod kursa od 563, centi za bušel. Kursevi še ove nedelje opet postepeno popravljaju; 17. o. m. nofiraju 61 cent za bušel decembarskog termina, kod čvrste tendencije.
Poslovi su vrlo veliki (tako je na čikaškoj berzi jednoga dana trgovano za 95 miliona bušela) a naročito veliki obrti.. pravljeni su za engleski račun. Preovlađuju spekulativni nalozi. ali se ipak primećuje znatno povećanje tražnje mlinova. Čikaškim kursevima sledile su i evropske berze; kod srednjo-evropskih su kursevi ostali mnogo mirniji, pošto devizne odredbe onemogtićavaju odvijanje poslova. Tražnja robe. je i na tim ir . žištima prilična, i veća od ponuda.
U vezi sa pšenicom u ovoj nedelji su.čvršće i.cene kukuruza, koji notira u Čikagu 45%. centi (17.0. m.) prema 419/. cenfi (14. o. m.) za decembarski termin. Međutim evropska. tržišta nisu sledila ovome razvoju, pošto su veliki rumunski dovozi kvarili cene. Na centralno-evropskim tržištima su poslovi . također vrlo slabi. Kod nas kursevi su osfali nepromenjeni: Begej, Banat i Srem notiraju 98—93 a Tisa prompt 100—95.
Ostala robna tržišta uglavnome su održala prema prošloj nedelji nepromenjene cene i tendenciju, izuzevši srebro, koje je na njujorškoj berzi 17. o. m. popustilo na 311/„ prema 35:/, па dan 14. o m. -
то те „народно Блегостање“