Народно благостање

16, јануар 1932.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 41

— U današnjem članku V. B. o kliringu navodi se da je metalno i devizno pokriće austrijske Narodne banke palo na sumu od 317 miliona šilinga i da prema tome postoji opasnost da u skorom vremenu pokriće padne na beznačajni iznos. U austrijskoj javnosti se čini L)r. Rajš odgovornim. Prebacuje mu se inflacija za poslednjih nekoliko meseci. On se od toga energično brani. On veli da je banka pustila u opticaj mnogo manje novčanica, no što je povučeno uloga od banaka, što znači da je povećanje opticaja došlo na mesto depozita. Višak opticaja od 135 miliona šilinga, veli on, iznosi taman toliko koliko je u poslednje vreme u Austriji tezaurirano. U ostaiom, veli on dalje, banka nije drugačije mogla da postupi s obzirom na to da je trebalo spasavati pojedina poduzeća koja su usled krize Kreditanšialta došla u teškoće.

Na fo se odgovara d-ru Rajšu da nisu sva "родигеса, koja su potpomognuta, to zaslužila, i drugo uprkos tezauriranja višak opticaja o 135 miliona šilinga pretstavlja inilaciju, jer je volumen poslova u Austriji pao za najmanje 300 miliona šilinga, tako da ukupan višak iznosi 435 miliona šilinga.

'— Na praškoj deviznoj berzi je 11. januara, posle nekoliko, meseci ponovno nofiran kurs šilinga. Iznosio ie 407,50 a 12. januara skočio je na 410.

— Ovih dana je u Banci za međunarodne obračune raspravljano pitanje o garanciji u zlatu svih bančinih uloga, čija je vrednost došla u opasnost depresijacijom velikog broja valuta. U engleskim funtama banka je krajem septembra imala 3 miliona potraživanja, ali je gubitak u tom naknadila tim što u istoj valuti ima 5 miliona dugovanja. S tim je pokriven i gubitak na depresijaciji skandinavskih valuta i na japanskom jenu. Banka je pored toga stupila u .pregovore sa pojedinim поусаničnim bankama radi usvajanja principa garantije u zlatu i već je njih 15· dalo svoj pristanak. Do delinitivnog regulisanja toga pitanja banka je odlučila da drži veću pasivu od aktive u depresiranim valutama. |

lozi novčaničnih banaka u Banku za međunarodne obračune opali su za 35%. Godišnji gubitak banke zbog izostanka reparacionih plaćanja pretstavlja sumu od 1,250.000 švajcarskih franaka.

— Према једној вести из Вашингтона, Републиканска партија поднела је предлог конгресу, да се оснује један потпорни фонд у износу од 150 милиона долара са циљем да се накнади штета улагачима пропалих банака.

— U Nemačkoj su savezi novčanih zavoda pod pritiskom vlade sklopili sporazum o bankovnim kamatama. Kako, smo već u prošlom broju naglasili, to je novost u istoriji banaka. Najvažnije odredbe tog sporazuma su sledeće:

Za kreditne kamate ustanovljena je stopa od 4%. Za погmalne uloge na štednju sa rokom od mesec do godinu dana može se povisiti najviše za I% a za uloge sa rokom do mesec dana najviše pola od sto. Kreditne zadruge, privatni bankari i društva sa bilansom ispod 15 miliona maraka smeju davati pola od sto više. Debetne kamate nisu utvrđene. Pokušaj je propao zbog mnogostruke raznolikosti kreditnih poslova. Ali mesni kreditni odbori treba da utvrde kamatnu razliku. Dalje su određene kreditne provizije i to na jednu šestinu od sto mesečno, što odgovara sadanjoj berlinskoj stopi, ali su niže nego u ostalom delu države.

Ovim se žele pojeftiniti budući kratkoročni krediti, pošto \

su prisilnom redukcijom dugoročni već pojeftinili. Uprkos prisilnog određivanja, bankama će biti omogućeno da i dalje vode slobodno svoju bankarsku politiku.

