Народно благостање

23. април 1932.

privilegije. Njih reguliše birokratski zeleni sto mesto život. Dokgod vlada sistem Копсезја, када se neće znati koliki je broj apoteka potreban, i koje su cene dovoljne da se apoteke mogu održati. Ta disharmonija između !акиспе рошеђе i broja apoteka može da bude vrlo štetna po narodno zdravlje ako se monopolistički položaj pojedinih apoteka iskoristi i lekovi prodaju skuplje.

Pitanje kontrole kod apoteka je važno i u jednom i drugom slučaju. Ali držimo da će ona biti mnogo efikasnija kada bude postojala slobodna konkurencija, nego sada; io naročito važi za mala mesta, gde je kontrola vrio nesigurna, jer Se .može da onemogući korupcijom i nepokretnošću birokratskog aparata, dok kod slobodne konkurencije postoji mogućnost i međusobne kontrole, koja će istovremeno biti i kontrola državnog nadzora. _

Mi smatramo da svi građani treba da uživaju ista prava, jer imaju i iste dužnosti. ] zato smo protiv svih privilegija koje su produkt staleške države. |

У Сједињеним државама Америке претседник Хувер је ових дана нагласио потребу петодневне радне недеље и за државне чиновнике и за приватну привреду. У Немачкој је министар рада Штегервалд изјавио је конгресу Ошштег немачког синдикалног савеза, да влада намерава декрет-законом да скрати радно време. Верује се, да ће се увести 6-сатни радни дан. Обе ове изјаве показују, да се је становиште влада према проблему незапослености у обе земље, где је она највећа, из основа променуло. До скора, владин програм имао је за циљ да отстрани незапосленост стварањем нових могућности за рад, Али сада су владе увиделе, да се овим путем не може ништа постићи. Ми смо више пута указали на тешкоће ових планова. Пошто приватна иницијатива није могла у овоме правцу ништа да уради, то је требало држава да приступи извођењу јавних радова. Али то није могло да успе већ због финансијских тешкоћа. Финансирање јавних радова у већини земаља могуће је само помоћу инфлације. Додуше, већ је често покушано да се докаже, да финансирање јавних радова са новим кредитима новчаничних банака није инфлација. Кредити се употребљују продуктивно, и стварају се нова добра, којима се компензирају нови кредити. Ових дана се је поново појавио овај аргуменат на конгресу општег немачког синдикалног савеза; али су њега стручњаци давно одбацили. Додуше, стварају се нова добра, али се она појављују тек касније на тржишту. Дакле, нови кредити делују у сваком случају као повећана куповна снага, дакле инфлационистички. И у многим случајевима, неће се моћи ни касније компензирати нужни пораст цена већом количином добара. Јер се код државних јавних радова ради обично о инвестицијама за путеве, канале и сличне, које не долазе на тржиште. Оне не претстављају еквивалент за повећану куповну снагу. Ради ове инфлационистичке опасности, владе су сада одустале, да директним мерама нешто предузму за уклањање незапослености. Мали кредити, које ће вероватно немачка влада сада да даде, да се помогне радницима који раде без надница и за насељавање незапослених, само: су излазак у сусрет захтевима синдиката, али немају никакво веће значење, Резигнација је врло упадљива у Америци, где је доскоро претседник Хувер у свима својим изјавама најављивао опадање незапослености. Смањењем радног времена, које сада стоји у средишту владиног програма не смањује се незапосленост. Она не ствара пове могућности за рад, него дели

Резигнација у питању 0 сузбијању незапослености

садањи рад на већи број радника, и тако терете незапослено- | сти чини за појединце сношљивијим. За поједине раднике то |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 267

"значи смањење недељне зараде. Данашње скраћивање радног

времена је сасвим различно од онога, које се је у току последњих 100 година постепено извршило. Ово је било последица техничког напретка, који је повећао продуктивност рада. Зато се је радно време могло смањити од 14 и више сати на 8, а да се упркос томе повећала реална надница.

Верује се, да ће ово смањење радног времена имати повољно психолошко дејство. Незапосленост је најопаснија клица свих социјалних и политичких немира, и тиме истовремено запрека за повратак поверења и нове иницијативе приватних предузетника. Ако смањење радног времена знатно редуцира број незапослених, тада би била умањена и опасност социјалних нмира, исто тако и делимично уклоњена 32прека, за поновну успоставу поверења и приватну иниција-

тиву.

Konkurentska borba između žePred топоронзапјет 520- leznica i teretnih automobila

braćaja u Nemačkoj sve više se odlučuje u korist železnica. To je delom posledica krize. Vlade su prisiljene, da zbog velikih dejicita kod železnica ovima pomažu. Razumljivo je, da se je to u prvom redu pokušalo slabljenjem ili ukidanjem konkurencije sa strane teretnih kola, što |e, pored krize, glavni razlog opadanja železničkih prihoda. Interesantni su u ovom pogledu pregovori, koji se sada vode u Nemačkoj.

Dekret-zakon u oktobru prošle godine pokušao je da prvi put reguliše ovu konkurenciju. On je uveo koncesije za saobraćaj teretnih automobila na udaljenosti od preko 50 kilometara, i obavezao je sve posednike teretnih automobila da za sve VIste robe upotrebe hajvišu železničku taritu. Ovo regulisanje nije imalo uspeha.

Posednici teretnih automobila, koji su većinom mali samostalni preduzetnici, nisu se držali utvrđene tarite. Kontrola је nailazila na ogromne teškoće. Sada se diskutuje o planu da nemačke državne Železnice dobiju monopol za sav saobraćaj teretnim automobilima na linijama preko 50 kilometara. Ovaj monopol bi trebao da obuhvati i saobraćaj robe koje vrše pojedine fabrike za svoja preduzeća u sopstvenim automobilima. Predviđa se, da železnice sklope ugovore sa preduzećima 12retnih automobila o saobraćaju robe, ih. da im ofkupi sva njihova kola. Kao kompenzaciju za to, železnice se obvezuju da urede redovne linije za saobraćaj teretnim kolima. Na ovim linijama železnice su obvezane da održavaju redovan saobraćaj teretnim iRolima, doduše samo onda, kada su kola sva natovarena. Ovaj plan izradile su državne železnice. Industrija ih je prihvatila. Ona ne može da naplati veliki deo svojih menica, jer se i saobraćaj sa teretnim kolima usled opšte krize u saobraćaju, malazi u feškom položaju. Ona se nada, da će železnice preuzeti njezine bolesne menice koje iznose okruglo 24 miliona maraka, kada dobiju ovaj monopol. Vlada je isto tako dobro raspoložena prema ovim planovima. Ona očekuje, da će se na ovaj način povećati prihodi železnica. U obe prošle godine izdaci se nisu mogli pokriti sa prihodima, nego su 5е morale upotrebiti i rezerve, a za ovu godinu očekuju se gubici od više stotina miliona maraka.

Protiv ovoga plana govore sledeći argumenti: Železnice će sigurno iskoristiti ovaj monopol, да osiguraju rentabilnost uloženog kapitala. To je glavni cilj monopolisanja. One će povratit: veliki deo teretnog saobraćaja sa puteva na šine. Теretni automobili, koji su najnaprednije saobraćajno sretstvo, zaustavljaju se u svom razvoju. U svakom slučaju gube svoju elastičnost, u čemu leži upravo njihov veliki privredni značaj. Iz tih razloga izgleda jedan drugi plan povoljniji, koji. |e isto tako bio diskutovan, ali je zbog katastrofalnog padanja železničkih prihoda napušten. Po njemu, trebao je saobraćajni mo-

| | | |