Народно благостање
Страна 100
НАРОДНО БЛАРОСТАЊЕ
usled poznatih mećava i nepogoda u samom počelku i njegov pad skok poslednje. Opšti nivo cena, izražen
godine. Indeks cena na veliko za 1030. godinu pokazuje već mnogo miaje razlike, ali na šteti polioprivrede.
Bilini proizvodi padaju na 80.3 dok minefalni skaču ha.
88,2; industrijski padaju ma 80,3, a životinjski na 96,3. U 1930. godini dogodilo se stropoštavanie ćena Бијnih proizvoda septembru mesecu. U avgustu je bio indeks 94, a u septembru 78. i
Kao što iz svega ovoga vidimo cene pojedinih grupa su se približile na taj mačin, što su mnogo rapidniie padale cene poljoprivrednih proizvoda (koje su 1929. godine mnogo više skočile — prema 10926. nego ostalih proizvoda). A delom je jzravnanje došlo i padom сепа ostalih proizvoda. јег па kraju krajeva ne može se poreći činjenica da su cene industriskih proizvoda, koje su 1926. godine bile 100, u proseku 1931. godine pale na 71,4. Za našeg proizvođača biljnih proizvoda situacija je bila nešto povolinija jedino u 1929. godini, kada je bila dobra žetva i kad su iskorišćene najbolje cene u godini. Inače pri visokim cenama on je imao rđavu žetvu, a pri dobroi žetvi imao niske cene. Indeks cena biljnih proizvoda od sredine 1930. godine naglo opada u celome svetu. | |
Indeks cena biljnih proizvoda pao ie od februara 1930. godine (100,7) do decembra 1931. godine (70,6) za onoliko isto koliko je indeks industrijskih proizvoda pao od 1926. do 1931. godine. Dok se kod industrijskih proizvoda pad razvijao postepeno ı Ште отосисауао poduzetnicima zaštitu od gubitaka, dotle je kod poljoprivrede pad cena bio stropoštavajući.
Cene stočnih proizvoda pale su postepeno od aprila 1029. godine (110,2). U decembru 1930. godine iznosile su 86,4. AM od avgusta 1931. godine imamo i suviše nagao pad. Tako su n. pr. cene svinja pale od 10,50 u avgustu 1931. na 6,25 u decembru, volova od 9 u aprilu na 5,75, ovaca od 6,90 u aprilu na 93,75, zaklane živine od 19 na 10,5 din. u dec. Kao što vidimo tragedija našeg stočarstva počinje. sredinom 1031. godine i dolazi delimično usled rđave žetve stočne hrane, a delimično usled ubitačne trgovinske politike naših suseda. Dok su cene biljnih proizvoda u toku 1931. godine ostale nepromehjene dotle su one stočnih proizvoda pale za 23,4 poena t. |. punih 20% za 12 meseca! U ostalom u stvari nije toliko velika diferencija između cena biljnih i stočnih proizvoda, kako to pokazuju gornji indeksi: cene biljnih proizvoda su niže jer u indeks Narodne banke ušla je cena za pšenicu od 161,5 i 172,5 dinara, međutim ona je u stvari mnogo па (согпја је сепа samo nominalna). Ali ma kako. da se korigira indeks cena bilinih proizvoda na niže ipak izlazi da su cene stoke i stočnih proizvoda neobično mnogo pale.
Cene industrijskih proizvoda pokazuju vrlo male varijacije u 1031. godini (između 73,9 i 70,8). Najveći pad tih proizvoda bio je u toku 1930. godine (86,6 na 75,2) Što se tiče industrijskih proizvoda moramo napomenuti da sirovo gvožđe .ne pokazuje nikakvu promenu cena. Tu je kartel bezdušan i bezobziran. Mi smo pre dve godine istakli da pitanje cena siroVOS SVOžđa mora postati predmetom specijalne brige državne ekonomske politike. Pored gvožđa vrlo mali ili gotovo nikakav pad ne pokazuju ekseri, bleh, superfostat, džakovi i — daske (u prkos teškoj krizi drvene industrije).