— Na vanrednoj skupštini akcionara Вапдие Priveć, Lyon-Marseille, koja je imala glavnicu od 100 miliona' franaka, konstatiralo se da su izgubljene sve rezerve i preko 60% glavnice, zbog ćega je odlučena likvidacija banke. Time je završena jedna vrlo bolesna i krupna afera u francuskom bankarstvu; našim čitaocima je poznato, da je ova bahka bila afilirana

'

Banque d'Alsace et de Lorraine u Strasburgu, koja je u ро- |

četku 1931. godine pala u teškoće zbog pogrešnih spekulacija

uprave. Za njezino spasavanje žrtvovala je francuska vlada

940 miliona franaka, a banka Credit Industriel u Parizu preuzela je mjezinu sanaciju i reorganizaciju — a posledica ove TeOrganizacije je likvidacija njezine alilijacije Banque Privće.

jJAEBNIE ФИМАНСИЈЕ

— Direktor Engleske· Narodne banke Aleksandar Šo dao je izjavu u kojoj je rekao da reparacioni problem dolazi iz istog uzroka iz koga i kriza. Ratni dugovi su zaključeni u nezdravim prilikama. Zbog toga pri rešenju sadanjih pitanja u vezi sa reparacijama imamo samo jedno rešenje: repudiracija reparacija i svih ratnih dugova. Inače, kako on kaže, neizbežan je haos.

— Бугарски министарски савет одлучио је да подузме све кораке, да би држава за све спољне дугове добила мораторијум. Девизе са којима располаже бугарска Народна Јанка довољне су само да подмире приватне дугове у иностранству, и да је због тога мораторијум за државне дугове неопходан. 1

— У буџету Љубљанске ошштине за 1932. г. предвиђени су расходи са 47,6 милиона дин. а приходи 47,14 мил. према 50,6 односно 49,5 мил.

— Na sednici upravnog odbora Banke za međunarodne obračune 11. o. m. fretiralo se pitanje o prolongaciji kredita Jugoslaviji (3 mil. dol.), Madžarskoj (20 mil. dol.), Austriji (190 mil. šilinga) i Nemačkoj (100 mil. dol.). Udeo Banke za međunarodne obračune u ova četiri kredita iznosi 40 mil. dol. Upravni odbor prolongirao je kredite Banke za međunarodne obračune, dok su pretstavnici novčaničnih banaka sa svoje strane odložili odluku o prolongaciji kredita Austriji i Nemačkoj. Prolongacija kredita Jugoslaviji i Madžarskoj nije naišla ninakakve zapreke.

— Предлог буџета Савске бановине за 1931 годину износи 235.870.000 динара, и мањи је за 9,144.624 динара од прошлогодишњег.

— Буџет града Беловара за 1932 годину предвиђа 4.004.670 динара расхода, а 3.234,670 прихода. Дефицит од 710 хиљада подмириће се 70%-тним општинским прирезом.

— Према саопштењу Министарства финансија, немачки летећи дугови износили су 31. децамбра 1912.6 милиона марака.

— У Берлину се воде преговори између немачког министарства финансија и југословенског репарационог агента за лиферације у натури, који треба да уреде питање заосталог потраживања Југославије код банке за Међународне o0рачуне пре Хуверовог мораторијума. Гледиште наше владе да може успркос мораторијума располагати са овим потраживањем прихватио је и немачки комесар за репарације у Паризу и изјавио, да нема ништа против тога да се ово мало потраживање код Банке за међународне обрачуне употреби у корист старих југословенских уговора о лиферацији у натури.

Вести, да се воде преговори о будућим репарационим лиферацијама су сасвим нетачне, и апсолутно не одговарају истини.

ХРГОВИПСКА ПОЛИТИКА

— Штеди Аипзце : Grčke sklopljen je ugovor o kliringu. Austrija će se za svoje liferacije u Grčku naplaćivati iz uvoza grčkog duvana.

— Споразум измећу Чехословачке, Немачке и Француске о увозу порцелана у Француску, претставља трговинско-политички куриозум. Ако Немачка и Чехословачка у Француској буду продавале испод утврђене. цене, Француска може повисити царине. Овај споразум је нова форма у систему царина са променљивом стопом. 5

— Ugovor o klitingu između Austrije i Italije stupio je na

'snagu 10. januara. Plaćanja će se vršiti u Austriji kod Narodne ·