Народно благостање

predviđa individualno ispitivanje svakog pojedinog gazdinstva. Pravo na moratorium imaju samo ona gazdinstva kod Mojih bi buduća žetva, zbog plaćanja dužničkih obaveza, došla u opasnost a isključuju se gazdinstva čiji su dugovi već bili konvertirani. Plan razduženja omogućuje kod svih ličnih i hipotekarnih kredita — u koliko nisu na prvom mesfu i ıu koliko nisu krediti javno-pravnih institucija — moratorium, poništenje dužne kamate i sniženje kamatnjaka. ĐDužni kapital može da se snizi do polovine a kamatnjak do 41% bez saglasnosti poverioca.

Ovakvo razduženje poljoprivrede znači potpuno gaženje prava poverioca, Znači saniranje poljoprivrede na račun poveпоса. Osobito je pogođen čitav sistem poljoprivrednih zadruga. Toliki se novac uložio posle rata za ozdravljenje zadružnih Organizacija, jer se u njima gledala najzdravija osnova seljačkog kredita. Ovom odredbom fi napori su uništeni.

Zadruge su odmah posle objave uredbe uložile protest i nagovestile svoj potpun ·krah. Koliko sji zanaistvo, trgovina i štedionice na selu time pogođeni nije potrebno isticati. Naravno гпак

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

da ove meru nisu zadovoljile ni ostalu poljoprivredu i u protesta pretstavnici poljoprivrede istupili su iz „Privrednog Sa- j veta”. Poljoprivreda je očekivala razduženje koje bi vredilo za čitavu Nemačku a ne samo za istok. Logično je da seljak iz

Ja o : AO. SOM | ~ | Vestlalije nikako neće moći ам јен да razume zašio on mora:

da plati svoj dug, dok se isti oprašta poljoprivredniku па. istoku.

Ova odredba je izazvala u svim krugovima opštu po- , metnju. istina Instituti za hipotekarne kredite nisu pogođeni, jer se pod svaku cenu želi sprečiti nesigurnost na аи 285, ložnica. Da li će to uspeti, kada se zna koliko stu svi kreditni,

instituti međusobno usko vezani, pokazaće budućnost. Svakako. |

le to mera koja može da urodi najtežim posledicama za čitavu . ı banci. To je ona kopirala od Austrije i Madžarske. Isto tako je

· smanjila kontingente uvoza za pojedine artikle za 25%. Posle · Ovoga za očekivati je da i ona pristupi politici Austrije i Ma-

privredu. Nameće se pitanje da li istočna poljoprivreda zaslužuje žrtve koje podnosi čitava nemačka privreda. Visoke carine na

žitarice, mnogobrojne kreditne akcije koje su uvek privilegovale-

istok — pokazale su se do sada kao uzaludne. Očigledno ostaju

пса пе гепшгаји. Џ «от slučaju će i ova mera da ostane uza– | ludna kao i sve dosadašnje. Druga, da veleposednici Nemačke To bi bila najveća socijalna nepravda, jer su nemački veleposednici na račun svoga bednog finansijskog položaja uvek uživali ne samo privilegovano mesto među poljoprivrednim krugovima, nego su i od cele poljopriv- ·

| samo dve mogućnosti. Prva, da se veleposedi sa obradom žita- | }

lažu javnost o svom položaju.

rede tražili uvek novih žrtava u svoju korist.

аи и

Загребачки „Обзор“ на нашу "белешку: Загребачка општина као велеиндустријалац, одговорио је, да није истинито наше тврђење, да Загребачка општина има претензије, да изврши електрификацију читаве Савске бановине. Кад смо у прошлом броју изнели чињевице, да је Загреб од владе тражио и добио дозволу за електрификацију целе бановине, да је покушао да влади докаже могућност извођења тог плана, тражећи да се никоме другоме не даје никакво повлашћење за електрификоцију ни једног дела бановине, онда је „Обзор“ покушао да се извуче из ове незгодне ситуације одричући што је казао и своме казивању дајући други смисао. Он то чини индиректно, кад каже : „Понављамо да тврдње Народног Бла-. гостања нису истините. Град Загреб није никад имао намеру монополно електрифицирати цијелу Савску бановину“. ,06зор“ убацује реч „монополно“, да би се извукао. Међутим,

