Народно благостање

" 23. јануар 1932. градовима то кредитирање има огромне размере, а врло је лако могућно да су бановине и бановинске штедионице већ почеле да ангажују као изворе кредита. | ) А друго приватне новчане заводе требало је издвојити и због тога што је врло важно да ли се они и у колико баве кредитирањем самоуправних тела. Важно је пре свега, вбог тога што је то у сваком случају имобилизација, а друго због илустрације кредитне политике наших новчаних завода у 1930. години за, време тако зване велике обилности новца. Несумњиво је да у 1980. години код наших новчаних завода, влада прилична, плетора, због тота што је волумен послова стално опадао. Ми смо већ писали да су наше банке јуначки вршиле дефлацију у то доба, али није искључено да су овде онде један мали део својих средстава употребиле на кредитирање самоуправних тела, пошто су се она у доба осуства великих и добрих тражиоца кредита превентирале као прилично интересантни дужници.

У вези са, овим стоје и следећи подаци. Мате- |

ријал је наравно класифициран по територијалном критеријуму и то по бановинама. Највеће задужење покавује Дравска, (20,21%) затим Савска, (19,88%) и најзад Приморска, (5,85%) Дунавска, је исказана, са 4,34% због тога што се Београд налази засебно. И Савека показује врло високу квоту задужења, само због тога што је унутра Загреб. | Потрешно је што Загреб, Љубљана и Београд нису издвојени. То нам показују лепо следећи подаци. Укушно за" "жење трију градова Београда, Загреба, и Јбубљане износи 780 милиона динара, више од половине свију дугова самоуправних тела, (који износе свега, 763 — дакле за 17 милиона мање ду-

гују сва, самоуправна, тела. заједно с бановинама но завод

Београд, Загреб и Љубљана). Кад се од тога одувму бановине са 142 милиона, динара, онда укушни дугови наших општина износе свега 621 милион динара, од чега на, сеоске општине пада свега 63,4 милиона, динајра, а на варошке 556,6 милиона динара. Овај нам потатак показује колико је мало задужење наших оштштина, и колико су напредовала задужења, наша три прада Београда, Загреба и Љубљане. Они претстављају по нашем мишљењу најактуелнији комунално-финансиски проблем код нас. О томе ће бити засебно говора, на овоме месту. Да се втатимо понова проучавању питања, по ве“ тада, «абела задужења по року показује нам да је дугорочно највеће задужење у "павској (265 на укупно 811 милиона), затим у Савској (134,5 на 306 милиона), и у Ппиморској (70 на ут "тно 90 милиона). Највеће краткорочно задужење показује прво Савска, (172 милиона динара), за тим Дравска (50 милиона динара). Приморска, (13,7 милиона) и Дунавска, (14 милиона тинађа). На супрот томе Брбаска, зетска, Моравска, и Вардарска бановина немају готово никаквих краткорочних задужења. Како се све то има равумети 2 : обилно задужење, спедњеточно и гуторочно У Дравској, Савској и Приморско бановини последица, је још предратнот развића завода, за комунални кредит. Све регулативне штедионице у Оловеначкој негују комунални кредит поред хипотекарног и поред улатања новца у хартије од вредности. Тамо су пре рата биле развијене специјалне установе за дугорочне кредите. То исто важи за Приморску бановину која је у Сплиту такође имала један сличан завод. А релативно велико развиће оредњерочних и дуто-

— НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 53 |

рочних кредита у Вардарској, Врбаској, Зетској и | Моравској бановини долази отуда, што је њихов поверилац у главном Државна Хипотекарна банка. На среди се налави Савска бановина, са, 18%,6: "милиона, средње — и дугорочних зајмова и 172 мил. испод једне године дана. Олично је стање у Дунавској и Дринској бановини. To релативно велико развиће краткорочних кредита долави као последица, јако развијенота банкарства. Напредно банкарство загребачко могло је дати самоуправним телима, 172 милиона динара поред свог регуларног банкарског посла. То исто важи за, Дравску бановину. Државна хипотекарна банка, је дала, свега, 469 мил. динар. Дугорочни кредити у Дравској бановини износе 204 мил. динара, укупно 673 мил. динара. Статистика показује да је са роком преко десет година дато 805 мил. динара. Излави да дугорочни кредити потичу у главном од Државне хипотекарне. банке и словенских регулативних штедионица. —

У. Још неколико интересантних детаља

Класификација по каматној стопи такође није: задовољавајућа. Она, обухвата, четири групе: од 5%,. од 5—8%, од 8—12% и преко 12%. И сувише су широке поједине групе. 10 нарочито важи за камату између 83—12%, јер се она. по нашем мишљењу односи. на најмање 90% свију зајмова. Метнути у једну рубрику камате између 8 и 12% није методолошки добро. Ми сматрамо да идући пут треба, установити за сваку јединицу каматне стопе између 6 и 12%. засебну колону. Овако класифицирано показује де је 71,46% зајмова са каматом између 8—12%, а 24,21%. са, каматом од 5 до 8%. | Једна, таблица показује да су страни новчани. и кредитирали наша самоуправна тела, за, 396 милиона динара. Од тога има нешто тшредратног, иначе зна се да самоуправна, тела нибу могла добити зајам на страни и према томе највећи део те суме, т. J. 285 милиона, динара одпада само на. Београд (Швај- | царски зајам). |

Још мање нас може задовољити класификација. по употреби зајма. Она обухвата свега три рупе: инвестиције и грађевинске радове, отплату дугова, и мешовите и остале сврхе. Ми сматрамо да, овај критеријум треба рашчланити на (најмање 10 груша према главним задацима комуналне политике.

Врло је интересантна таблица која показује оптерећење комуналних зајмова на главу становника. Оптерећење је минимално. Али сматрамо да, је материјал требало другачије распоредити. Није интересантно питање колико је оптерећење само на главу становника у целој земљи, већ на главу становника задужених ошштина пошто је само 12,79% свију онштина задужено.

До сада нисмо додиривали питање бановина. Оне су задужене са, 142 милиона, динара, „јер је било Потребно извести читаву организацију. Ми сви внамо и то да су дугови бановина, данас много већи. Али у сваком случају звони необично да су самоуправна тела прве године свог постанка и ради извођења своје организације прибетавале јавним зајмовима. То никога не може да радости. И ми сматрамо. да постоји специјално финансиски проблем налпих бановина, о ком ће такође бити засебно речи,

_греба.

А централни комунално финансиски проблем. земље је питање Београда, ЈЉБубљане и Заа. Највеће задужење на главу становника, показује Љубљана у огромном износу од 2479,65 динара.

наше