Народно благостање

Страна 88

даветво о пореву на алкохол. Он има велику сличност са порезом на ракију код нас. Дуго година је франдуски парламент осцилирао између двају гледишта. По првом је требало ослободити оне који производе ракију за домаће потребе и од сопствене сировине

(сељачка газдинства) а по другом да је апсолутног немогућно спречити бошПент5 де ста (произвођаче |

сељаке) да не производе и за трговину. УГ Све смо то ми предвидели

Хаос и анархија при припреми житнога, режима нас нису ни најмање изненадили, све смо то ми предвидели. У „Народном Благостању од 27. јунља у чланку који је писан 24. јуна, пре но што смо ма што знали о намерама Министарства трговине и индустрије, већ искључиво на. основу вести из новина, ми смо писали :

„У Мађарској се практицира, систем по коме потрошачи пшенице у земљи путем поскупљења, хлеба. дају држави суме потребне за извозне премије. Овај систем није добар. го је и Мађарска пракса показала. Ипак се помишља на мобилизирање срестава. једне Централне задруге, која би плаћала сељаку 180 динара по товару, а, продавала. млиновима, по. 220. Разлика од 40. динара би пружила новац за помагање извоза. Ми мислимо да неби требало ићи тим путем. То захтева, организацију за, коју је и сувише кратко време и за, коју смо ми врло неспособни. При томе је врло лако могућно да се мали млинови договоре са. сељаком и плате му пшеницу по 190 динара. Сељак је при томе добио 10 динара више, а млинар је купио

за. 30 динара јефтиније. На тај би начин била оште- |

ћена, држава. А контрола је немогућна.

Кад се стане на гледиште да, треба. помоћи пољопривреду, онда, је мното боље повећати порезе но приступити ортанизацији ад бос. Те ортанизације коштају често 10—920%, чине злоупотребе и стварају

злу крв. Код повећања пореза, свега, тога, неби било. |

Нико се у земљи неће бунити против пореза, за. помоћ пољопривреди. А повећање цена хлебу путем државне интрвенције равликује се од обичног пореза само по томе што је што је много неправичнији.

„Унутрашњи потрошачи шшенице јесу варошани, радници и у пасивним крајевима сточари. Један део варошког становништва и сточари могли би поднети повећање цена, хлебу али би у толико неправедније било, ако би оно пало на раднике, јер има, код нас мноштво радника, чија надница варира између 10 и 20 динара. да њих је повећање цене хлеба од огромног значаја.“

да све је то крив млински режим заснован законом о продаји тшенице у земљи и стварању житног фонда. Његова, је главна грешка што почива на илузији свемоћи власти. О том има и један драгоцени службени податак. У поменутој брошури Министарства тртовине и индустрије а на страни 81 и 92. где се налази критика предлога о трошарини на брашно одговорено је са ауторитативне стране: Апел на" државну снагу... имаће пожељан успех.“

Кад би била у питању физичка снага; дабоме да би ефекат био стопроцентни, али је овде у шитању стовобновт људи — намештеника. — ва контролу 7.000 млинова, њиховог улаза и излаза, квалитета робе, порекла, пене и-т. д. У питању је техника, а не снага, а; ова никад не може да замени технику, Мислиоци и државници много моћнијих држава одавно

су прокламовали техничку немоћ државе и'поста-

вили као постулат државне политиже то простију

Бр. 6

+

што шта, потпуно немоћна, зашто је пуномоћна на

је у целом свету.

УЦ. Шта да се ради 2 j Постоје два проблема: један је прошлост, други је будућност. Други је актуелнији. О ликвидацији житног режима, за првих шест месеца говорићемо идућом приликом, пошто је ту више питање

покриће губитака.

- Пре свега потребно је што пре укинути млински режим. Ми држимо да тај постулат није потребно обравложавати.

финансиска, срества ва будуће губитке на иввозу. Постоји друга једна комбинација, са млиновима која на први поглед изгледа да, је много простија но „данашња, и која има, присталица, и с једне и с друге стране. То је паушално порезивање млинова по капацитету. Оне би по предрачуну млинарских струч= њака имало дати 195 милиона динара за шест месеци почев од 15. фебруара.

Ми смо одсудно противни тој комбинацији из следећих разлога : | 1. Пре свега, њом се улази у идућу житну кам"пању. Међутим ми сматрамо да се шикаквом повитивном мером не сме да прејудицира режим за идућу кампању о коме се наравно мора да почне да мисли још одмах.

2. Поревивање по капацитету је крајње ненравична, пореза. Капацитет је статика, а: мељава, је ди|намика: Статистика је пасива, она ждере камате и трошкове одржања, а динамика. је актива: Динамика. "даје принов а ив приноса, се плаћа порез. Кападитет као пореска основица апсурд је.

3. По себи: се разуме да се при узимању Kama цитета за пореску основицу не може поћи од 100%-тног капацитета из простог разлога, што ми имамо хиперпродукцију млинова и што ни један

еледу искуство нам казује да у колико је већи млин у толико је мање искоришћавање капацитета, Постулат правичности налаже да се пореска основица тако подеси, то јест, дегресивно са прогресијом капацитета млина. На тај начин су и стручњаци дошли до тога да највећи млинови искоришћавају четвртину свога капацитета, докле га најмањи искоришћавају 100%-тно.

| Ако би ве та, дегресивна, лествица узела за пореску оеновицу, онда би се дошло до нових незгода: велики млинови би имали рачуна да повецају искоришћавање капацитета, јер сваки килограм самлевене штенипе преко за пореску основицу узете квоте капацитета, претставља премију односно чисту Добит, која је равна разлици између фактичких тро„шткова: и цене по којој се буде брашно продавало, "пошто ће млинари, по себи се разуме, и:порез унети“ 'у цену брашна, а ова мора бити једна, за исте типове. Тако“ ће велики млинови добити премију и на тај начин узети евентуално посао: мањим млиновима. "Ови се морају онда жалити на неправичну преттоставку о свом капацитету и тражити смањење поре'ске паушале, И тако принос не би више био 155 ми-

'диона, за шест месеца, како то предвиђају стручњаци

„већ мање. | · 4. Порев се не плаћа из имања већ ив прихода.

ортанизацију државне службе. Држава, је за, много.

пр. приватна иницијатива. То лежи у човеку, тако.

финансирања нето изналажење нових прихода за

Тиме се ' отвара питање како ће се намакнути

не искоришћава, 100%-тно свој капацитет. У том по--