Народно благостање

023: јануар 1932. 8. Бајкић

ДУГОВ!

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ИХ САТ

Страна 51

Увод — Дугови наших самоуправа су врло мали — Улога Државне Хипотекарне банке у самојправном кредиту — Још иеколнко интеросантних детаља

- 1 Увод

У предратној Орбији оделење за самоуправне буџете Министарства финансија, било је најгоре. Међутим последњих ссам година то је најактивнији отсек Министарства, финансија. Он показује највише тенденције да изиђе ив круга, чисто бирократскот и да функпију прошири «ка економску и финансискополитичку област. Отсек за самоуправне буџете нарочито је неговао публипитет, што је најбољи знак живости његове инипијативе. Ове то зависи од човека, исто тако као и у приватном животу. Оно нам сваке године пружа врло интересантан преглед стања самбсуправних буџета. Пре кратког времена оно нас је изненадило другом једном публикадијом коју је наша јавност дочекала, са много интереса, O чему служе као доказ многобројна, прештамтавања, изводи и коментари. Реч је о статистици дугова Caмеуправних тела код нас (која, је по нашем мишљењу погрешно названа у службеном издању „Статистика, комуналних зајмова у Краљевини Југославији ). Материјал је сређен, обрађен и прокоментарисан од Т. г Ж. От. Каралавића, и Гр. А. Стрекачева.

По себи се разуме да тај преглед не може бити апсолутно тачан с обзиром на то да је материјал прикупљен од самоуправних тела, а специјално општи= на, чији функционери од вајкада показују аверзију према, статистици. И остале пране наше државне статистике имају недостатака, кад год је прибирање поверено општинама. У осталом има и других околности због којих тај преглед не може бити апоолутно тачан. Пре света дугови јавноправних тела појављују се у најразноврснијим облицима нарочито; у виду неисплаћених обавеза, које се буџетско-техничким језиком називају летећим дуговима. Има општинских ортана који под јавним дуговима разумеју само оне који су добивени путем уговора 0 зајму, а подужице из разних трансакција и комунално-политичких операција те убрајају у опште у зајмове. Али је за први мах и за, одену народно-економског значаја самоуправних дугова горња публикапија потпуно достатна.

П Дугсви наших самоуправа су врло мали ·

У Југославији има 4769 општина. Од'18 општијна нису добивени никакви подаци; али ми сматрамо да можемо нрећи преко те мале разлике и за основу наших рачунских операпија узети укупан број општина. Отатистика показује да је задужено свега, 610 општина односно 12,79%, (од тога je 391 сеоских општина, и 219 варошких) пето значт да, је сеоских оттттина, заљужено 9,1 и варошких 46%. Нас што видимо гро наших општина нема мепште дугова.

Укупно задужење износи 1548 милиона, динара. Данас је та сума већа. За Београдску општину на пр. чули смо за време начелне дискусије о њезвином бупету за: 1982 годину (од » „Дравића) да ње-

зини дугови износе 530 милиона динара, док их је поменута, службена статистика исказала, са 452 милиона. Ова разлика, од скоро 80 милиона, по претпо·ставци треба, да претставља задужење Београдске отшштине у току 1981. године (осим ако њезино ва|дужење у 1980. години није тачно исказано по упитнику Министарства финансија).

Али већ на први поглед и за човека, који није упознат са цифрама наше финансиске статистике, изHOC OJ 1543 милиона као укупно задужење свих наг тих општина, и бановина представља идеално малу цифру. То је тако рећи безначајна сума. Треба, се само сетити да, је наш буџет издатака за 1981/82 го“ дину био прелиминиран на 13 милијарди динара, односно осам пута више но што износи целокупно задужење наших самоуправа у. капиталу. Сама служба наших државних дугова у истој буметокој тодини износи скоро исто толико колико и задужење свију наших самоуправа. — 1220 милиона, динара, (овде су урачунати и међусавезнички дугови

Хуверова мораторијума). Али нам ништа лепше неће илустровати минималност задужења наших самоуправа, колико упоређење између њихових дутова и њихових буџетских издатака. По прорачуну г. Милорада Тошића, објављеном у „Натодном Благостању у броју од 21. фебруара прошле године, укупни. издаци сеоских општина, за 1980. годину из-

она динара, укупно 2.898 милиона динара. То. је |187,5% од укупног задужења или просто речено наше самоуштраље троше годишње два пута толико „колике износи њихово укупно задужење.

На ову би се констатацију могло да надовеже разноврано резоновање. Теоретичар, који не позна је прилике код нас. огласио би горњу појаву за врло нетовољну, јер, казао би он, није право ла данашња тенерација подноси све трошкове политике наших самоуправних тела, која неосторно једним делом користи и допнијим генеђапијама. То би било тачно под претпоставком да збиља, постоје излапи наших самоуправних тела, који користе и лопнијим генератијама и да су услови за извршење тих издатака, инвестиционе притоде најповољнији баш у годинама, кап се врше. Како су економске прилике данас свуда, па и код нас у великом потемећају, то је за“ кључак да би мудрије било да се један лео излатака, без обзира на, то да ли се он покрива зајмовима или текућим приходима, одлотеи за допније впеме.“ Наше оу самоушраве у току послелње две године лана, показале у том велику нестппљивост, и како је мотућност за закључење зајма била ограничена то се приролно појавио нов проблем .о коме се у послелње вђеме много говори и тиште, проблем самоуправних

утграве свелу своје излатке на мету која би олто-;

варала данашњим економским приликама, У сва

УПРАВНИХ ТЕЛА

— Шта каже службена статистика о њима —

чија, је исплата, обустављена за годину дана, по сили

носе 7431 милион дината. а варошких 2150,6 мили- |

финансија. Са свију страна се тражи да и само- „