Народно благостање
Ствана 190
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
____________|
је ove zadaće a ne reparacija. Međutim, razviće nije išlo odre- ;
đenim putem, kako to najbolje pokazuje upoređenje pasive krajem maja i oktobra 1931. godine:
31. тај % 31. oktobar %. Glavnica 500.0 500.0 Na uloge emitovano 414 miliona sa 25% uplatama ___060 50 1085 9.9 Rezerve 1 36. 02 38. 03. Specijalni fondovi: 1. Krediti po dugoročnim | | · Пе zajmovima 1542. 13 153.8 141 2. Ulozi-memačke vlade 111 36 . 7690). "70
3. Gar. fondovi franc. vlade 68.8 3,2 687 09. Ulozi na rok: O - . ; 1. Do 3 meseca: a) Novčaničnih banaka
za vlasfiti račun 5147 242 1088 10.0. b) Novčaničnih banaka 7 II za račun trećih 680.6 32.0 312 2.9
c) Drugi ulozi — — — 2. Na 3 do 6 meseci: a) Novčan. banke za vlastiti račun 8.7 0.4 — b) Novčan. banke za | račun frećih —— 0 Ulozi bez ofkaza: | а) Моусап. banke za
vlastiti račun 333.6 157 3783. 346 ђ) Моусап. banaka za _ za račun frećih _ 1590. 75 137.9 12.0 Dobitak 7.3 0.4 == Razno 11.2. 05 255. 23. Bilansna suma 2125.9 100 10983.3 100:
Banka je u prvo vreme pokazivala porast bilansne sume,
sve do.kraja maja. Ali to izgleda manje impozantno, ako se.
zagleda malo bliže u poreklo njezinih kapitala. U glavnom su 41 iZVOTa:.
1) Vlastita glavnica u iznosu od 500 miliona švajcarskih iranaka, od koje je jedna četvrtina uplaćena, a ostalo se nalazi u rukama pojedinih novčaničnilhi banaka: i jedne: američke bankarske grupe pod vodstvom Morgana. -
2) Novac, koji se stalno nalazio u banci zbog герагаcija, je: |
. 48) potraživanje reparacionih poverioca u najmanjem iznosu od 150 miliona, koji je banka morala stalno da drži na računu, preko koga je Nemačka plaćala svoje reparacije;
'b) potraživanje, ikoje je nemačka vlada stalno morala držati i koje iznosi okruglo 75 miliona švajcarskih franaka, t. j.
· okruglo 50% potraživanja poverioca i
c) tako zvani garantni fond francuske vlade u visini od okruglo 70 miliona švajcarskih franaka.
3) Ulozi u užem smislu. Oni dolaze skoro isključivo od centralnih banaka. Za prave bankarske poslove važni su samo ulozi sa rokom. Ali upravo ti ulozi, kako pokazuje upoređenje oba bilansa su u zadnjim mesecima veoma pali. Oni su se od 1.195 miliona koncem maja srozali na 140 miliona koncem окtobra. Koncem maja činili su 56.2% svih uloga, a koncem oktobra samo još 31.3%. Sve centralne banke onih zemalja, koje šu zapale u teškoće počele su da povlače uloge, a na prvom mestu Engleska Banka. Sa malim ulozima na rok, koji su još ostali, Banka za međunarodne obračune ne može da vrši bankarske poslove, jer su već dugo zamrzli. Ostali su ulozi bez otkaza, koji nemaju nikakve vrednosti. Njih su ostavile iz nevolje privremeno velike novčanične banke, čiji su pretsednici članovi upravnog odbora Bazelske banke. O
| Banka nije uspela da privuče privatne uloge. To se je moglo očekivati, jer se privatnici čuvaju da povere novac jednoj anci, koja je nastala od političkih sporova.
