Народно благостање
_трана 172
НАРОДНО
БЛАГОСТАЊЕ Бр. 11
године, што је овај усвојио. Нови пупиларни улози морају мље у вези са падом енглеске фунте. Нимајер је директор
се од 1. априла искључиво полагати у Државну хипотекарну банку. |
— Белгиска Народна банка одгодила је исплату полугодишње дивиденде од 50 франака, док парламенат не изгласа конвенцију о покрићу губитака на фунти.
— Банка ди Рома исплаћује за 1931. годину дивиденду од 6%, према 5% у 1930. години на акцијски капитал од 200 милиона лира.
— јапанска банка је неким банкама у Западном јапану 5. марта позајмила 100 милиона јени, да би им омогућила опстанак. Пет од ових банака, чија главница износи скупа 30 милиона јена, морале су ради великог повлачења улога да затворе шалтере.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— 1925. године Горња Аустрија добила је 7%-тни инвестициони зајам од 5 мил. долара преко банкарске куће Морган; 1927. године 6 и по одстотни зајам од Ти по долара преко њујоршке фирме Вјућ, Мег 1 Со. 1928. године издала је доларске бонове у износу од 3.5 милиона долара. Два милиона долара покрила је зајмом из 1927. године, док је за финансирање доспелог остатка влада горње Аустрије ступила у везу са малом комисионом фирмом Алма и Комн. у Бечу, који је онда у ту сврху у Њу Јорку основала Аустриан Американ Секурити Компани. Ова фирма обећала је пласирање облигација, али је привремено набавила потребна сретства краткорочним кредитима. Када није више била могућа пролонгација, Аустрам је ломбардирала облигације, које су коначно егзекутивно продане на њујоршкој берзи. То је довело до катастрофалног пада курса горњо-аустријских облигација на њујоршкој берзи, које нотирају 28. Овом операцијом Горња Аустрија претрпеће милионски губитак. Бечка фирма Алма и Комп. ликвидирала је 17. фебруара, а њен бивши шеф налази се у Паризу.
— У Америци је израђен нови законски предлог, који предвиђа повећање пореских прилога у износу од 1,2 милијарде долара. Главна позиција у овом законском пројекту је порез на промет од 2 и по %, који сам треба да донесе 600 милиона долара. Овај је већ прихваћен од парламентарне буџетске комисије.
— Претседник грчке владе Веницелос изјавио је у парламенту да Грчка без иностраног зајма не може даље вршити амортизациону и каматну службу нити одржати златно важење. Влада ће ако не добије зајам због којег је Веницелос у фебруару путовао у Париз, Лондон и Рим, отступити. Нова влада би, вероватно, прогласила петогодишњи мораторијум за службу грчких зајмова и расписала нове изборе.
— Буџет Сарајевске општине за годину 1932./33. предвиђа расходе од 29,960.967.— динара. У њему се предвиђа повишење само у издацима за опскрбу сиротиње за што је одређено 1,147.000.— дин. т. 85.000. — више него прошле године.
—- Бугарско министарство правде издало је уредбу, којом се наређује судовима и јавним бележницима да не врше протесте меница које гласе на страну валуту, ако дужник донесе уверење од Народне банке да није могао добити девизе, и да је код ње положио леве као протувредност за меницу.
Министарство образлаже ово своје наређење тиме, да су девизне резерве Народне банке јако опале због смањеног извоза и ниских цена извозног артикала, те да она није више у могућности, у интересу стабилности бугарског: новца, да даје девизе.
— Египатска влада позвала је сер Ота Нимајера у Египат, да проучи валтуно питање и финансијско стање зе-
|Бенк оф Ингланд и члан лондонске дирекције египатске Народне банке.
— Маја 9. почео је претрес у Каиру по тужби француског и талијанског комесара у управи египатских државих дугова против египатске државе због каматне и амор-' тизационе службе. Египатска влада хоће да је врши само у папирној валути, док повериоци траже исплату у злату.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
— Преговори између француске, немачке и чехословачке индустрије порцулана с једне и белгијске с друге стране остали су без резултата. Вођени су на бази споразума од 13. септембра прошле године између Француске, Немачке и Чехословачке, коме је сада требала да приступи и Белгија. Белгијска влада ће приступити контингентирању извоза порцулана да заштити своју индустрију.
| — Чехословачка комисија за увоз жита одредила је за март контингент од 450 вагона, а однос страног према домаћем је 2:1. Како у фебруару није био подељен контингент за увоз брашна, то је комисија за фебруар и март одредила контингент од 600 вагона.
— Пошто је аустриска влада напустила план да склопи уговор о клирингу са Француском, сада се воде преговори о другим питањима, а нарочито о томе, како да се оживе француска потраживања код аустриских увозника.
— У Риму је потписан трговински споразум између Аустрије и Италије о олакшању саобраћаја робе између обе земље. Он предвиђа оснивање заједничког тарифног савета, који треба да транспортним олакшицама помогне извоз обеју земаља. Затим се предвиђају посебне олакшице за транзит, и оснивање једног аустриско-италијанског акционарског друштва са седиштем у Милану у циљу осигурања извозних кредита.
— Марта другог потписан је допунски трговински уговор између Немачке и Италије.
— У Будимпешти је потписан уговор о клирингу између Немачке и Мађарске. Исто тако потписан је и уговор о клирингу између Француске и Мађарске, који ступа на снагу 12. марта ове године. Компензациони послови биће централизовани код Париске трговачке коморе и мађарске Народне банке. Француски извозници исплаћиваће се у францима, а мађарски у пенгама.
— Аустрија је одобрила Пољској по сниженој царини од 20 шилинга за 100 кгр. увозни контингент од недељно 1830 комада свиња са просечном тежином од 150 кгр. Осим тога може Пољска увести још 400 комада закланих свиња.
— Клиринг између Аустрије и Швајцарске не функционира добро. Швајцарска Народна банка објавила је сада податке о саобраћају до краја фебруара. Уплате код аустријске Народне банке у корист швајцарских извозника износе 8.28 мил. франака, док је код швајцарске Народне банке уплаћено само 1.87 милиона франака. Дакле, за два месеца је настала такова диференција, која се више неће моћи лако уклонити путем клиринга.
— Марта 4. потписан је у Риму француско-талијански трговински провизоријум за пола године. Познато је, да је досадањи трговински уговор између обеју земаља отказан због нове трговинске политике Француске, која је приступила систему контингентирања увоза. Овај провизоријум је дакле резултат њене нове ориентације у трговинској политици, и због тога је од необично: велике важности. Он предвиђа да свака уговорна страна има право да приступи контингентирању увоза. Исто тако напуштен је у начелу и принцип највећег повлашћења; осигурање минималних царинских ставова за најважније артикле као вино и аутомобиле, зависи од специјалног споразума између интересената .