Народно благостање
Окрава 754
— Мађарска есконтна и мењачна банка предложила је главној скупштини, која ће се одржати 28. ов. месеца фузију са досадашњом њеном афилијацијом, Саобраћајном банком. Као разлог фузије наводи се смањење трошкова.
— Горњо-штајерска трговачка и занатска каса, која се рачунала у солидне банке и уживала велики углед, обу-
ставила је плаћања на неизвесно време. Разлог томе је по-
дизање улога на штедњу с једне стране и немогућност есконтирања меница код Народне банке с друге. Главна скупштина, која ће се одржати 3. децембра, донеће закључак, дали ће друштво ликвидирати или ће се другим трансакцијама омогућити његово пуно пословање.
— У последње време у Литванији се повучени улози из банака враћају натраг.
— У Мађарској улошци и даље опадају. Код 12 највећих банака пала је сума улога на штедњу у октобру од 581 на 563 милиона пенге, а улога на текућим рачунима од 660 на 637 милиона пенге..
—- Из јанана је злато почело отицати у Америку. Неки дан је отуда стигло у Сан Франциско 1,500.000 долара у злату. С друге стране истога дана је отишло из Америке 2,633.600 долара злата депонованог за рачун странаца.
— Немачка влада ограничила је путницима извоз новчаница и хартија од вредности на 200 марака; то се не односи на унесени новац.
— Мариборски новчани заводи: Хранилница Дравске бановине, Местна хранилница, Посојилница, Сподњештајерска људска посојилница, и Штајерска хранилница ин посојилница закључили су да повисе каматњак на улошке на штедњу по текућем рачуну на 5%, без отказа, а на 6 и по од сто са отказом. а
— Пољска влада поднела је парламенту законски пројекат, којим се ограничава аутономија Пољске банке, Упревни одбор банке састоји се из гувернера и вицегувернера, које именује претседник републике и 12 чланова, које бира збор акционара. Представник владе, кога именује министар финансија припада по својој службеној дужности управном одбору, и може да присуствује седницама претседништва банке са саветодавним гласом.
— Федерална резервна банка у Њујорку одредила је своје делегате за конференцију новчаничних банака јужноамеричких држава, која се одржава у Лими. Сврха је конференције, да се постигне што ужа сарадња између ових банака и Федералне резервне банке.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ , ~
— Румунска влада поднела је парламенту буџет у висини од 25,429.403.000 леја. (За 9 милијарди леја мање него прошле године). Истовремено влада је поднела један ванредни буџет у висини од 11.770.000.000 леја, који је одређен за инвестиције и ликвидацију појединих зајмова.
— Румунски министар финансија Аргетојану води преговоре за склапање унутарњег зајма у висини од милијарду леја. Ова вест није службено потврђена.
=— Немачка влада намерава да повиси порез на обрт који је до сада износио 0.80%. Тиме се мисли добити округло милион марака.
— Jugoslavija je naručila iz Poljske železnih proizvoda u vrednosti od 5 miliona švajcarskih franaka u zamenu za duvan.
— Proračun grada Siska za 1932. godinu predvideo je sniženje prinadležnosti opštinskim činovnicima za 10%.
— Текстилне фабрике у Мађарској дају кредите само на 8 или 15 дана, а неке захтевају плаћање одмах код лиферовања робе.
— Министар финансија издао је наређење свима општинама да при изради својих буџета настоје да следећи буџети буду свакако мањи од овогодишњих. Међу осталим забрањује се увођење нових пореских оптерећења, лредузи-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр, 48
мање нових инвестиција у колико оне нису апсолутно потребне. Исти случај је и с новим зајмовима, који ће се одобравати само у случају неопходности, али образложење тога мора бити пропраћено и детаљним прегледом досадашњег дуговања дотичне општине,
— 25 новембра ове године приспева рок плаћања ануитета подељеног предратног турског дуга. Турска није исплатила ни оне ануитете који су доспели 25. новембра 1930. и 31 маја 1931 године. На рачун ануитета приспелог 25 нов. ове године она је уплатила само 27.750 фунти штерлинга, 1,207.000 франака, и 2,713.000 турских лира папирних, што у свему претставља 334.000 турских лира у злату. Та би цифра међутим требала да износи само за прво полугође 1,000.000 златних лира. Пошто уплата од стране Турске није потпуна, то се исплате неће ни вршити него ће се уплаћена сума држати у резерви.
Савет при турским дуговима одлучио је да предузме кораке за исплату овог дуга не само Турске него и: код осталих држава дужника а то су Бугарска, Југославија, Грчка и Албанија.
— Буџет Мостарске општине за 1932 годину обухвата суму од 6,696.430 динара, буџет градских предузећа предвиђа 5,467.000 прихода, а 3,080.500 расхода.
— Предлог бупета Земунске општине за 1932 годину предвиђа за редовне потребе 8,497.523 дин., за ванредне 661.2056 д'тнара. Покриће редовно 6,066.129, ванредно 1:000:000 динара. „рема томе буџетски дефицит био би изражен сумом од 2,092.600 динара, а имао би се покрити 50% општин= ским прирезом.
расходе у износу од 749.880.50 дин., приходе 561.895. Мањак би према томе достигао суму од 187.995.50 динара, и покриће се општинским прирезом од 30%.
— У Северо-америчким удруженим државама предвиђа се да ће се ова буџетска година завршити са дефицитом од 2 милијарде долара. Сматра се сигурним да ће доћи до повишења пореских стопа. Секретар за финансије већ спрема у том смислу програм.
=— Румунски министар финансија израдио је. законски пројект о искивању сребрног новца по 50 и 100 леја. Новчанице од 100 леја повлаче се из промета, а надокнадиће се у промету новчаницама по 500 леја.
— Чехословачка влада одобрила је пројект хитног закена, којим се смањују принадлежности претседника републике, министара, народних посланика, виших државних чиновника и божићни додатак државним чиновницима. Осим тега уводи се прирез због кризе на доходарину и прирез на порез од тантијема.
| Буџет претседника републике смањен је за 25%, од 2 милиона ч. к. на милион и по. Министарске плате смањене су за 12%, а дневнице народних посланика за 6%. Плате државних чиновника редуциране су за 4%, 8% и 12%. Код виших државних чиновника, чији приходи износе годишње више од 54.000 чк. смањење је за 4%, код оних са приходом од преко 60.000 чк. годишње 8%, а код оних са приходом од преко 100.000 чк. годишње 12%, као и код министара.
Божићни додатак смањује се за 50%. До сада је изкосио 70% једне месечне плате.
Прирез због кризе на доходарински порез износи 6% код прихода од 30.000 кч. и расте у прогресији до 30% код прихода преко 100.000 кч. Прирез на порез од тантијеме из-. оси 100% досадашњег пореза код тантијема од 50.000 к. ч, | код тантијема од 100.000 кч. 150%, а преко 100.000 кч. 200%.
|КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА | — Претседник Савеза немачких градова, у једној изјави коју је дао новинарима, рекао је, да су немачки гра-
дови властитим средствима смањили дефицит од 800 на 500
— Прорачун града Бакра за 1932 годину предвиђа