Народно благостање

_ 5, март 1932. _

— Редисконткредит Рајхсбанке од Банке за међународне обрачуне и француске, енглеске и американске новчаничне банке пролонгиран је на три месеца под условом отплате од 10% у току овог времена.

— Немачка смањује одобрене девизне контингенте на

65'од сто. | — Претседник Трговачке и кредитне банке у Сара-

јеву (о чијој смо афери писали у прошлом броју) др. Срећко.

Перишић и њезин директор Витомир Зубац ухапшени су пре пар дана по одлуци истражног судије.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Државни приходи у Немачкој у јануару 1932 године износили су 730.5 мил. марака, што је мање за 3014 мил. марака него у јануару 1931 године.

—- Према писању пољских листова, влада води преговоре са једним америчком ON O групом о закључењу државног зајма у износу од 25 до 30 милиона долара. Преговори теку повољно.

—- Белгиски парламенат прихватио је законски пројекат о емисији једног државног зајма у износу од 2 милијарде белгиских франака. С обзиром на тешке прилике на белгтиском тржишту капитала, сада се расправља, да се половина износа емитује у Француској. У ту сврху се воде преговори између влада и банкарских корпорација обију земаља, али за сада још нема резултата.

— Државви приходи у јануару ове године у Француској по први пут нису испунили предвиђања, и знатно су подбацили. Наплаћено је свега 3546 мил. франака, 520 милиона мање него што је било предвиђено, а 694 милиона мање него у јануару прошле године.

__ — Буџет Бањ њалучке општине за 1932./33. предат је Министарству финансија у износу од 8,126.362 дин. Министарство га је смањило за 450.000 nag. и сада износи 7,102.556 динара. |

— Буџет Чаковачке општине предвиђа прихода 1,113.485 дин. а расхода 1,801 .826. Мањак ће се покрити. 80%-тним прирезом.

— Винковачка општина је усвојила завршни рачун за годину 1931. са укупним. приходом од 4,837.818 и издатком 4,190.569. Активне тражбине износе 490. 978. дин. а пасивне 90.643. Како се предвиђа да ће непосредни порез, који служи за базу одређивану приреза, бити мањи, то Је прихваћено да се прирез повиси од 53% на 68% о

— Одељење државних дугова Министарства финансија упозорило је. интересенте да му за исплату купона 7% и 8%-тног Блеровог зајма пошаљу доспеле купоне најкасније до 1. априла ове године преко поште или пореских управа или да их лично депонују. Исплата ће се вршити по курсу по коме Народна банка обрачунава доларе.

— Министар финансија изменио је Правилник о регулисању промета девизама и валутама. Пошиљкама ефективних динара из иностранства, које се и у будуће имају вршити само преко Народне банке и њених филијала, не могу се стварати слободна динарска потраживања, нити се таква потраживања могу употребити за плаћање валуте, већ искључиво за плаћања у земљи. Упутнички промет и промет новчаних писама преко поште са иностранством обуставља се. Укида се дозвола изношења Ени динара до 2:000 по путницима. | Ке

4 — Приходи градских ИЕ у Љубљани износили су прошле године 8,160.571 долара, и претстављају у градском буџету веома важну позицију.

" ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Ministar frgovime i: industrije propisao je Pravilnik.

e kontroli izvoza stoke i stočnih proizvoda i prerađevina, Po njemu će kontrolu nad izvozom stoke:i stočnih proizvoda i pre-

7

Страна 153

rađevina vršiti Ministar trgovine preko „Ureda za kontrolu izvoza stoke” koji se osniva pri Zavodu za unapređenje spoljne trgovine. Ovaj ured administrativno i tehnički sprovodi ugovorne odredbe oko kontingentiranja izvoza stoke i stočnih proizvoda. Pri njemu će se osnovati „Stıučni odbor” koji će imati da kontroliše i odobrava raspored kontingentiranja stoke za,izvoz, predložen' od strane ureda na osnovu registrovanih Dprijava. Isto će tako odbor imati da proverava upis samih izvoznika u registar. Clanovi „Stručnog odbora” su pretsednik 1 ротргеsednik koje postavlja Ministar trgovine iz svog Ministarstva,

·zatim dva preistavnika Ministarstva poljoprivrede, jedan Mini-

starstva saobraćaja, tri Glavnog zadružnog saveza u Beogradu, 1 ро jedan Saveza marvogojskih zadruga u Zagrebu, Zadruge Za izvoZ stoke i stočnih proizvoda u Zagrebu, Saveza industrijalaca za preradu mesa u Beogradu i Udruženja izvoznika Kraljevine Jugoslavije u Beogradu.

Za dokaz da su pojedina preduzeća ili lica ovlašćena, da u okviru kontingenta izvoze iz zemlje stoku, stočne proizvode i prerađevine izdavaće im Ured za kontrolu. izvoza stoke naročito „Uverenje za izvoz”. izvozom stoke se mogu baviti:. izvoznička preduzeća protokolisana u našoj.zemlji, koja se bave izvozom stoke i stočnih prozivoda; zadružni savezi, stočarske i zemljoradničke zadruge; proizvođači i gojitelji stoke ako izvoze Sopstvene proizvode; indusirija mesnatih proizvoda i klanice. Sva ova lica moraju se registrovati u Uredu а kontroiu izvoza stoke.

Sva roba koja se izvozi u okviru ин i UZ DOvlastice predviđene trgovinskim ugovorima sa drugim državama mora biti snabdevena uverenjem za izvoz izdatim od pomenutog ureda. -

Svaki izvoznik će biti na vreme izvešten o kontingentu koji mu je dodeljen i primati uverenje za*izvoz zasebno za svako tržište na koje želi izvoziti. Izvoznik mora prijaviti najkasnije 11 dana pre utovara: količinu koju želi izvesti, pijacu i pijačni

· dan, zemlju opredeljenja i ime lica na koje šalje pošiljku. Krajem

svakog meseca oni će uredu podnositi izveštaje o iskorišćenim

uverenjima za izvoz i prema fome primati uverenja za sledeći

mesec.

Izvoznik je dužan da na osnovi primljenih uverenja izVeze određeni mu kontingent. Ako to ne može dužan je u roku, koji će se naknadno ufvrditi, o tome telegraiski izvestiti ured inače će biti kažnjen.

Pored uverenja za izvoz, izvoznik mora imati i propisato veterinarsko uverenje o zdravstvenom stanju stoke, stočnih proizvoda i prerađevina.

— ГК. Тардије је последње недеље у сагласности са

Еоглеском и Италијом препоручио претставницима Мађарске

и Мале Антанте склапање царинског споразума путем преференцијалних уговора.

— Естонски министар спољних послова предложио је финској, летонској и литавској влади. царински мир, који би имао ту сврху, да се сва будућа увозна ограничења не односе ни на једну од ових држава. Истовремено са овом службеном акцијом, и привредне коморе ових држава раде на економском зближењу, а тим питањем треба да се позабави и четврта балтичка привредна конференција, која је сазвана за мај ове године.

— Упрнос неуспеха преференцијалних уговора Немачке са Мађарском и Румунијом, није се напустио принцип преференцијала за европско жито, Важност провођења овог принципа за привредно стање југоисточних земаља по свој прилици је; узрок измењеног става Француске према преференцијалу. Француска у последње време третира своје уговоре са Мађарском, Румунијом и југославијом, који садржавају прикривено принцип преференцијала, отворено као преференцијалне уговоре. Она је ове предложила на. пристанак свим државама које се користе правом највећег. повлашћења. На основи закључака немачко-француског -при-