Народно благостање

Страна 180

се факултети не би разликовали од осталих школа. Разлика би у ствари била само у толико што се на факултетима предају крајњи научни прсблеми, наука у најсавршенијем облику. Оно што је за професора. факултета обавевно, то није унапређење науке, већ познавање исте. Ha први поглед изгледа, да је тај задатак много простији и лакши. Међутим није тако. Наука, је тешка, она тражи и главу и истрајан напор. Наука, је алстракција, а нису сви људи способни за, апстракцију. _ Због тога су небројени примери у целом свету да човек проведе цео век у предавању науке и да умре, не схавативши је и немогући да се уздигне та, ВИисину научног посматрања и разумевања.

Наука, је сазнање. У Библији се употребљава. такође тај израв: њиме се обележава, појава полног осећаја код Адама и Еве. То међутим није сагнање, оно не иде кроз мозак, већ кроз кожу. Сазнање је разумевање, схватање, објашњење. Наука испитује узроке непрегледним појавама око Нас и у нами. Наука даје одговор на питање : „зашто # Она, је стара неколико хиљада, година, На њој је радило непретледно много најбољих умова ЧоРечанства, Наука је натомилала силна знања, Т. ј. сазнање многих појава је свршено. Наука је највећа, и најтежа прћија ранијих генерација. Научни рад је продужење рада ранијих генерација ; а то значи да научник треба — у одговарајућем обиму — да зна шта је пре њега, урађено, да, познаје сва сазнања и сав неуспешан рад, све заблуде у науци. А то је волуминозно. Данашњи научник има то пренмућство да се користи радом ранијих генерација, али има и сакраментску дужност пре свега да научи добро све оно што је пре њега, рађено. А научити није лака, ствађр. |

Човечанство се задовољава, са пуно разлога и овим научницима, који разумеју науку и објаштњавају је. У Атинској републици су филозофи предавали своје филозофске системе, данас већина, научника, објашњава, туђе системе.

Кад би сви научници стопродентно равумели своју науку, кад би сви професори знали све оно што по дефиницији треба, да знају, нација би имала веће вајде но од малог броја, светских научника, То је оно у чему се ми не слажемо са, т. P. Д-р Поповићем и д-р Моачанином. Нашем народу није стало до тога, да има светски чувене научнике, већ до тога да не носи незналица титулу научника, да. Велики број другостепених научника, буде то у истини. Раз-= лика, између појединих факултета лежи баш у томе, какве су способности у већини они, који спремају млађе генерације, Катастрофа је неизбежна, ако један велики научник треба, да спасава факултет од незналица.

У. Шта шкоди науци на медицинском факултету

Факултет мора, да буде дом науке. То значи да г. г. Поповић и Моачанин имају право, кад тврде, да медецински факултет не сме бити основна, медединска, школа, јер се у њој не предаје наука. Про= фесор не сме бити полутан ни незналица. Међутим тога је све више. Данас има свуда професора на универзитету, који немају никакве везе с науком, који су просто државни чиновници. Има их, чије је незнање тако велико, да их ни студенти не узимају озбиљно, Има факултета где су такви у већини, То су факултети које треба затворити у националном интересу.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

»

Бр. 12

Један од узрока инвазије незналица и полутана на универаитет лежи у увимању маха ненаучног критеријума при избору. |

То су питање додирнули писци горње посланице. Они веле да су се квалитативно слаби ујединили у јаку групу, да су тражили савезнике у другим факултетима, да оперишу често племенским национализмом и да се тако постепено гарнирају каледре људима који то од почетка не заслужују. Ни то није специјалитет београдског медецинског факултета. Котерисање, пактирање, кухандл, су у целом свету најобичније сретство у рукама аривиста.

о други узрок научне мањкавости профе"сора медецинског факултета наводе г. г. Попе вић и Моачанин преовлађивање печалбарског духа код њих.

„Јоановић је дошао на факултет због факултета, а не због хонорара, провизија, од санаторијума. и других практичних користи. Тим додирују господа, старо питање да ли професор треба, да негује приватну праксу. Теориски одговор је негативан. Наука је бескрајна, а дан је и сувише кратак, да би се мотла наука интегрално да прати; следствено нучник нема, времена, за приватну праксу. И прави научник, је не одржава. Велики научник не прима пацијенте. То је сасвим појамно, научњаштво се не цени само по успеху у раду већ и по привржености и преданости науке. Научни рад је посвећење као монаштво. Ко воли науку тај жртвује сваки други обзир њој. Логички би било да, се професорима, забрани приватна пракса. Али се не може очекивати од Југославије да. почне са тим прописом. Остављено је, дакле, дискреционарној увиђавности професора. |одређивање времена ва печалбу. На жалост при„влачна снага материјалног богатства није могла ни овде да. буде сузбијена : много је професора, у свету окачило науку о клин и отишло у печалбу као последњи фронташ.

МЕ. Како да се подигне факултет на ниво дома науке

Из свега овога излази да нема никакве наде за подизање Београдског медецинског факултета, ни на ниво добре школе. То би био погрешан закључак. По нашем мишљењу То се може постићи врло брво и врло лако. Све зависи од југословенских прак-= тичних лекара. Лекарски ред је најмногобројнији. од свију слободних професија. Њих је више хиљада. Као у свакој струци, има и међ њима свакојаких. Али је велики број добро школованих и добром праксом испечених у послу. Они формирају лекарско јавно мнење, чијем суду подлежи и факултет, ·

Треба само практични лекари да буду на висини своје социјалне и националне дужности. А то је оно са чим стоји горе но са факултетом у Београду. Лекарски позив се одликује у целом свету еснафским духом. Осуду либешког професора, Дајке означила је немачка, јавност као изузетну појаву. На почетку сваког посла, је слободна конкуренција. То је борба, а у борби се нема обзира. Отуда су конкуренти обично и непријатељи. Тек, је новије време донело солидарност припадника исте привредне гране. Из тога су никли картели, ринтови и т. д. Лекари су први привели у дело међусобну солидарност према, целом осталом свету. Лекар је први конкурента назвао колегом. Први је измислио конзилијум и први се пријатељски насмејао на, колегу. "Тај се еснафски дух негује на свима факултетима.

није