Народно благостање
март (Oi
сељачких дугова врло је мало узакоњено сем што је, као што _ рекосмо, у Немачкој изведено интегрално "раздужење сељака. – Ми ћемо извршити кратку класификацију мера које су
" уведене или које се предлажу у циљу раздужења сељака:
| Обустава егзекуције. У Пољској се не може вршити
егзекутивна продаја средстава за производњу, у Румунији се свака три месеца пролонгира мораторијум егзекуције.
(25 Конверзија појединих услова тражбина као што јен
сва. пр. рок или камата. Рок се обично продужава, а камата
смањује. | По. пројекту у Мађарској један финансиски синдикат имао је да да своје обвезнице на 30 година повериоцима сељака и да смањи обавезе за 20%. У Румунији је држава требала да. да своје обвезнице. У Пољској су то раздужење имала да врше "Аграрна и Пољоделска банка, претварајући _ сељачке обавезе у дугорочне. У Бугарској су све обавезе тре_бале бити продужене од 3—8 година уз гаранцију Пољопри__ вредне банке. У Румунији су требали сви дугови да се смање за 50% за презадужене сељаке: У Бугарској за 30% за поседе до 20 хектара. У Естонији је каматна стопа максимирана на __ У МарарсКОј такође... |
2. Наш пројект закона
- · Објављен је пројект закона о заштити земљорадника. Ево како аутор пројекта замишља олакшање терета дугова · „земљорадника, при чему наравно треба имати у виду да се и за земљораднике максимира каматна стопа. Сељаку се даје мораторијум. Сваки инокосни земљорадник, чија зиратна земља није већа од 30 хектара, и свака задруга, чија зиратна земља не прелази 60 хектара, а чији дугови износе више од 1ј10 укупне вредности непокретног имања може, на захтев, добити мораторијум и то:
од: 3' једнаке годишње рате, ако дуговање не износи више од 15.000 динара;
од 5 једнаких годишњих рата, ако дугови износе од 151
до 30.000 динара;
од 8 једнаких годишњих рата, ако дуговање износи 30 - 60.000 динара; и најзад
од 10 једнаких годишњих рата, ако дуговање. износи више од 60.000 динара.
Друга олакшица се састоји у томе што се сва дуговања сељачка смањују на 80% вредности целокупне непокретне имаовине, ако износе више од тога. То важи и за
„ осуде о дуговањима сељака по којима је већ почето извршење, али није било још јавне продаје.
Даља олакшица за сељачке дугове лежи у томе што се ни за ове мораторијалне обавезе не може извршити егзекутивна наплата на сељачком имању, ако понуђена цена на јавној продаји не достигне 23 његове вредности у моменту
- продаје. (82.) и то прво за шест месеца, па евентуално и довека.
(Свима осталим земљорадницима, као и онима чија зиратна земља не износи више од 30 хектара (односно за задругу 60 хектара), ако њихови дугови не прелазе једну десетину вредности њиховог непокретног имања, даје се егзекутивни мораторијум у виду прописа да се имање не сме продати ако се при јавној продаји не постигне просечна цена «од 1929 године. Даља привилегија свима земљорадницима без. разлике даје се у виду изузећа од јавне продаје следећих 06_јеката: један плуг, једна дрљача, једна кола, једна мотика, _ секира, будак, два теглећа или два товарна коња и два ма-
| гарца, крава или биволица са телетом односно биволчетом “ до године дана, десет. оваца или пет свиња или пет коза и то| "лико хране и стеље колико je: потребно за њега, његову по_Родицу | и за од извршења изузету стоку до нове хране. Ово | вреди и за бне земљораднике | који BČMaJy "сопствене "земље · него“ обрађују туђу. земљу. | |
/
___HAPOJIHO |
и најзад: последња | заштита. ва све земљораднике. лежи“ ||
Страна 199
у 510 који прописује да се његова стока, његови пољопривредни производи и алати не могу продати егзекуцијом, ако се
је постигне UVO И
3. Анализа ·
Највећу заштиту пружа 892. пројекта по коме се не може у опште продати непокретност за дугове ако се при
продаји не постигне просечна цена: из 1929 године.
Ми се надамо у интересу наше народне привреде да се та цена Hehe никад постићи, јер је то још инфлалорна цена. Цене из 1929 године још нису осетиле дејство дефлације нити почетак пољопривредне кризе. Према томе цене су и сувише високе. Ако би остала ова одредба, онда значи за све земљораднике, сем сељака (који уживају засебну заштиту) вечити мораторијум. Дугови постају номинални и немају никаквог дејства. И што је најчудноватије тај се вечити мораторијум не даје оним земљорадницима, који имају до 30 ха зиратне земље и који су дужни више од 1,10 вредности своје непокретности већ оним, који имају више од 30 хектара дакле великопоседницима и оним сељацима чији дугови износе мање од 10% вредности њихове непокретности. јер за сељака коме се даје овим пројектом закона мораторијум од 3—10 година не важи горње ограничење у погледу егзекуције. Кад сељак не одговори ни на једву од мораторијалних обавеза онда се и његово имање излаже јавној : продаји (уз бенефицију редукције на 80% вредности целог имања). Ми мислимо да је горња одредба једна омашка. | |
Исто тако налазимо да је врло тешка и непотребна одредба о редукцији дугова на 80% вредности непокретности,
ако они- износе више. Не треба заборавити да је, као што смо“
унапред поменули, поклич за раздужење сељака дошао као последица тешке привредне. депресије, која је обухватила мање више све привредне редове. Предлаже се једна мера за ванредне и абпормалне прилике. У нормалним приликама на такав се закон не би ни мислило. Према томе цео закон мора да је срачунат на дејство само док-трају анормалне прилике. Тај закон не може да остане на снази ни једнога дана после евентуалне поправке пољопривредне коњунктуре. Цео закон има за полазну тачку заштиту сељака од егзекуције, данас кад су његови плодови па следствено и његово имање пали у вредности анормално ниско. Жели се да се сачува сељак од иначе нормалне последице неодговарања обавезама. Према томе мера, којом се сељаку даје мораторијум, било егзекутивни било који други, а за време док траје привредна депресија, довољна је по себи да заштити земљорадника. Мораторијум је одлагање плаћања, а одлагање егзекуције је такође мораторијум. Одлаже се плаћање или бар највећи део дужне суме привремено, очекујући побољшање пољопривредне коњунктуре. У горњем пројекту се међутим дефинитивно редуцирају потраживања према земљорадничком дужнику чак и за случај да се у најкраћем времену побољша пољопривредна коњунктура и да вредност сељачког имања знатно скочи. Тек онда, кад буде законодавац стао на гледиште, да се може допустити егзекуција и у случајевима, у којима се буде допустило, може се повести говор о евентуалној редукцији дугова. Не треба губити из вида да је то једна врло тешка мера: То је експропријација повериоца. По нашем уставу је приватна својина неприкосновена, а експропријација се врши само у јавном интересу. Према томе свака одредба о редукцији донде, док се сељаку даје мораторијум ма у ком облику било, депласирана је, с обзиром на њезин огроман начелни i по правни поредак, а и економски и: социјални.
"Исто тако не можемо да разумемо границу где почиње А сељака за заштитом.
"У пројекту се вели да је заштита потребна чим сељак љугује' "више од 110 вредности непокретног имања. Кад се