" Те Кироопа snaga dinara skočila je ogromno
Opšti nivo cena je u stvari slika kupovne snage novča– ne jedinice: njegov skok znači pad kupovhe snage novca
u totalnom indeksu Narodne banke bio je gotovo nečpromenjen wu 1927., 1928. i 1929. godini (103,4, 106,2 i 100,6). U drugoj polovini 1929. godine počinje opšti nivo cena polako da pada, ali od polovine 1030. godine naglo. Prosečni indeks za 1930. godinu iznosi 85,6 dakle za 14 poena manje no u 1929. (odnosno n 1926), a u 1930. godini svega 72,9, a to je 27,7 poena manje pre ma 1928. odnosno 27,1 poen manje prema 1926. #0dini. U decembru mesecu 1930. godine bio je indeks 78 odnosno 22% manji no u decembru 1920., a u decembru 1931. godine bio ie 67,2 a to je 32,89% тапје. _ Zaači da |e kupovna snaga dinara skočila prema proseku za 1929. godinti za 32,8% odnostio za trećinti. Naravno reč je o kupovnoj snazi dinara kao refleksa cena na veliko. To ne znači da se u istoj srazmeri pov*ćala kupovna snaga dinara u oblasti cena na detali. Mi nemamo podataka o tome kako su se kretale kirije i cene dobara: za ogrev, oSve{lenje, odelo, hranu, i t. d, fe prema fome ne znamo da li |e u gornjoj srazmčeri skočila kupovna snaga dinara sa gledišta potrošača. · Ali je van svake sumnje da je naš dinar za dve gođine kolosalno ojačao. · 1 IV. Kretanje пастопаћте ртогтоодпје Mi smo nebrojeno puta istakli da se kod nas još ne oseća potreba za statistikom proizvodnje. Mi smo baš s tog razloga i otklonili svaki predlog za proučavanje koniunkture kod nas. Ne ide to bez statistike proizvodnje. Istina postoji statistika poljoprivrednog prinosa, ali je o nioj dovoljno pisano. Ona se upotrebliava samo zbog toga što svet smatra da je statistika sve ono Što je sastavljeno od citarskih redova.
Empirički znamo da je proizvodnja pšenice u lanjskoj godini bila vrlo obilna (ceni se od 250 па 280.000 уаgoha). Prinos kukuruza je bio mnogo manji zbog delimično jake suše. Isto tako je bio manji prinos stočne piće. A to je smanjenje prinosa katastrofalno dejstvovalo, jer Je zateklo našu narodhu privredu u velikom паponu za razvitak stočarstva. Pasivni krajevi su imali u 1930. godini periodu retkog blagostanja zbog visokih cena stoke i stočnih proizvoda i zbog snažnog poleta te privredne grane. Suša baš u tim krajevima pretvorila je to blagostanje u krizu, jer je primorala inače Skroz ekstenzivno stočarstvo na otuđenje i onog maloš broja stoke, koje se čuva preko zime. U
U drugim krajevima otadžbine bio |e još mnogo snažniji polet stočarstva. Naročito ie Vojvodina, koja ie čitavo stoleće bila čisto žitna pokrajina počela da forsira stočarstvo radi što boljeg unovčenia kukuruza i drugih vrsta zrnaste hrane, čije su cene pale poslednje dve godine. Može se reći da ie do pre nekoliko meseca seljak. na faj način unovčavao. kukuruz sa 80—100% bolje nego što je bila niegova cena. |.
Mi nemamo slatistike o stanju svinja kod nas, ali smatramo da je 1031. godina rekordna i da je naročito mnogo svinia metnuto na hranu u |esen 1931. godinć radi iskorišćavanja kukuruza. Te svinje imaju tek da sazru za izvoz i otuda težak problem unovčenja svinja i svinjskih proizvoda. Kad se dovedu u vezu cene sa prinosom pojedinih polioprivrednih grana, onda se. dolazi do zaključka da se situacija u poljoprivredi počoršala. Državna intervencija u korist pšenice, da je izvedena kako je zakon propisao, održala bi.blagostanje u čislo pšeničnim krajevima... Ostali. proizvodi. u. oblasti žitarica držali su se dosta dobro, jer je: prinos bio.maniı. Teško stanje u žitnim krajevima me dolazi:od malog
i
prinosa, već delom od cene a delom od nemogućnosti