„Обзор“, електрификација Савске бановине и ми

ми то нисмо никад ни тврдили, јер за оцену питања, KORI смо претресали, било је без икаквог значаја: да ли Загре | улази у електрификацију бановине на основу монополске | концесије или без ње, Рекли смо да таква велеиндустрија не |

__Бр, 48

спада у комуналну политику. Ми смо дали разлоге за наше гледиште : да индустријска делатност, која прелази границе једног града, не спада у посао једне општине ; да је намера Загребачке општит“ -- електрифицира целу а _противна начелима добре и смишљене комуналне политике ; да Загреб нема сретстава — више стотина милиона динара за извођење овог посла ; да Загреб не може та сретства прибавити ни порезивањем ни зајмовима; и најзад, да су данас зајмови, дугорочни нарочито ONOG би за инвестиције једино општина смела узимати, искључени и на домаћем и ва страном тржишту и да би они, и кад би се могли добити, били тако тешки да би електрификација прескупо стала, те би се због тога елентрична енергија морала или по високој цени продавати или би се новим порезивањем грађана морала прибављати сретства за плаћање ануитета овог зајма. Или лонцем о камен или каменом о лонац —- тешко лонцу. То је ситуација загребачког грађанина. О томе, о том главком питању, „Обзор“ ћути. Али кад се већ „Обзору“ допада

комунална политика г. Сркуља, добро би било да да и раз-

логе. Тада би се стварно могли разговарати.

Kad se jednom 5 рша klizne, a za grehom greh se valja. Tako le i sa deviznim ratom. Čim jedna država pristupi tim merama ma i u najblažoj formi,

Oevizni rat

| primorana je, da bi ostvarila željeni cili, da ode do krajnosti

kao 510 је to slučaj sa Austrijom i Madžarskom. Nemačka na pr.

' uvidela je ono što smo mi pisali još pre mesec i po dana, naime ·

da je nemogućno kontrolisati uvoznika i izvoznika. Radi kontrole izvoza Nemačka je donela čitav niz novih propisa naročito duple formulare koje ispunjuje izvoznik od kojih jedan ide na carinarnicu radi kontrole, a drugi se šalje neposredno Rajhs-

džarske koje principijelno nedadu devize, bez obzira na to da li je roba koja je uvezena potrebna ili ne.

Austrija i Madžarska još uvek pooširavaju nečuveno oštre devizne uredbe. Madžarska je na pr. ukinula odredbu po kojoj se za izvoz robe do 300 репса шје тогаја Шегоуан деviza Narodnoj banci. Sad se i za najmanje izvezene količine to mora da radi. Dalje je donesen propis po kome državna blagajna ima pravo da otkupi robu i hartije od vrednosti po ceni koju bude označio izvoznik u svojoj deklaraciji. Tim hoće da se spreči i suviše nisko iskazivanje vrednosti izvezenih obje-

. kata. Isto tako država ima pravo da razgleda knjige izvoznika.

Dalje je Madžarska ukinula svaki promet robe s inostranstvom uz doplatu. Najzad je još jače pooštrila drakonske propise o prijavi poiraživanja ma kakvog oblika imaovine na strani madžarskih podanika, pa čak i stranaca, koji žive u Madžarskoj. Ako se do propisnog roka ne učini prijava i ne preda banci, od potraživanja konijiiskuje se 50%, a krivac kazni feškim zatvorom do 5 godina — kao za ubistvo.

Austrija ima slične propise već. odavno. Do sada se prijavilo 200 miliona šilinga, od čega je najveći deo propala potraživanja i objekti koji se ne mogu uopšte unovčiti. Šteta je za gubljenje vremena oko tih prijava!

Austrijski i madžarski devizni propisi mogu se s pravom nazvati konfiskacijom privatne imaovine sftanaca. Danas ne može stranac uopšte da raspolaže svojim potraživanjem kod madžarskih i austrijskih banaka, ne može da dobije novac ako proda svoje imanje u dotičnoj zemlji, ne može da dobije kiriju od svoje kuće u Austriji ili Madžarskoj, niti dividendu od svojih hartija od vrednosii u istim zemljama, niti može da izveze hartije od vrednosti i t. d. Centralne države su se bunile za vreme rata proliv kontiiskacije imaovine njihovih podanika u neprijateljskim zemljama. Međutim danas Austrija i Madžarska