Народно благостање

| 6. фебруар 1932 НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ Страна. 91

Romantičnost položaja grada, šilinga t. |. 24 dinara. Oženjeni s porodicom dobivaju nedeljno Steyra u Austriji u podnožju | 4—8 šilinga. Na glavu ne pada ni punih 30 groša, što znači starinske tvrđave u sred seoske dnevno manje od 2.4 din.

okoline kao da je od samog| Istina osećaj solidarnosti je-u Steyru jako razvijen. Prepostanka grada ukazivala na' ostali deo stanovništva koji još ima zaradu brine se dirljivo neprirodnost njegovog postojanja. Bezbroj labričnih dimnjaka ! osobito za decu. Deca su često pozvana u goste. Ali na žalost koji su se počeli dizati od 80 god. prošloga veka rušio je mif od toga im malo koristi! Ona nisu više kadra čestitu hranu da te okoline. Grad Steyr izbačen je ma površinu kad je industrija pojedu — povrate. Škola najbolje pokazuje kontrast dece Čiji još u naponu svoje snage vršila revolucije u privrednom Ži- su ocevi zaposleni prama onim čiji su nezaposleni. U prvom

Najgori oblik svetske privredne depresije

votu. Broj radnika od 910 u 1884. g. narastao je do 1917. g. na razredu osnovne škole nezaposleni su ocevi od 25 dece. Opšta ·

15.000. Život je oko fabrika bujao, nicale su trgovine, gostione, prenoćišta, zabavilišta — ukratko Steyr ima 22.000 stanovnika. | Od ovih je danas — 11.000 osuđeno da umre od gladi.

U 1920. g. počeo je privredni slom Steyra. Glavni po-. slodavac automobilska fabrika — Steyr poduzeća — imala je u 1929. g. 6064 radnika, dok danas ama samo još 1.200. Pomoć

koju opština pruža nezaposlenim iznosi za samca педе по 3.

pojava kod ovih je rahitis. Neka od njih ne teže ni 14—15 kg!

Stanbene prilike ne dadu se opisati. Svi žive u gomilama po barakama s podom od ilovače i zidovima sa kojih teče voda. Postelja· uopšte nema ili 1—2 na porodicu od 7 članova... Svet ie neobično tih, bez zahteva, umoran i slab. U 7 sati na veče elektrana zatvara sveilost. Grad nije u stanju platiti elektriku.

везе

> 2

НОВЧАРСТВО

— belgijska banka isplaćivaće ove godine dividendu od 30 franaka, prema 40 prošle godine. '

— Austrijska Narodna banka isplaćuje ove godine dividendu od 5.75% prema 11.5% prošle godine. Ostali austrijski novčani zavodi neće uopšte isplaćivati dividendu, ili samo vilo malu. Čisti dobitak upotrebiće ža povećanje rezervi. 1930. godine isplaćivalo je Niederosterreichische Escomtgeselischatt 10.5%, Lianderbanka 6%, Bankveren 5% i Merkurbank 5%. Komunalbank i Kreditanstalt nisu ni prošle godine isplaćivali dividende.

— Od sviju novčanih zavođa u Poliskoj, jedmo је Роštanska štedionica u prošloj godini povećala svoje uloge па štednju za 80.9 miliona zloti na 332.2. To je rezultat ogromne propagande, koja se vrši u čitavoj Poljskoj u njenu korist. Ulozi su se povlačili iz privatnih banaka i davali Poštanskoj štedionici. Država je pomagala čitavu akciju, a sada sprema jednu uredbu, po kojoj opštinske štedionice ne smeju plaćati veću kamatu na uloge nego Poštanska štedionica. Interes države za povećanje uloga u Poštanskoj štedionici je razumljiv, jer je ona najveća upisnica zajma, emitovanog od državne Poljoprivredne banke. Portfelj hartija od vrednosti Poštanske štedionice iznosio je 31. decembra 360.6 miliona, od toga otpada 2717.5. miliona zloti odnosno 77% na državne hartije od vrednosti, i to 167.0 miliona na obaveznice Poljoprivredne banke, 67.8 miliona zlotfi na založnice državne Agrarne banke i 42.8 miliona na državne zajmove. Čista dobit Poštanske štedionice iznosila je 1931. godine 7.0 miliona zloti prema 5.6 miliona u 1930. godini. .

