Народно благостање

8 16 јануар 1932.

de Credit, o kome smo svojevremeno opširno relerisali. Gornja odluka potvrđuje naše ranije objavljeno gledište, da će se zdrava

preduzeća postepeno izdvojiti iz interesne зјеге propalog Ккоп-

зетпа а да će sve Što je frulo morati propasti. ТРГОВИНА

___Nemačko tržište jaja je u poslednje vreme preplavljeno inostranom ponudom. Pad engleske iunte prisilio je dan-

НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Страна 43 doba krize na svetskim tržištima vrlo važno istaći kvalitet, a taj se može postići samo tako, ako se upotrebe već uvedene marke, koje označuju razliku u kvalitetu. 'Lo je potrebna trgo. vinsko-poslovna mera, dok je zajednički signum trgovinskopolitička. | — Estonsko ministarstvo poljoprivrede izradilo je zakon o prisilnom smanjenju kamata na seljačke dugove sa 11 na 8% godišnje.

ske i holandske izvoznike da se obrate nemačkom tržištu. Po- |

ložaj tržišta jaja u Nemačkoj pogoršava se još time Što danski,

holandski, belgijski i ruski izvoznici ne prodaju robu nepo- .,

'sredno, nego je većim delom daju u komisiju. Ma berlinskom · tržištu pala je cena jajima za 35% ргета novembru prošie god.

— Na grčkom tržištu duvana vladala je u mesecu novembru kriza. Izvezeno je preko Soluna, Kavale i Aleksandrije ,

svega 1,740.547 kg duvana u vrednosti od 101,227.984. drahme.

— Na tpit nemačkih „Novina saveza mesara” „kojim svinjama mesar daje prvenstvo?” dobio se OdgOVOT „u prvom теди зушјата од 90 до 105 Ка." U jesen i zimi isto tako se rado kupuju i teže svinje u težini od 135 do 150 kg. Ova činjenica dobiva izraza u ceni. U jesen i zimi su skuplji teži KOmadi dok je u proleće i leti cena lakim svinjama relativno a često i apsolutno viša od težih. Koliko će se poljoprivrednik prilagoditi ovim zahtevima tržišta zavisi od rentabiliteta gajenja svinja. Uopšte vredi pravilo da su troškovi proizvodnje za teže svinje veći nego za lakše. Potrebna količina hrane za prirast od |, kg žive vage iznosi kod svinja i težini do 90 kg 1.65 kg, do 125 kg 2.1 kg, do 175 kg 2.5 kg. Tovljenje teških svinja biće rentabilnije od proizvodnje lakih samo u tom slučaju ako je cena za svaki daljni prirast u težini znatno viša.

— Ове године је ради девизних потешкона инострана потражња крзна изостала. Купују једино домаћи извозници. Цене су према прошлогодишњим веома пале. Тако је крзно хуне златице плаћано прошле године 715 динара, а ове 500600 динара, крзно куне белице плаћа се 450—500 динара, видре 400—500, брдске лисице 170—200, пољске лисице 100120, твора од 80—100, дивље мачке 60—70, јазавца 50—60, зеца и веверице 4 динара.

— Otkup duvana u Južnoj Srbiji se vrši po ceni od 12 do 140 dinara. Prosečna cena je 35 dinara.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Ministafstvo poljoprivrede na predlog Bana Primorske banovine izdao je uredbu o obaveznom osiguranju useva i plodova ma teritoriji Primorske banovine. Slično osiguranje je već uvedeno u Dunavskoj banovini, o čemu smo mi javili u pretprošlom broju. | |

