Народно благостање

Страна 746

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__p, 48

tih certifikata. Najzad ostaje i ovde mogućnost da se certifikati kraja meseca povuku iz opficaja, ako bi nepovoljno dejstvo preteglo.

Drugi bi se prigovor mogao odnositi na dejstvo tu pravcu dizanja cena, usled ubrzane cirkulacije kupovne moći, ali bi veće cene na drugoj strani imale to dobro dejstvo da bi se državni prihodi iz drugih poreskih izvora povećali. Prema tome bi se popravljala i privredna konjunktura, a čim bi ova bila u porastu, i na taj način privreda krenula napred, certifikati bi se, ako |e potrebno, opet mogli postepeno povlačiti iz opticaja.

Treći prigovor koji smo već dodirnuli fiče se teškoća naplaćivanja kupa kod trgovaca na malo. Opasnost da će detaljiste certifikate, i pored zakonskih propisa, primati samo uz izvestan disažio nije velika, jer će onj, kao što smo rekli, kod današnjeg zastoja u poslovima, biti zadovolini da uopšte prave poslove, pa makar i za certitikate. Međutim bi država i to mogla sprečiti kontrolom ili neposrednim uticajem na potrošačke zadruge i na najveće trgovačke radnje na malo. Ako bi se naime postiglo da one certilikate primaju bez disažija, ta bi se špekulacija sa disažijom odmah u njenom začetku mogla da uguši. U ostalom danas, kad i čovek na ulici zna za krizu i za njene posledice, svi privrednici bez razlike pozdraviće svaku meru, koja je u stanju da kod nedostatka većih kredita sa sfrane i bez opasnosti inflacije poveća obrt robe, te prema tome popravi privredno stanje u zemlji.

Sada nam još samo preostaje već odmah u početku spomenuti prigovor s obzirom na Gesellovu ftoriju, koja hoće da stvori nov sistem novca, a koja ništi kamatnu stopu kao regulator. Šaiblerov plan ne postavlja ništa

bi novčanice iz tog razloga onda još sporije cirkulisale. Međutim, sve kad bi ovo i usledilo, ta cirkulaci|a novčanica ne bi mogla biti mnogo sporija, jer se код даnašnje krize tempo cirkulacije kupovne moći u privrednom aparatu i onako već približuje minimumu. Prema tome bi celokupna cirkulacija kupovne moći certifikata i novčanica bila brža nego do sada, i to tim pre, što bi se se onda stovarišta trgovaca na malo i na veliko imala da popunjuju, a to bi također ubrzalo cirkulaciju kupovne moći u privrednom aparatu.

Мајтад bi još da skrenemo pažnju na to, da bi se uvođenjem državnih certifikata u privredni aparat i sam opticaj novčanica Narodne banke u odgovarajućoj meri smanjio i da bi se prema fome i nedeljni iskazi Narodne banke privremeno popravili što bi kod današnje kritične atmosfere svakako imalo povoljno psihološko dejstvo. Slično psihološko dejstvo bi imalo * uravnoteženje državnog budžeta, tim pre što je iz katastrofalne periode intlacije svima još u živoj uspomeni činjenica da je kriza otpočela upropašćivanjem ravnoteže državnog budžeta. O mogućnosti disažije i o nepovoljnom psihološkom dejstvu, koje se pokazuje kod svakog novog poreza bilo je već govora. Sve je to međutim manje zlo nego što su devizni propisi i druge prinudne mere, koje se danas preduzimaju u većini zemalja radi očuvanja nacionalne monete ili nego što su to povećanja poreze, redukcije plata i inflacija, koja su potrebna da bi se državni budžet opet uravnotežio.

Ima dakako i zemalja kod kojih uravnoteženje bu- . džeta i održavanje stanja kod Narodne banke igraju manju ulogu nego izvlačenje novca iz privrede, odnosno tezauriranje kao posledica akutne krize poverenja.

novo, čime bi se zamenili prirodni činioci u privrednom_ god ovih bi zemalja koeficienat depresijacije državnih

aparatu, kao Što su recimo zlafo, kamatna stopa i dr., već podupire i jača dejstvo onih činilaca koji su proistekli iz evolucionističkog razvitka privrednog sistema. To je na pr. baš slučaj sa kamatnom stopom.