— У грчкој Народној банци је откривена велика проневера вишег чиновника Сотира Панајотопулоса. у суми од 92 милиона драхми.

— Одбор за контролу девиза и валута, при Грчкој банци, одлучио је да не одобрава за извесно време куповину девиза за увоз пасуља, јабука и вунених тканина. Та се мера мотивише чињеницом да у Грчкој постоје довољне резерве тих производа. Изгледа ипак да је главни узрок тај што Грчка банка не располаже довољно страним девизама.

— Sud je odbacio sve prigovore i odobrio prinudno DOravnanje banci Marmaroš, Blank i Komp. iz Bukurešta, pod uslovima, koje je ona ponudila i koje su poverioci glasanjem” usvojili. Oni predviđaju celu isplatu svih potraživanja i uloga u roku od 3 godine. |

ELUTAJHA CJIVŽIĆDA

— Trgovačka banka u Ganu, koja ima 40 filijala, za» tvorila je šaltere. Nekoliko većih belgijskih finansijskih zavoda rade na njenom saniranju. Glavnica je 40 miliona, a ulozi 100 miliona franaka.

— Mandat Rožera ObĐoena, finansij. savetnika rumunske Narodne banke, produžen je za 2 godine. On će, kao i do sada, stalno boraviti u Parizu, * samo će dva puta godišnje odlaziti u Bukurešt. Njegov stalni zastupnik Polgert ostaje u Rumuniji, gde prikuplja materijal za Oboenov izveštaj o ekonomskoj i finansijskoj situaciji zemlje. |

— Banca Вегсатазса и Bergamo, čija glavnica је 30 miliona lira, zatvorila je šaltere i zatražila poravnanje. Imala je 40 filijala i finansirala je tekstilnu industriju u Gornjoj Italiji.

— Bilansi pet velikih engleskih banaka pokazuju da.su ulozi ıi prošloj godini pali sa 1.7 milijardi funti na 1.5 milijardi. Uplaćeni akcijski kapitali u iznosu od 64.72 mil. funti ne pokazuje nikakvu promenu, dok su iskazane rezerve pale od 53.3 mil. funti na 44.75 miliona. Samo Barcalays Bank nije umanjila svoje rezerve, nego je gubitak na kursevima državnih hartija od vrednosti podmirila iz tihih rezervi.

Čista dobit je kod svih banaka ove godine manja, i to kod Westminster Bank za 12.2%, kod Midland Bank za 11.3%, kod Loyds Bank i Nafional Provincial Bank za 9.5%, i kod Barcalays Bank za 1.4%.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Министарство финансија одобрило је земунској општини закључење инвестиционог зајма од 350.000 долара.

— У Београдској општини је изгласан буџет за 1932./33. годину. Приходи износе 353,576.372.— динара, 3 Расходи 353,391.548.— динара.

— Letonska vlada snizila je činovničke plate i penzije, i to srazmerno od 20% do 3%, i to plate preko 1400 lati mesečno za 20%, preko 1300 19%, preko 1200 18%, preko 1100 17%, preko 1000 16%, preko 900 15%, preko 800 14%, preko 700 13%, preko 600 12%, preko 500 11%, preko .250 10%, preko 200 9%, preko 170 8%, preko 140 7%, preko 120 6%, preko 100 5%, preko 90 4% i preko 80 3%. »

— Prema izveštaju bugarske vlade finansijskom komitetu Društva Naroda unutarnji i spolini državni dug Bugarske iznosi 4F.816 miliona leva, što znači okruglo 7700 po stanovniku. Privatni dugovi inostranstvu iznose okruglo 6000 miliona leva, od kojih je milijarda kratkoročnih.