Народно благостање
Страна 756
— У Бугарској су цене земљорадничких производа у октобру према истом месецу прошле године ниже за 12.7%, сточарских производа 23.8%, текстилне робе за 21.2%, грађевног материјала 6.8%. Просечно су пале цене за 18.05%.
— У Турској је поднешен Народној скушштини предлог о сузбијању скупоће. У томе предлогу предвиђа се снижење транспортних такса монополских цена соли, електрицитета, гаса и трамваја за 20%, и снижење цене шећеру и петролеуму за 10%.
— Извоз Сев. амер. удруж. држава износио је у октобру 205 милиона долара према 227 мил. колико је износио прошле год. у октобру, односно 528 и по мил. у октобру 1929 год. Увоз је пао на 169 мил. према 247 односно 351 милион у 1930 и 1929 години.
ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА
Godišnje skupštine,
6. decembra: Posednička banka a. d. u Beogradu (vanr.). 12. десетбеа: Valentin Ajzele mlađi d. d. u Srpskom Mi(vanredna). 20. decembra: Okrtižna timočka banka u Zaječaru (red.).
Тенси
"Trgovački registar.
Trgovačka i zanatliska banka d. d. u Beloj Crkvi, izmena pravila i povišenje akciskog kapitala od 1,000.000 na 1,500.000 dinara. — Domovinska industrija mlina d. d. u Vel. Bečkereku, izabrani novi članovi upravnog odbora: Dajč Emil, Dajč Sigmund, Dr. Handler Lazar, Dr. Jovanović Vasilije, Dajč Alired, Štraser Josip, Širašer Alfred i Toh Šamuel. — Starokanjiška prva štedionica d. d., upis novoizabranog člana uprave Husaga Stevana. — „Granum” frgovačko d. d. filijala u Somboru, upis članova ravnateljstva: Julija Kiša, Hermaha Krausa i Кајса Milana.
· Лицитације.
Техничко одељење кр. банске управе у Скопљу, 14 децембра, за подизање царинских објеката у Дојрану и селу Николићу (475.513.35) — Техничко одељење кр. банске управе у Сплиту, 5. децембра, за изградњу болнице у Биограду на мору (2,045.388.40) —- Технички одељак у Пријепољу, т децембра, за оправку патоса и фарбање моста преко реке Лима (200.000) — Технички одељак при начелству среза штипског у Штипу, 12 децембра, за оправку пута ШтипРадовиште—Струмица и израду пропуста (488.112.38).
Библиографија.
Уредништво је добило на приказ интересантну брошуру у издању северно американског министарства трговине под HaCMOBOM „The Industrial Machinery Market in Yugoзјамја". Књигу је написао г. Емил А. Кекић, американски трговачки аташе за Југославију. Први део говори о државним набавкама машина, процедури и плаћању, не заборављајући и репарације. У другом делу даје писац преглед и опис
машипа које купује (угословепска индустрија. На крају
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
За
Бр. 48
баца поглед на могућности американске индустрије машина. у Југославији. | |
Књижица је узорна у литератури ове врсте.
5 5
У недељном часопису „Соттегсе Reports” који издаје Биро за спољну и домаћу трговину Мин. трговине у Вашингтону од 9. новембра ов. г. налази се између осталог чланчић г. Е. А. Кекића писан 2 октобра у виду извештаја Министарству у коме се доказује да су прилике у Југославији повољније но у неким европским државама.
РАЗНО
— Данас, 28 новембра, отвара се јесења изложба Загребачког збора.
— У Естонији влада расправља о законском пројекту по коме је забрањена егзекуција одређеног броја стоке и инвентара. Предвиђају се и мали зајмови за сељаке, који не могу склопити дугорочне. Сличан законски предлог израћен је и у Летонској који садржи још одредбу да се имање код егзекуције не сме дати испод 75% његове реалне вредности. —- Посебни одбор за испитивање привредног стања Немачке састоји се из следећих личности: За Америку Др. Валтер Стјуерт, за Француску Шарл Рист, за Енглеску Валтер Лејтн, за Белгију Емил Фђанки, за Италију професор Бенедуче, за Јапан Т. Танака, за Немачку Др. Карл Мелхиор.
— ба претставника Америке у Саветодавном Одбору 82 испитивање платне способности Немачке, именован је Валтер Стјуерт. Стјуерт се сматра у банкарским круговима најпогоднија личност за овај посао. Он не припада никаквој политичкој и банкарској групи, и важи као посве независан. Стјуерт је суделовао на свим привредним конференцијама последњих година. Раније је био шеф одељења за испитивање привреде у Федералној резервној банци. Суделовао је у формулисању оних ставова Јанговог плана, који се односе на банку за међународне обрачуне, а исто тако је присуствовао конференцији у Баден-Бадену где је организована Банка за међународна плаћања.
— Аустријска влада је одустала од намере да донесе закон против скупоће. |
— 8. decembra održaće se u Zagrebu konstituirajuća skupština Saveza gradskih i samoupravnih štedionica iz čitave države.
— Од почетка ове године иселило се је из Француске 175 хиљада страних радника, тако, да када се одбије број усељених, у Француској је ове године 70 хиљада страних радника мање. Новоусељени радници већином се упославају, према недељним извештајима министарства рада, у пољоприБреди, док су исељени радници индустриски.
— Русија је исплатила Сев. амер. удруж. државама од 1 новембра до данас 10 и по милиона долара, за рачун свога дуга од 40 мил. долара.
— Од 17 до 21 децембра ове године одржаће се у Великом Бечкереку велика живинарска изложба.
зета
КОЊУНКТУРА
STANJE NAR. BANKE NA DAN 22, NOVEMBRA 4, о.
U stanju Nar, banke tu trećoj nedelji meseca novembra može se smatrati kao veoma povolina pojava sma-
njenje privremenog državnog duca Narodmoj bamci za,
75 miliona dinata tako da ukupno dwugovanje po tom tačanti iznosi 275 miliona dinara. Država može da ras= polaže još sa 325 miliona dinara po tome računu. To je rezetva državne blagajne. |
Druga povoljna pojava je smanjenje memničnog
· portfelja sa 3,6 miliona dinara. U današnjim prilikama to znači vflo mnogo, zaak povoljnog obrta našeg novčatog tržišta i aašegy bankarstva. Žiro račmni i dalie se povećavaju sa 22,7 miliona dinata ma 324 miliota. Ta pojava u vezi sa opadanjem meničnog portfelja takođe је vrlo prijatna. Mržavmo potraživanje |e opalo za okruglo 40,14 miliona, a fazni računi povećali sm se za 9 i po miliona.
Obaveze sa rokom su se povećale za 19 miliona