Народно благостање

Ствана 800

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Бр. 52

На дан 21. септембра поднела је еиглеска влада

парламенту пројект закона о укидању златног важења, којом је приликом Макдоналд одржао врло значајан говор. Он је указао на много разноврсних политичких и психолошких узрока критичног стања фунте. Између осталог казао је, да је покрет да се купују само енглески производи био такође фаталан. Међутим, баш после тога говора, узео је понова

маха покрет „купуј енглеске производе". У току нд-

вембра месеца цела је земља била у знаку тог покрета. И он је завршен потпуним фијаском, већим Ho made in бегтапу, јер никад у Енглеску није увезено толико много робе, колико у октобру ове године. Сви су робни магацини у Енглеској толико пуни, да су чак и приватне куће узимане под најам. Покрет у велико попушта; није се ни намеравало да се овековечи. Он је имао само за циљ да спречи навалу стране робе у очи увођења нових царина.

Покрет за дискриминацију стране робе од домаће није данас само енглески специјалитет, њега има и на континенту. Он је највише раширен у Немачкој. Нарочито се развија у Шпанији, али како за пиренејско острво важе специјални економски и социјални закони, то се тим случајем нећемо бавити.

Пре неколико месеци приређена је била у Берлину велика пољопривредна изложба са интензивном пронагандом „купујте домаће производе“. У томе су учествовали чак и чланови владе.

Ш. Пронаганда је неразумљива, нелогична и опасна

Усклик „купуј само домаћу робу" у земљама са "заштитним царинама је депласиран и неразумљив.

Протекционизам се састоји, бар теориски, у оптере-,

ћењу страних производа дажбинама за онолико за колико су њихови трошкови производње мањи кол домаћих. У пракси је заштитна царина данас од 50 до 200%' вредности, а то је за 90% артикала много "више но што износи разлика у трошковима производње на страни и у земљи. Ту је заштићена домаћа производња. Оно што се жели постићи ускликом „Купуј домаће производе", то се у протекционистичким земљама постиже заштитним царинама. Истовремено заштитне царине и покрет „купуј домаће производе" значи дуплу заштиту и ако је прва довољна. | |

__Тајје покрет исто тако непријатељски према државама са којима се закључују трговински уговори. јер основна идеја трговинског уговора је потпуна слобода увоза стране робе преко границе под условима утврђеним уговором. Ко испуњује услове трговинског уговора, има права да увози робу у државу уговорницу и да она буде третирана као и

домаћа. Трговински уговор је уговер о трговини и|

пријатељству. Њима се обећава: пуно гостопримство за онд што је под режимом уговора увезено у земљу. __ При закључењу трговинског уговора свака држава има право да се према потреби и жељн ограђује од стране производње, али кад једанпут закључи, потпише и ратифицира, онда је дала пристанак на неограничену међусобну размену добара. Пропаганда против стране робе је знак непријатељства, који се не слаже са уговором о пријатељству. Рад против стране робе је један модалитет бојкота, који се сматра недопуштеним међу државама са уговорним односом. Данас већина држава има институције, које мање више одговарају установи за унапређење спољне трговине. У појам спољне трговине спадају увоз,

"услова за што јефтињу производњу.

извоз и провоз. Институт који хоће да штити спољну трговину, има да помаже увозу, извозу и провозу, иначе би се звао завод за заштиту извоза. Истина има земаља у којима се баш из тих завода чују гласови за гушење увоза. Али је срећа велика што то није и код нас случај. Јер какве има логике између завода за унапређење спољне трговине и лозинке „купуј само домаћу робу!" 2 |

Али тај покрет може да постигне и противно дејство. Данас нема државе која може да живи без извоза. Тај покрет може да штети извозу. Ако сви народи почну да купују само домаће производе, онда

неће нико да купи стране производе. Шта ће да раде

они који живе од продаје робе, која се код куће не може да потроши2 А њих је врло много. Шта мисле Енглези да раде са својим угљем, ако Југославија и друге државе стану на исто гледиште2

ТУ. Критички поглед

Рекосмо да је такав покрет у Енглеској двапут завршен фијаском. Тако ће бити са њим увек, јер је он противприродан, противан природним особинама човека. Основно правило приватно-привредне делатности је: задовољи своје потребе са што мање жртава. У привредном систему заснованом на подели рада и размени, приватној својини и наслеђу, тај се постулат остварује путем што јефтињег куповања и што скупље продаје. Ко противно поступи мора да угине. Другим речима, у данашње време човек се при продаји руководи постулатом „купи што јефтиње!' Сад му се добацује постулат „биу Бишћ". Кад је домаћа роба јефтиња од стране, онда се тај усклик поклапа са економском природом човековом. Али ако је домаћи производ скупљиг Онда се појављује сукоб између два постулата, од којих један долази из човека, а други споља. Зна се која ће страна у овом случају да претегне. Човек никад не купује домаћи производ кад је скупљи. Ево шта о томе пише један Енглез, инвалид светскога рата, у припосланом „Financial Times”:

„Вцу Бинзћ“ није патриотски усклик; то је покушај да се навуче народ на добровољни порез у корист оних који нису дорасли послу. Патриотизам не тражи у нормално време од човека никаквих жртава, а кад је отаџбина у опасности, онда се траже неограничене жртве. У мирно доба патриотизам је у складу са интересима појединаца — наравно у границама правног поретка и морала. Кад је било

| потребно ми смо се дали да нас немачке гранате раздробе, летели смо у хиљаду комада у ваздух. Да-

нас је пак наша дужност да купујемо и немачку робу, јер Немачка купује нашу.

„Куповна снага појединца је врло скучена; она је увек мања од његових потреба. Због тога у колико

јефтиње појединац може да купи, у толико више по-

треба може да задовољи, а количина задовољених потреба 1е мерило благостања појединаца. А благостање појединаца је благостање народно. Због тога је. Енглеска од вајкада била упућена на стварање Кад је пала фунта, сви су се тешили тиме, да ће све бити јефтиње. Ако парламент буде изгласао царине (писмо је писано пре ступања на снагу закона о царинама), онда ће све поскупети, али ће грађани даље куповати нај|јефтињу робу, не питајући да ли је то страна или домаћа и знајући у напред да ће у највишем

броју случајева то бити домаћа роба — услед за-