Народно благостање

23. ampan 1932. | НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Crpana 274

ZAGREBAČMA BERZA ; Наши доларски папири су одржали непромењене кур! cene, код досада рекордних недељних обрта. Недељу заврушавају са чврстом тенденцијом, што је у вези и са пора| стом њихових курсева на њујоршкој берзи, где се је 7% | Блер поправио од 30— на 33— до 36 — а 7% Селигман од :33 на 36 до 38 долара. Код нас је обрт у 7% Блеру достигао 259 хиљада, у 8% Блеру 117 хиљада а у 7% Селиг| ману је трговано за 404 хиљаде. Досада највећи недељни уобрт у овој години је зебележен и код акција Народне банке, ји износи 440 хиљада, које код курса од 4620.— мало попу"штају. Акције Привилеговане Аграрне Банке стабилизоване „су ове недеље на курсу од 231.50, код такође повећаног | обрта од 288 хиљада динара.

Novčano tržište. Izvesna nervoza koja se je bila opazila' povodom donošenja zakona o razduženju seljaka odnosno Visine kamatne stope kao i povodom ograničenja prigodom da-. vanja deviza već je popustila. Kod uložaka je ove nedelje mno- | go mirnije nego što su mnogi očekivali. Nove uplate na uloške | znatno su veće od dizanja tako da izgleda da se je i ovaj роslednji val nervoze polpuno stišao. Najveći deo movčanih za-;j voda promp{ino udovoljava svim zahtevima koji se na njih postavljaju pak to uliva majveće poverenje.

Devizno tržište. Privredni svet majviše se interesira šta će:

i kako će biti sa devizama posle 30. aprila. Mnogi, u očekivanju | da će se u maju devize opet moći dobaviti nist se služili da- ı nim im pravom i nisu polagali dinarsku protuvrednost. A nisu

:se žurili mi da pokriju deviznu potrebu u vanberzanskom pro-. ROBNO TRŽIŠTE

metu plaćajući kurseve koji su znatno veći od službenih. Me- Pšenica

đutim ako i posle 1. maja ne bude više deviza nego 510 је да-- Нова па svetskom iržištu pšenice zaustavljena je, i u nas slučaj, postoji opasnost da će privrednici potražiti druge čikagu notirala je pšenica 20 marta za termin maj 585J, dolarskih načine kako da udovolje svojih obavezama ma strani. i centi za bušel. Međutim, tendencija je sada čvrsta; ovo kolebanje

Tržište efektima. U Ratnoj šteti i ostalim dinarskim papiti- | kursa pšenice dolazi usled nesigurnih vesti o žetvi jare pšenice ma samo je iznimno promet ovde onde mešto veći. mače na n Americi i Kanadi. Sem toga, besistički je delovao i pad kurseva mnogim sastancima nema uopšte zaključka. Kursevi imaju i na efektnoj berzi u Njujorku. dalje labavu tendenciju. | Domaće tržište pšenice ove nedelje pokazivalo je čvrstu ten-

Kod dolarskih papira posle znatnog pada kursevi 5е оро- denciju. Potrošnja je bila i dalje jaka dok je ponuda ove meravljaju i to usled znatnog porasta u New-Yorku. Međutim pro-| delje bila slabija i to zbog proletnjih radova i poplava. Naročito met je dosta mali. Sušački šverceri koji su preko Rijeke uno-| je malo nuđeno u Slavoniji i Sremu. Cene su bile sledeće: Bačka sili Blairove obveznice, usled poduzetih mera u Zagrebu pre-i 130—132 dinara, Banatska 128—130 dinara. neli su svoje delovanje na drugu sfranti. Bakar

БЕОГРАДСК А БЕРЗА Međunarodni kartel bakra povisio je cenu бакти од 6 па

. |G1)|, centi za livra cif Evropa. Ovo povišenje je došlo iznenada,

Девизно тржиште, у иностранству као и O Ha JE | jer {tržište bakra već nedeljama stagnira. Potrošnja je tako mala,

ове недеље било мирно — долар нотира па циришкој берзи | да зе џегије, да ni ograničenje potrošnje ma 20% kapaciteta 5.14,50 непромењено, а енглеска фунта се за сада стабили- | јесе 518. доуођпо да prilagodi ponudu tražnji.

