Народно благостање

Страна 118 НАРОДНО штава, а која је више но умерена потпуно аутентична, Међутим дискусија се не би никако мотла да води на том терену, то није питање детаља, већ начелно. Као што рекосмо основни принцип наше економске политике је слобода увоза сировина и од њега, се ни у ком случају не сме да отступи не само економски, (нето ни политички ни етички. Ту не може бити разног третирања, појединих индустријских грана. Све индустрије имају право на, то. То је уставно право наше индустрије. Као што позитивно законодавство има довољно могућности да спречи да. се увезе свила под видом памука, тако исто оно има могућност да спречи да се увеве под нафтом друго нешто. То се не спречава укидањем једног од уставних права наше индустрије већ контролом при увозу. Питање величине зараде нема никакве везе такође са слободним увозом сировина, Пре свега ако се налази да је недопуштено да царински режим омогућава домаћој индустрији баснословне зараде, онда се то питање мора да потегне на целој линији. Не може се. никаквом мером онемогућити рад једној индустрији због тота што много зарађује, а да се истовремено не предузме иста мера према свима, оним индустријским гранама које су у истом положају или за, које се мисли да су у истом положају. Држава има и право и дужност да контроname зараду појединаца која потиче из њевиних мера. Али то не може бити срество за стављање ван општег режима, појединих правних и физичких лица.

ВЛАГОСТАЊЕ | Ба

Постоји могућност да извесна, индустријска грана има специјално фаворизиран положај или влоупотребљава иввесне прописе, Држава има, право и дужност да нормализира услове и за дотичну индустријску грану. Али то не може ни у ком случају бити оптерећењем сировина. То значи онемогућавање индустријске делатности. То је избацивање из корита детета, заједно са водом. Наш народ и наша др- _ жава. су поднели велике жртве за индустријализадију наше земље, После тога ничим се не може 06Јаснити политика која онемогућава рад појединим индустријским гранама. Увођење царина на сировине значи парализу односних индустријских грана, значи претварање у старо гвожђе капитала од неколико стотина милиона, значи уништење једне дебеле ставке у нашем надионалном продуктивном ин= вентару. Не може се замислити индустријска политика, која гута своју сопствену децу. Обустављање рада у рафинеријама значи увоз финалних производа, значи довођење наше земље у положај да друРој земљи плаћа радну снагу, камату на капитал и предузимачку добит коју би могла да задржи за

себе. Начелно не може да се појави алтернатива |

производње у земљи и производње на страни, и чак кад би биле потребне извесне коректуре у постојећем индустријском режиму. Индустрија се, а нарочито данас, не сме да зауставља. |

(Свршиће се).

Milorad B. Tošić : : - i,

SAl

IOUPRAVNE FINANSIJE U 1930. GODINL

— Zaključci koji se nameću -—

Ministarstvo finansija — otsek za samoupravne finansije — ptrodužilo ie i dalje objavljivanje stanja samoupravnih prihoda i rashoda, koje je započeto 1926. godine.

Stanje za 1930. godinu, objavljeno pre nekoliko dana, pokazuje, da su naša predviđanja, obavljena u „Narod. Blagostanju” meseca februara pr. god. bila tačna. Ukupni prihodi i rashodi naših samoupravnih tela popeli su se u 1930. godini na sumu od 3,886.4 miliona dinara ili za 7%, dok se poreski tereti penju od 1,434.2 na 1,923.6 miliona dinara ili sa 34.1%. Još je interesantnije upoređenje Ovog naglog porasta sa 1925. godinom, kada su prvi put objavljeni ovi podatci. Te godine, ukupni rashodi svih samoupravnih tela iznosili su 1.940,058.567 a danas, posle 6 godina, oni su se popeli na 3.886,400.000 dinara ili više oa 100%. Poreski tereti od 1925. god. do danas popeli su se sa 877,192.861 ili za 96.5%.

Nas ovoga puta interesuju poreski fereti i zbog toga ćemo se na njima i zadržati. Tri poreska izvora čine u glavnom poreski teret za račun samouprava a to su: prirezi, trošarine i takse. Sva tri ova poreska izvora u 1930. godini dali su znatne viškove, od kojih na prvom mestu dolazi povećanje prireza sa 39.9%, za tim trošarina sa 24.5% i najzad takse sa 23.6%. Godina 1931., prema ovome, kao što smo predviđali, preći će 2 milijarde poreskih tereta.

Ovde moramo učiniti jednu rezervu: prihod od kuluka pokazao se samo u banovinskim budžetima sa sumom od 20 miliona, međutim, ima opština, koje su cele 1931. godine intenzivno vršile naplatu otkupa ličnog rada, a o tome nema рода-

takođe dosta impozantna. Sa ovom korekcijom, po našem mišljenju, ukupni samoupravni prihodi prelaze sumu od 4 milijarde, a poresko opterećenje 2 milijarde i sa tim se mora računati. |

Kao što smo napred videli, najveće povećanje pokazuju prirezi. Objavljeni pregled pokazuje nam u svojoj IX tabeli, da je stopa prireza vrlo nejednaka, da polovina opština ima prirez do 100%, da više od jedne trećme imaju stopu do 300% a da se kod 230 opština stopa prireza kreće od 500—2000 i više %.

Napred izložene cifre pokazuju, koliko samoupravni prirezi ruše u poreskoj nauci osveštani princip: ravnomernost i jednakost u nošenju javnih tereta. Možemo mi imati najsavršeniji poreski sistem, najidealnije raspoređene poreske terete države, samoupravni prirezi će uvek poremefiti tu ravnotežu i uvek kod poreskog obveznika stvarati osećaj nepravde u raspodeli i snošenju javnih tereta. U 1932. godini, u kojoj državni budžetski predlog nagoveštava reorgamizaciju i smanjenje fereta za račun države, prirezi, na ovoj osnovi, u slučaju smanjenja sume prihoda od neposrednih poreza, postaće još teži. Samo ova pojava dovoljna je, da ostanemo pri svome gledištu objavljenom na ovom mestu pre godinu dana, da samoupravne prireze treba hitno, bilo ukinuti i zameniti pravičnijim poreskim izvorima, bilo reorganizovati tako, da oni izgube. ovu oštrinu štetnog dejstva na moral poreskog obveznika.

Posle prireza, najveće povećanje od 24.5% pokazuju samoupravne trošarine. One iz godine u godinu rastu. Od 1925. do kraja 1930. godine one su porasle za 150%. Iz godine u go-

taka. Isto tako nema podataka o crkvenom prirezu, čija je cifra | dinu cifra trošarine raste sa po 100 miliona. Ko poznaje. prilike,