— Енглеска се спрема да приступи контингентирању пшенице. О том је већ израђен и нацрт. У њему је предвиђено контингентирање увоза пшенице и брашна и то како оног из иностранства, тако и из енглеских колонија. Предвиђа се образовање нарочитог контролног органа, Koje he имати за дужност да се стара о примени контингентирања. Оно ће даље имати право да у случају вишка жита од претстојећих жетви у Енглеској предложи накнадне мере, које ће водити рачуна o заштити енглеских произвођача пшенице. Цене житу Не бити одређене на основу анкете, коју ће извршити нарочити одбор образован од Министарства пољопривреде. —-- Signiranje hmelja nije do sada bilo kod nas obvezno. Međutim, odredbama francuske vlade o kontingentiranju uvoza hmelja, i mi moramo pristupiti signiranju, ako želimo da koristimo naš kontingent, i da zadovoljimo francuske propise. O tome, Ja koji način treba da se izvrši signiranje ne postoji saglasnost, i u tu svrhu održana je i anketa u Beogradu, koju je sazvao Zavod za unapređenje spoljne trgovine. Nesporazum se sastoji u tome, što slovenački producenti traže da se hmelj

signira po području gde se producira, dok vojvođanski traže |

jedan signum za celu državu. Mi smatramo, da je u današnje | ~ 4

— Broj nezaposlenih u italiji povećao se u novembru za 78.523 na 878.267. Od toga su 686.440 muških i 191.827 žena. Pomoć prima samo 240.000. U novembru prošle godine bilo je 534.356 nezaposlenih.

__ мо статистици југословенског друштва за заштиту |веровника, у 1931. год. било је у целој земљи 534 стечајева.

По банбвинама стечајеви су овако расподељени: Вардарска 69, Врбаска 2, Дравска 72, Дринска 50, Дунавска 148, Зетска. 19, Моравска 32, Приморска 30, Савска 79 и подручје Управе града Београда 5.

Принудних поравнања у 1931. Гг. било је 829 и то: У Вардарској бановини 16, Врбаској 17, Дравској 107, Дринској 62, Дунавској 330, Зетској 12, Моравској 6, Приморској 27, Савској 214 и подручју Управе града Београда 38.

— Na dan 31. dec. bilo je u Nemačkoj okruglo 5,666.000 nezaposlenih. Od 15. decembra povećao se broj za 316.000.

— Broj nezaposlenih u Austriji koji primaju pomoć iznosio je krajem 1931. godine 329.595. Petnaest dana pre toga iznosio je 303.395.

ЈАВНИ РАДОВИ || — Ministar građevina odobrio je kredit od 10 miliona

dinara za dovršenje regulacije Ljubljančice i isušenje ЦибЦап-

skog rita. i

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА Годишње скупштине, 17. јануара: Вицинална железница Носковци— Слатина — Нашице а. д. Београд (ванредна). 7. фебруара: Књажевачка трговачка акционарска банка (ред.). ___ 10, фебруара: Безимено друштво рудника угља, Алексинац (ред.). 12. фебруара: Подринска продуктна банка а. д. Шабац (редовна). 4 14. (фебруара: Трговачко привредна банка а. д. „Београд (ред.). — Врањска прометна банка за кредит и штедњу а. д. Врање (ред.). — Подринска земљорадничка банка Лозница (ред... — Врањска централна банка а. д. (ред:). — Ивањичка кредитна банка (ред.). — Охридска привредна банка (ред... — Неготинска штедионица (ред.). — Баточинска штедионица, Баточина (ред.). — Занатлијска кредитна банка, Београд (ред.) — Раковачка привредна банка (ред.). — Крагујевачка привредна задруга а. д. Крагујевац (ред.). — Брзопаланачка банка а. д. Брза Паланка (ред.). — Акционарско друштво „Дом“ а. д. Београд (ред-). Шумадијска земљорадничка банка а. д. Крагујевац (ред.). — Рудничка банка а. д. Горњи Милановац (ред.). | 15. фебруара: Ужичка грађанска штедионица (ред.). — Крушевачка окружна банка, Крушевац (ред.). 21. фебруара: Авалска задруга а. д. Београд (ред.). —

Трговачко индустријска банка, Београд (ред.)- — ЕлектроМакиш а. д. Београд (ред.) — „Мунк“ а. д. Београд (ред.). — Београдски кредитни завод (ред:). — Свилајначка из-

возна и увозна банка (ред.). 27. фебруара: Рађевска привредна банка, Крупањ (редовна). 28. фебруара: Привредна банка а. д. Шабац (ред.). — Лозничка трговачка банка (ред.). | ;

•