Mada bi se u pojedinim zemliama kamatna stopa upetostručila, stvorio bi se istina pofstrek za štednju i sprečilo bi se bar donekle tezauriranje, ali bi to bilo od ubitačnog dejstva za samu privredu, jer bi je troškovi proizvodnje onesposobili za svaku konkurenciju. Šajblerov plan naprotiv samo popunjuje deistvo kamatne stope negativnom kamatom za one količine kupovne moći koje se izvlače iz privrede; on tom negativnom kamatnom stopom postiže na jednoj strani istu korisf koju donose preterano visoke pozitivne kamafe t. |. да se ne tezauriše, ali na drugoj strani ujedno postiže i to da izlučuje tu štetu koju bi pretrpela privreda od takvog preteranog povišenja; šta više, donosi i druge privredne prednosti.

Ako ostanemo pri koeficientu depresijacije državnih certifikata od 20% mesečno, onda bi koristi koje proističu iz ostvarenja Šajblerovog plana i štetne posledice, koje bi s njime stajale.u vezi mogli da svedemo na sledeće konstatacije:

Pre svega bi nastala korist fiskalne prirode u vidu 20%-ne uštede u mesečnom državnom budžetu. Šta više verovatno je, da bi se osim uštede pokazalo povećanje poreskih prihoda, jer bi znatno aktivirajuće dejstvo tih certifikata nateralo ljude da svoje zaostale i tekuće poreze u življem tempu isplaćuju.

Koristi privredne prirode policale bi iz brže cirkulacije kupovne moći ovih certitikata u poređenju sa cirkulacijom novčanica. Ovde bi se moglo prigovoriti da

certifikata mogao biti manji neso 20% mesečno.

Pretpostavimo da bi u ovim zemljama državni certifikati od 100 dinara krajem meseca vredeli ne 80, već 95 dinara. U tom bi slučaju tih 5 dinara samo onda sačinjavali efektivni gubitak, kad se certifikat poslednjeg dana u mesecu ne bi nalazio u kasama države ili jedne banke. Drugim rečima, država bi obeštetila banke za gubitak koji bi one imale od. depresijacije državnih certifikata u njihovim kasama. U zamenu bi se banke obavezale da od svakoea prime ove certifikate po kursu dotičnog dana na ukamaćenje. Na taj bi se način svaki imalac certitikata mogao da sačuva od daljeg automatskog gubitka, koji proističe od depresijacije certifikata. I ako bi država u ovom slučaju nadoknadila gubitak bankama, ona bi imala ipak izvesne materijalne koristi, jer bi prvo: svaki certifikat u opticaju u visini njegove nominalne vrednosti i za репод пјесоуос' уаženja značio odgovarajuću stvarnu dobit u kamatama, budući da bi država ne samo one.novčanice u zamenu kojih se državni izdaci isplaćuju u certifikatima,. već i one za koje država isporučuje bankama cerfifikate ı istoj nominalnoj vrednosti ukamatila kod, Narodne banke. Ali ni Narodna banka ne bi imala. da snosi izdatke za ovu kamatu, jer bi ona za celo vreme. važenja certifikata slobodno raspolagala novčanicama. koje su kod nje deponovane za pokriće certifikata, a da.:se ne bi ogrešila za njene obaveze predviđene u, zakonu Nar. banke, kao i bez opasnosti da na taj način izazove nekontrolisanu inflaciju. Sve dok naime u jednoj zemlji postoji nedostatak kapitala usled tezauriranja, opasnost inflacije je eo ipso ograničena; ako bi pak negativna kamata više nego što je potrebno potpomagala privrednu lunkciju pozitivne kamatne, stope, državni bi se