Iz svega izlazi, da banka nikada ne može ispuniti namenjene joj velike zadaće. Mi Smo bili u tome pogledu,
veće nade u „Svetsku banku”. Do međunarodnog kliringa nije икада došlo. Postojali su međunarodni razlozi koji su ometali pojedine države da prenesu veće sume svoga zlata u | ovajcarsku. Delovanje banke se u glavnom ograničilo na primanje i podelu reparacija. Sa Huverovim moratorijumom ova dužnost je ofpala. Za ostale bankarske poslove međunarodne
kratko vreme kod nje, da bi mogla s njim da pravi poslove. Ali reparacije. su služile zato, da izdržavaju veliki bančin aparat. Banka dobija, kao što. je poznato 190 Drovizije, što je iznosilo godišnje 2,2 miliona švajc. franaka. Ona je dalje imala velike prihode od beskamatnih potraživanja, koja su poverioci.j Nemačka morali stalno da održavaju kod nje. Otpadanje reparacija stavlja. dakle u pitanje i postojanje banke, ili se mora odlučiti na veliku štednju, na koju se nije navikla.
Čak kada bi banka imala ješ uloga na raspolaganje, ne bi više mogla da sa njima nešto počne. Njeni statuti određuju da ona sme praviti poslove i davati pare na zajam zemljama u kojima postoji zlatno važenje. Time se izuzimaju sve zemlje koje su sada napustile zlatni standard. Dalje se izuzimaju dužničke zemlje, koje doduše nisu stvarno napustile zlatno važenje, ali zato praktično ko može danas da nazove nemačku, austrijSku i mađarsku valutu zlatnom? U svim ovim zemljama novča–nice se uopšte ne zamenjuju, a devize se mogu samo izuzetno dobiti. Pitanje je samo, kada će pojedine valute početi da padaju, sa čime je Engleska započela.
Teškoće banke su povećane velikim gubicima, koje je imala zbog pada funte. Ona je konvertirala potraživanja u iunte. Uostalom ona okleva da iskaže gubitke. Bilans je u ŠV. ir. Valute nisu prema njihovom dnevnom kursu obračunate. Ne zna se tačno o geogralskoj podeli njenih potraživanja ali su gubici zbog pada funte Sigurno veliki. Javnost se ne. može o tome varati, fo pokazuje ogroman pad njenih akcija, koje su sredinom novembra bile 1760 nasuprot 3.200 šv. fr. pre godinu dana. |
Sve skupa, opadanje uloga, gubici na valuti, i pre svega izostajanje reparacija dovelo je Banku za međunarodne obračune pred likvidaciju. Kratki san letnje noći je prošao.
=-=_______________- Још пре годину дана, када су се земље са слободном трговином на конференцији за цау ринско примирје у Женеви
МЕН бориле за снижене царина, ми смо изјавили, да ће и преосталих шест земаља са слободном трговином — Енглеска, Холандија, Белгија, Данска, Шведска и Норвешка — изгубити једном стрпљење и прећи протекционизму. Остала штампа није делила наше мишљење. Увек се говорило, да је систем слободне трговине и сувише укорењен у овим земљама, и да га зато не могу тако брзо напустити. Али није прошло ни годину дана, а једна за другом пришле су протекционизму. О Енглеској смо већ говорили. У Белгији је био почетак половином октобра, са царинама на путер и месо. Данска је увоз луксузне робе делом забранила делом ограничила, поред тога отежава га девизним одредбама. Вал протекционизма захватио је и Шведску и Норвешку. Али најважније су протекционистичке мере, које подузима Холандија, чији је трговински волумен после Енглеске највећи. Већ је донесен закон, којим се повисују постојеће царине за 15%, што значи у правилу од 8 на 10% од вредности на увезену робу. Уведене су нове царине од. 1.50 франака на 100 кг. на говеђе месо, кобасице и сланину. Даље, спремљен је. законски прдјекат који овлашћује владу да може донети посебне мере против демпинга, и може по "саслушању једног посебног одбора, који ће у ту сврху .| бити именован, сасвим забранити увоз уз демпинг
И задња тврђава је пала!
odmah kod osnivanja, skeptični, kada je sav svet ројасао пај- |
banke to nije nikakva šteta, jer je reparacioni novac bio vrlo”
>