Народно благостање

Страна 188 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр, 12 НОВЧАРСТВО изводили грађење железница и бродоградилишта. У буџету

— Данска Народна банка снизила је од :1. ов. месеца своју дисконтну стопу од 6 на 5%.

— Губици Холандске банке на фунтама цене се на 28.5 до 30 милиона холандских форинти, Један део ће се подмирити из резерви, а други део — око 20 милиона — постепено из банчине добити. У ту сврху израђен је законски пројекат о новој подели чисте добити, према којем ће се пола употребити за отписе, али најмање 1 милион франака. Остатак, у колико не буде потребно појачати резерве, делиће се између државе и акционара, и то — највећа дивиденда може бити 5%, а држава може добити највише милион франака. Евентуални вишкови употребиће се за амортизацију губитка на фунтама.

— Тајни саветник Фриш именован је за новог берзанског директора Дрезднер банке. Он је познат као бер. зански стручњак, и био је дуго година други владин 18 на берлинској берзи.

— Мађарска општа кредитна банка исказује за 1931 годину чисту добит од 5.85 мил. пенге, према 6.55 у прошлој години. Дивиденда се неће исплаћивати, док је прошле године износила 9%. 3.2 мил. употребиће се за отписе, 0.7 мил. пенге додељује се резервном фонду, 1 мил. пензионом, а 0.9 преноси се на нов рачун.

— U pariskoj banci Socičtć Gćenćrale došlo je do promena u vodstvu. Dosadanji pretsednik Andrć Homberg predao je ostavku, a na njegovo mesto upravni odbor je izabrao dosadašnjeg potpredsednika Josepha Simon.

| — Швајцарска Народна банка је по први пут после маја 1931. г. исказала у првој недељи марта смањење своје

златне резерве, јер је девизе, које су тражиле приватне банке

морала набавити продајом злата. Приватне банке немају више довољно девиза због опадања извоза и промета странаца. Новчанична банка се нада, да ће се са даљим слабљењем франка — што се у интересу извоза може само поздравити — наставити и одлив злата. Са тим везано смањење новчаног оптицаја довешне, како се очекује, до смањења цена.

— Јапанска банка снизила је своју дисконтну стопу од 6.57 на 5.84%. |

— Друга велика нталијанска банка, Кредито Италиано, исказује за 1931 годину чисту добит од 34.1 милион лира према 448 у 1930 години. Дивиденда је 6% према 83% претпрошлој години.

— Мађарска домовинска банка 2. д. исплаћује за прошлу годину дивиденду од 6%. Чиста добит износи 876.170 пенга. Резерви се додељује 125.000, тако да су ове порасле сада на 7.125.000 meru.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Кретање прихода државних монопола. Приходи од државних монопола у јануару месецу ове године износе 157,4 милиона динара, за 42,8 милиона мање но у истом месецу прошле године. Пуних 21,5%. Највећи је пад код хартија за цигарете, затим код петролеума, а најмањи код соли. За дсет месеци буџетске год. 1931.—32., приход износи 1846,6 милиона динара за 166,6 мил. мање но у претходној периоди односно за 9%. Значи да приходи у последње време јаче

опадају, што је сасвим у складу са економским приликама.

— Турска влада преговара са својим иностраним повериоцима о одлагању плаћања својих робних кредита. На то је присиљена помањкањем девиза. Турска није хтела да приступи једногласном проглашењу мораторијума, него жели споразумно одлагање, Као повериоци нарочито су заинтересовани шведски, талијански и амерички лиферанти, који су

за прошлу год, било је за отплату предвиђено 70 мил. лира. Ове год., према саопштењу турске владе, то није више могуће. Она тражи, зато, одгоду плаћања за годину дана. У Анкару су већ допутовали претставници немачке фирме Јулиус Бергер а. г. да регулишу то питање. До сада, Турска је своје послератне обавезе увек тачно испуњавала.

— Румунска држава дужна је већ дуже времена индустрији велике суме за разне лиферације. Тиме је ова дошла у тежак положај, и многе гране стоје пред пропашћу. Да се бар, колико је то могуће, овој помогне, влада намерава да изврши делимичну отплату својих дугова издавањем облигација. Министар Валковици изјавио је, да је то за сада једини начин, да се изађе из овог тешког положаја.

— Према вестима турских листова бивши министар финансија Шукри-беј, постигао је у Паризу споразум са једном француско-американском групом о закупу турске режије дувана. Група је спремна да преузме режију дувана за време од 66 година, а да Турској држави даде а конто њеног суделовања у чистој добити 250 милиона долара; половина ове суме исплатила би се одмах код потписа уговора, друга половина у ратама. |

— Мађарска је постигла са својим енглеским повериоцима споразум о пролонгацији приватних дугова. Бивши ми нистар финансија Телески, који је у ту сврху путовао у Лочдон изјавио је, да је кредит од 3 мил. фунти, који је истекао 22. фебруара ове године продужен до !. августа. Исто тако одгођена су и остала енглеска потраживања до 1. августа. Камате и провизија депоноваће се у пенгама код мађарске Народне банке. Споразум је постигнут са том резервом, да Енглези могу отказати уговор о пролонгацији, ако Мађарска за то време врши друга инострана плаћања, или склопи нове уговоре о клирингу који повлашћују друге инобтране повериоце на штету Енглеске. ;

— Čilenska vlada izradila je zakonski projekat, kojim se produžuje obustava zlatnog važenja do 1. avgusta 1934 godine.

— Професор Колумбијског универзитета Едвин Селигман израдио је, на позив кубанске владе, план за санирање државних финансија Кубе. Основна мисао професора Селигмана је, да главно врело државних прихода требају да буду непосредни порези, док постојеће посредне порезе треба што је могуће више ограничити. У ту сврху он предвиђа укидање свих врста трошарине, пореза на промет и такса, а повећање пореза на наследство, увођење општег личног пореза на приход по систему процене државне власти на темељу начина живота и нарочито величине стана. Даље Селигман предлаже укидање свих царина на животне намирнице што је и у интересу Сједињених држава Америке.

Овај план нема изгледа да ће бити у целини прихваћен, како то жели проф. Селигман, јер је противан интересима владајућих кругова.

— Мартовски део чехословачког зајма од 600 милиона француских франака емитоваће фирма Фрер Лазар.

— Бугарска Народна банка објавила је податке о задужењу бугарске привреде иностранству, које износе 5.190.500.111 лева. Од тога је 2.333 милиона робних кредита,

— Министарство финансија је одобрило Сисачкој општини закључење зајма од 2,270.000 динара уз 9% каматњак, ради довршења гимназијске зграде.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА — Немачка влада издала је нови декрет—закон за за-

штиту привреде. Састоји се од три дела. У првом се регулише питање поклона код куповања. Конкурентска борба у