Народно благостање

6. фебруар 1932. "НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 83 8. Бајкић " Финансиска страна проблема, — Да ли је био неопходан монопол извоза 2 — Делимично напуштање начела слободне трговине у унутрашњости. — Увођење у живот начела _ самофинансипрања житног режима. — Резултати законодавства о житном режиму. — Све смо то ми предвидели, — Шта да се ради 2 (Свршетак).

L Финансиска страна проблема

А. Начело самофинансирања житног режима

Питање о томе да ли ће се цена једнога производа подржавати вештачки из срестава државне благајне има велики напионално-екокомски вначај, То је проблем о коме се може дуго дискутовати; то је мера, која се може бранити са много аргумената, а, исто тако и нападати. Истина код нас је већ постојао један преседан: у премији за иввоз вина, али ова ни финансиски ни напионално-економски није исто што и намеравана, интервенција у корист пшенице. Џа ипак није у нашој јавности, која је у осталом највише штампала службена и полуслужбена саопштења, а ни на, поменутој конференцији, која је инаугурисала житни режим, ниједна реч посвећена, томе проблему. Ове су привредне групе заступљене на поменутој конференцији биле одушевљене за ту од стране владе припреману меру.

Ништа мање није важна финенсиска страна проблема. Као што рекосмо ради се о једном великом издатку из државне благајне, те се тиме ствара, питање о набавци за то потребних сретстава. Из поменуте књиге Министарства трговине и индустрије, која, је, као што смо већ поменули, скров кепотпуна, да се наслућивати, да је стручна анкета од 24. и 25. јуна била сазвана, са, намером да дискутује један предлог Министарства трговине и индустрије који је имао за главни задатак да реши финансиско

питање. По томе предлогу је млинарство имало да!

буде прикупљач тога прихода. У стенографским белешкама, конференције не може се ништа ближе о томе да, ВИДИ.

Као што смо у прошлом броју напоменули, конференција је била испуњена лискусијом о разним системима организапије житнота режима, Али ортанизације као такве нису биле пиљ него неузбежно срество за обезбеђење постулата ла житни режим сам себе финансира. Посматрајући силну унакрену ватру између залрутара и млинара један од претставника Министарства трговине и индустрије запитао их је у једном моменту : „Репите ви ко ће да обезбеди 260 милиона. динара колико ће изнети губитак на извозу“.

Задружни план је био заснован у финансиоком погледу на принципу да житни режим сам себе финансира. Млинари који су у опште били у самој ствари више критични него конструктивни и у том погледу су били прилично резервисани, али и они су цело време дискутовали разне системе који би имали да остваре принцип да житни режим сам себе финансира, односно ла потрошачи поднесу гумбитак пооузроксван извозом по нижој цени, По плану задругарства, тај би се приход имао створити нарочитом таксом, коју су називали доплатом на

шшеницу. Држава би имала, да прими 30.000 вагона пшенице од произвођача наиме земљарине, а по цени од, 200 динара. То би престављало у исто време и контингент за извоз. Овде би се наравно имао претрпети велики губитак, који би се имао накнадити тиме, што би задруге, као практично једини купци целокупне количине шпенице за домаћу потрошњу, продавале купљену пшеницу скупље, а разлика између продајне и куповне цене пшенице би имала да, буде извор тога прихода. Како пак вадрутарство није предлатало монопол преузимања, пшенице од стране произвођача, ва, себе, већ је допуштало могућност да и приватници: тртовци и млинови купују шшенипу непосредно од произвођача, то би се ради обезбеђења прихода установила доплатна такса, коју би наплаћивале општине као

што наплаћују мерину. Никаква купопродајна .

трансакција са пшеницом не би могла, да, се изврши без плаћања те таксе.

По себи се разуме да је тај систем врло оштро критикован од стране млинарства делимично с пуно разлога. То нарочито важи за аргумент, да немају све општине ваге и да је могућно због тога да се обави врло велики број трансакција бев плаћања доплатне таксе,

У сваком случају предлог задруга је био ваонован на принципу самофинансирања житног режима путем доплатне таксв на, жито.

А владин предлог изгледа да је био заснован па, идеји да нови приход за покриће губитка на извозу треба да створе млинови разликом између куповне пене пшенице и продајне цене брашна. Док је вадрутарство дакле желело таксу на пшеницу, дотле је предлог Министарства трговине и индустрије био заснован на, порезивању брашна. У оба случаја имамо посла ба трошаринама, порезом на потрошњу. само ба Том разликом што је задружни предлог обухватио један ранији стадијум, а владин доцнији, Цело се питање има расуђивати само са гледишта пореске технике, т. ј. који од њих пружа већу ситурност за остварење идеје. И баш с те тачке гледишта критикована су оба система тако, да је резудтат стручне анкете био да ниједан од предложених планова, није бев опасних „рупа , кроз које могу ттверцери појести велики део очекиванога прихода, Код млинова, спепијално указивано је на огроман број ушурних млинова (једног момента је помињан број од 20—80 хиљада) и на немогућност да се контролише њихов рад.

Б. Финансирање из текућих државних прихода Лектира, овог непотпунор протокола поменуте

"сонференције оставља утисак да је немогућно изве-

OT организацију у циљу остварења принципа, само-

финансирања, житнот режима. Али вато није пао