Народно благостање
Страна 108.
личне. расходе 1,533.742-— а на материјалне · 13942.070динара. После ове редукције буџет he изгледати овако: расходи 130,876.277.—, приходи 113,523.939, мањак од 17,352.337 дин. има се покрити 30%-тним прирезом. У Про штиот пројекту прирез је био предвиђен са 35%.
Код личних расхода редукције су омогућене на тај начин што се поред предвиђеног снижења додатака на скупоћу од 15% предвиђа ново од 10%. У материјалним издатдима Министарство је брисало између осталог и“ позицију |< за градњу централне народне кухиње, градњу основне школе и оснивање фонда Њ. В. Краља за помагање немоћних и напуштене деце. Од прихода брисана је такса на дућанске излоге и натписе, снижен је најамни прирез и укинут _ гасни прирез.
= Управа монопола у Београду наредила је да се у циљу штедње отпусти из фабрике дувана у Мостару 270 радника и радница.
— Општински грађевински одбор у Сплиту одобрио |: је нацрт за изградњу новог купалишта на Бачвицама. Град-
њу ће финансирати нарочити конзорцијум у коме суделује |
и општина. За изградњу је предвиђена сума од 5 милиона денара.
=— Скопљанска општина је ових дана расправљала да ли да се продужи шведском предузећу „Електроинвест“ концесија за снабдевање града електричним светлом до 1970. године како је оно тражило. Општина је одбила ову понуду и одлучила да одмах приступи подизању калоричне централе, пошто због финансијских тешкоћа не може да подигне на Тресци електричну централу, како је било предвиђено.“
— Фармборд је одбио с обзиром на своје финансије, грчки захтев, да лиферује жито уз дугорочни кредит. Успркос томе, грчка је склопила са фармбордом уговор о куповини 10 милиона бушела шенице (2.7 мил. мц.).
87 - = Чехословачко министарство трговине је прошле године издало за подизање индустрије 2.845.000 кч. |
TRGOVINSKA POLITIKA
— Министар финансија Чемберлен у товору о заштит= ном програму енглеске владе изложио је одлуку ове о увођењу 10% царина по вредности на сву робу која до сада још није била погођена старим Мак Кена царинама и јесенашњим царинским уредбама. Без царина остаће само жито, памук, вуна, дуван, шећер, кав и чај. Уједно ће влада замолити парламенат да даде министарству финансија и трговине овлашћење —- да ови у случају потребе могу повисити царине на поједине артикле за 100% од вредности или по потреби и снизити их.
Нова царина неће се применити према роби из доминија. == Румунска влада именовала је: посебни одбор, који треба да проучи трговинско-политичке мере према оним државама, које имају трговинске уговоре са Румунијом, а сво-
јом извозном политиком или девизним уредбама погађају ру- |
мунски извоз. У првом реду одбор ће се забавити питањем трговинских уговора са Мађарском, Пољском и Чехословачком. За сада се не очекују никакве репресивне мере са стране Румуније, јер она не жели да приступи политици ограничења девизног промета, него ће вероватно доћи до отказа досадашњих трговинских уговора и до нових преговора. — Немачка је повисила царине на тврдо дрво. У при-
вредним круговима ове царине се оштро критикују, јер користе само малом броју великих шумских посредника, али|| ~
зато поскупљују једну веома важну сировину. Осим тога може да дође и до приговора, нарочито са стране Совјетске Русије и северних држава.
____— Наше министарство пољопривреде је. регулисало | G талијанским. властима промет стоком из Југославије у Италију и обратно преко“ пограничних постаја Бохињске Бис-
__НАРОДНО_БЛАГООРАЊ_
„društvenih pravila. — Jugoslavensko Sparklet poduzeće
- | BR 7
TpHie-H- "Подбрда. Шромет стокомспреко гтих постаја врши Be се: само. четвртком. · -Интересенти: су дужни 24- сата: ваније пријавити HO стоке · TOO O y Подбрду. о | : =— Француске сло о новине ; јављају да наш контингент за увоз дрва у: Француску за. први квартал ове: године није још исцрпљен. Тако је наш извоз дрва који је био неко време па КИНО опет настављен од 5, овог "месеца. |
INDUSTRIJA. __ — Пт тоине Совјетске Русије: У "Немачкој износиле Cy. 1931 под. 9193. мил. „марака. или 429.004.461 _Рубља према. '262.254.000 рубље“ Yy 1930. ГОДИНИ, ra Паризу се воде преговори између ddiaayana индустрије свиле и међународног савеза индустрије свиле O лиферацијама за Немачку, Преговори теку повољно, и постигнут је принципијелан споразум, само 105 није тачно утврђена Opanuyoka KBOTA. о
POLJOPRIVREDA
— Криза пољске _ пољопривреде, која је сваким даном тежа, присилила је владу да приступи извесним мерама за њено ублажење. једно од главних питања је пољопривредно задужење. Према процени владе оно износи 2400 мил, дугорочних и 1500 мил. злоти краткорочних зајмова на које се плаћа 11 до 17%. За камате, осигуравајуће премије и порезе пољска пољопривреда треба. у 1931) [32 години 800 милиона злоти. Влада је одбила захтев да снизи каматну стопу на 6% за све пољопривредне дугове, јер сматра да би се тиме штетио пољопривредни кредит, али је спремна да преко државне Аграрне банке и Пољопривредне банке, које су главни повериоци пољопривреде омогући конверзију краткорочних зајмова у дугорочне. Поред тога донешен је закон, којим се сељаку. одобрава плаћање дужног пореза у натури, и забрањена је егзекутивна продаја. сретстава за производњу најнужнијих животних намирница. _
— Амерички листови јављају, да Француска Havepana купити, 20 милиона бушела шенице (5,4 милиона мц) у Канади, и због тога. неће више узимати код фармборда, Француска влада је финансијски помагала житне трговце, који су склопили уговор. · -
SAOBRAĆAJ ~
— У Бугарској се је саобраћај 1931. године повољно развијао. Саграђене су две нове железничке пруге, које су везале нека подручја са ружама и дуваном са главном саобраћајном артеријом. Споразумом између Бугарске и немачке Луфт-ханзе развио се врло жив авионски саобраћај између Немачке, Аустрије и Бугарске. За ваздушну линију Варшава—Софија— Солун, Бугарска је склопила споразум са Пољском, по коме пољски авиони врше превоз.
IZ POSLOVNOG SVETA
"Trgovinski registar:
Jugoslovensko Orenštajn i Kopel d. d. Zagreb, upis brisanja prokuriste Nikole Bipa. — Binder i Polgar Zagreb upis brisanja prokuriste Milivoja Iblera. — „Slavonija” tvornica praške suhomesnate robe d. d. u likvidaciji Osek, upis novog likvidatora Josipa Špaizera. — „Metropol” d. d. za širenje filmške industrije i umetničkih priredaba u Zagrebu upis promene S 17. 78. а.
ž OK ie 5
Zagreb, upis brisanja člana uprave Josipa Nojmana. ·Licitacije: i Е "Tehničko оде. Угапје 12. тама ха пађауки tucanika (127.137). --– Tehn. odelj. Niš 24. februara za opravku državnog puta. (193:483:04). -- Tehn. odelj. Leskovac 23. februara ха па-
'bavku šljumka za put Beograd-Niš-Đevdelija (314.880). — Tehn.
оде. Тезкоуас 24. februara za nabavku šljunka '(241.400). —
"Tehn. ođelj. 'Kumanovo 20. februara: ža; nabavku 'kamenog: me