Народно благостање

Страна 748

папирни новац (кад Народна банка добије право, да слободно располаже депоом, који служи за покриће тог новца). Он оптиче паралелно са новчаницама новчаничне банке. То је систем једне рачунсоке јединице, а двају сорти новца : новчанице и државног новца. Његова номинална вредност смањује се сваког радног дана, (сем понедељника) за одређену квоту (1%, али и јаче и слабије по потреби). па новцу се налази означена његова, вредност посебице ва сваки радни дан у месецу. Новац се шушта у оптицај сваког првог дана у месецу, а држава Та прима само последњег дана у месецу — пошто 38. 20 дана јурњаве изгуби на кантару 20% (по једном модалитету он се може и раније полагати банкама за рачун државе).

Да видимо сада, како функционира Шајблеров топљиви новад.

У. прастаро даба новац се састојао од комада метала неједнаке тежине и најравноврснијег облика. Постепено се дошло до тога да се новац искива у комаде истог облика, тежине и финоће. Како вредност трансакције варира измеђ једне паре и једног милиона и више, то се брзо увидело, да се само са, једном врстом новца не може посвршавати посао, те се приступило искивању новца разне величине и вредности. Али међ њима нема никакве везе: свака врста претставља засебну новчану јединицу. На, пр. грош, талир и дукат. То је стање, које се немачки назива 3Зопепсеја. Последњи стаднум У развићу новца је стварање новчаног система: комади новца су само делови или мултипликација једне новчане јединице: почев од хиљадарке па. до

једнопарца. База је новчана јединица, рецимо динар. Узимањем за основицу децималног система, још ! се јаче усавршио новчани систем. Сваки је комад новца постао или множењем или делењем новчане јединице са, 10, 100 и 1000. Тиме је плаћање сведено на бројање. Никаква. рачунска операцијалније потреона, платац има, само да изброји. Даље, плаћање је убрзано. Најзад, омогућено је и неписменом да, рукује новцем (само ако уме да броји), јер се поједине врсте новца познају на први поглед — по спољним знацима,

Шајблерови цертификати не спадају у ову врсту савршеног новца. Чак, је тешко убрајати их у 'новац. Предмет, чија се вредност непрекидно мења, тешко да се може назвати новцем. То је пре благајнички запис на доносиоца. Њиме се може да служи само стручан човек, Како смо ми земља аналфабета, то значи, да се Шајблеровим цертификатима може да служи незнатно мали део нашег народа. Држава, чија је дужност да усавршава новчани систем до бесконачности, нема права, да пушта у оптицај ноBall, којим се народ не може служити.

То је већ довољно, да се код нас отклони Шајблерова комбинација.

6) Шајблеров новац је прескуп.

Али то није све, Шајблеров новац је у опште неупотребљив за плаћање. Узмимо да се он пусти у оптицај у комадима, по 1000, 100, 1 и 0.50 дин. Пре света на свима, исправама, које циркулишу, а, чија се вредност постепено смањује и повећава, налази ов скала, која показује колику вредност имају одређеног дана. Зато се узима календар за, основу. Ока=

да, на Шајблеровој новчаници овако би изгледала:

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ______ Бр аб

А О 0 | 4. 5 | бише де 100 | 99 | 98 [| 97 ] 96 ] 95 итд.

Изостављени су недеља (6) и понедељак (7) пошто се тих дана њихова вредност не мења. По пцајблеру ти би се цертификати пуштали понова У оптицај сваког првог у месецу. Са горњом скалом то не би било могућно, јер он идући месец почињао другог дана и недеља и понедељак падали у друге дане. А ако би се за сваки месец штампали нови цертификати и ако би они били израђени као новчанице (ради обезоеђења од фалсификата) онда би то вило прескупо,

в) Од тог новца би полудео народ

Излази, да би се вредност имала да обележава, не по календарским данима, већ по редном ороју дана у месецу. _

таблица би овако изгледала :

Радни дан у месецу. | | 215 А 56] 725 и тд Вредност у процентима номинале | 100) 99) 98/ 97/ 96) 95] 94/ 98 и ТФ Д.

Да би се могло да плати овим новцем мора, се прво утврдити радни дан у месецу, да, би се извашла Вредност новца тоја дана. 10 би оио посао, око кога, би просечни. грађанин провео пола сата, и при чему би се преварио у зо—б07. ту престаје плапање. да= нас кад је свет навикао да шод прстима познаје новац, кад пазар и плапање врше успут, орзо, оацити цео народ у свакодневно полагање испита из рачуЊања — значи вратити га хиљаду година натраг. Самос, тада се пазарило и плаћало Пет пута у години, а сада се то ради свакодневно. Бакалин би после три године оорљавио од рачунања. ба калфе би се узимали академски образовани математичари.

Ца, ни то није све. Узмимо, да имамо да плаћамо овим новцем 1672 дин. и да то плапање пада, 21 децембра.

Платац би морао прво да израчуна, који је радни дан у месецу и онда да утврди ефективну вредност новца, Рецимо да је 16. радни дан. У томе слуЧају новац вреди 16% мање односно 84% његове вредности. Затим мора платац да подели суму коју има да плати са 840 или са 84 или са 8,40 према томе, да ли има при себи хиљадарке, стотинарке или десетице. Ако има хиљадарке онда ће деобом суме, коју има да плати, са 840 да, пронађе да може употребити само једну хиљадарку. Одмах затим мора да одузме 840 од дужне суме да би видео колико још има да плати. Равлику од 832 имао би да подели са 84, ако има стотинарке и нашао би да му требају

"(девет стотинарки, које чине 756 динара. Сад би ту

суму морао одузети од 832 и разлику од 76 поделити са. 8.40 и нашао би да треба да употреби 9 десетица које чине 75,60 динара. Фалило би још 0.40 дин. Вероватно да би рачун толико дуго трајао да би један од њих двојице купац или продавац, онај коме је хитније, дигао руке од кусура. Тако је било пре сто година у Србији, кад је био само стран новац у оптицају. Никад се плаћање до краја није могло извршити, увек је кусур један опраштао.

После овога беспредметно је питање о економској и финансиској функцији новца, који је са гледишта, технике плаћања неупотребљив.

; | 8. Бајкић,