зирала код курса од 1940 што одговара динарском курсу

од 213.40. На београдској девизној берзи износио је обрт| Stoka ове, недеље 1.73 милиона према 2.66 милиона у прошлој Pregovori koji su vođeni ı Beču između naših izvoznika недељи, i austrijskih uvoznika, rešili su jedno vrlo važno pitanje, naime

На нашој ефектној берзи преовлађује бесистичка тен- | Baplatu provizije od strane komisionera. Postignut je sporazum

денција, нарочито код наших динарских папира, шго долази да зе komisionerski računi smanje za 2%, i da budu jednoob-

у главноме од стране нашег валутног тржишта, сбог уз- | | razni, što pretstavlja za naš uvoz uštedu od 70—680 hiljada diнемирености публике, коју је изазвала последња девизна | nara nedelino, i prestanak dosadanjih šikanacija. Sem toga utvr-

уредба од 29. марта о, г. У овој недељи забележено је сле- | деп је пол! коп сеп! од 2.250 komađa svinja čiji će se detalji деће кретање курсева: i naknadno odrediti. Rezultat pregovora o kliringu još nije DO-

15. 18. 19. 20. 21. |Znmat, ali prema nekim vestima izgleda, da mi naša potraživanja u iznosu od 86 miliona dinara mećemo btzo moći napla-

априла И ONE O. ZLE

| titi, jer su Austrijanci jednostavno izjavili da ne mogu da plate. 7% MHBecrHH. šajaM | -— O = o ~— | Zato su i poslovi sa Austrijom sve manji, i izgleda da se u bu4% Атрарци -— — — — 26.—. duće neće iscrpsti ni čitav pontingent. Naše {ržište bilo je ove 6% Беглуци 36.75 3675 36,25 3625 36.25|педеје питпо. Cene stu nepromenjene, 5—6 · dinara. za de7% Блер | 46. 2550 26 | 1 bele svinje, a dogoni su vrlo slabi. Na bečkom tržištu cene su 7% Селигман ВА зла 2 50575 о 0 za LL i iznose _ Па svinje 82, Блер о __ а | .20—1.30 šilinga, prema 1.10—1.15 šilinga prošle nedelje. Ратна штета 217.50 217. — 216. 211 205 | Jaja. Народна банка — _____- 4640. 4620. 4620— 5 А 1 1 IU O | о

Љ а | о 0: ско; H

Атрарна банка 00% OM 0 10 >) 0 ON 000 NOI O 0 0 O O

није било могуће покуповати сву робу која је дошла на тр-

Укупан обрт у ефектима износи 2.43 милиона према |жиште. Главни разлог за овај пад су све веће тешкоће у из1.84 милиона у прошлој недељи. Ратна штета је код ре- |возу, а нарочито је минималан извоз у Немачку, због сталног лативно врло великог обрта од 1.62 милиона (у овој години |смањења издавања девиза. Исти случај је и са Швјацарском. био је већи једино у недељи од ултимо фебруара) попу-|Како је Италија била добар купац наших јаја само онда, стила на 210.— (дакле за 7 поена) што је најнижи курс за када је могла своја да извезе, то је, услед општег опадања неколико последњих година. Много већу отпорност су по- |извоза, и овде дошло до смањења наше трговине јаја. Ако казали 6% Беглуци, који су у току ове недеље попустили за |се не поправи ситуација на међународном тржишту јаја, насвега пола поена. Обрт у овоме папиру је износио 240 хи- |рочито ако Немачка и Швајцарска не буду додељивале дољане динара. 7% Инвестициони зајам и 4% Аграрци су за- |вољно девиза за увоз, може се са сигурношћу очекивати још немарени; у овим папирима је трговано за 60 хиљада дин. |даљи пад,