Народно благостање

20. фебругр 1932 ____ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 115 В. Бајкић Економска разлика између прапродукције и прераде. — Теорија :. др. Михаила Манојлеска. Индустријализација као општи постулат економске политике. — Главна карактеристика економске политике Југославије. — Индустриско реакционарство. — Слободан

увоз сировина. — Нафта.

1 Економска разлика између прапродунције и Е прераде.

__· Материјална привредна. добра добијају се на два, начина : прапроизводњом и прерадом. Прапроизводња обухвата пољопривреду (заједно са шумарством и рибарством) и рударство. А прерада, занате, индустрију и све сличне привредне гране. Обично се каже да је прапрсизводња. старија, од заната. Као облик самосталног занимања, јесте, али у смислу горње дефиниције не, Прерада материје је могла постојати још пре појаве прапроизводње: вугино гнездо је ремек дело текстилно-занатске делатности. Само у рају није било прерађивања, ни прапродукпије. Човек је мотао да преради иввесне материје још у периоди слободних добара. Али је више но сигурно да је прерађивање материје почело чим је човек престао да се храни слободним добрима, даКле истовремено са прапродукцијом.

Разлика између прапродукције и заната, (овим изразом обележавамо све врсте занатско-индустријске производње) економске је природе. Прапродукција, је везана, за земљу. Она је условљена физичким и хемијским особинама земље и поднебљем. То су све природни услови који играју решавајућу улогу Код прапродукпије, То је већ извесна, ограниченост у проширењу и развићу прапродукције. Друга, још већа лежи у T. вв. закону опадајућег приноса. Постоји извесна константна, (у врло малој мери променљива) релација између површине земљишта, и приноса, праттродукције (наравно ово не важи ва рударство). Прапродукција је као што рекссмо толико

условљена природним факторима, да, социјални ит-|У

рају релативно споредну улогу. То значи да, је код прапродукције принос од одређене површине максимиран не само физички већ нарочито економски 7. j. преко извесне границе повећањем бруто приноса смањује се нето принос. Може се вештачки ђубрењем, стварањем вештачке светлости, топлоте и 7. Д. да добије на једној површини врло велики бруто принос, али у колико је већа употреба капитала у толико више опада принос у односу на уложени капитал, Другим речима од прапродукције врло брво настаје стање, по коме се све мање зарађује у колико се више интензифицира, т. ј. у колико се више улажу рад и капитал. Значи да се у ограниченој Мери могу да искористе сопијална, добра. у прапродукцији. У ограниченој мери се могу употребити радна, сната и капитал. То значи даље да је исто тако ограничен број људи који може живети на одређеној површини земљишта, јер је ограничен број добара који се може добити путем прапродукпије, а да она не постане нерентабилна. Значи да су блатостању народа који се бави прапроизводњом уско повучене границе. Боља о _| Занатско-индустријска производња није ве-

вана за земљу. Земља је само тло човечијег живота, па и заната и индустрије. Они не морају у ширину, већ и у вис, Повећање приноса економски је неограничено; принос може да одржава при неотраниченом повећању уложенога рада и капитала, исту релацију и, што је- најчешћи случај у индустрији, он расте са интензифицирањем т. ј. са све већом употребом рада и капитала. Блатостању народа који се бави занатом и индустријом нема граница.

Било je on majkama, богатих вемљорадника; управо прва богаства су била искључиво у прапродувцији, али су ока била у прво доба ревултат пљачке и насиља : освајачи су сву земљу присвајали и поробљено становништво употребљавали као бесплатну радну снагу. Било је и има богатих пољопривредника и под режимом слободне конкуренције, али то је обично резултат сретних наследстава или умешног рада, великог напора и велике штедње кроз више генерација.

У средини која се бави искључиво прапродук= цијом не може да постане велики град. Велики градови су у прошлости били омогућени или трговином или занатима или прапродукцијом, али на основу ропства. У средњем веку град је постао тртовином или занатом. Занати су играли много већу улогу него трговина, Властела којој су припадали градови давала је слободу сваком заробљеном сељаку који побегне у варош и тиме су привлачили нарочито оне који су били вични занатској делатности.

То што важи за појединце пи градове, важи и за народ. Наравно не ва натурално привредни систем. њему је свака, породица производила све што је њој било потребно. Ту је продуктивност била ирелевантна ствар. Капитала није било; елементи прдизводње били су природа и рад. За породицу је било

сасвим свеједно, чиме се баве поједини чланови ; за=-

натом или прапродукцијом. Главно је да се произведе количина, потребних добара. Али горе утврђена економска, разлика између прапродукције и заната долази до пуног значаја код привредног система, заснованог на подели рада и размени. Код чињенице да је код заната већи продуктивитет но у прапро-= дукпији очигледно је да горе пролази онај који се њоме бави, И код народа, који је економски потпуно изолован, који нема никакве размене добара с иностранством, продуктивитет је напионално ирелевантна, ствар. За нацију је главно да буду произведена, сва добра, за, задовољење националних потреба. По себи се разуме да ће у случају слободне размене добара бити у већем благостању они, који се баве ванатом, али то је напионална, унутрашња ствар. Али чим једна народна привреда приђе међународној размени добара онда ступа у пуну снагу дејство вакона, о опадајућем приносу од гратродук= ције и о квази-неограниченом продуктивитету 34-