Народно благостање
~ Нов' уговор о клирингу с Аустријом
„7 лионима следеће:
| б 282
: može ništa da uradi. Njen, 'Hijasko је siguran. По се, И
и вајвоЦЕ osetiti zemlje, u kojih je pozicija, prometa stranaca u bilansu plaćanja naročito važna. Njegovo propadanje imaće za
pojedine turističke zemlje vrlo ieške, za, neke katastrofalne po-
·sledice. U prvom redu za Švajcarsku, zatim Italiju, Francusku,
Grčku, Tursku.i Jugoslaviju. zbog Dalmacije. Ova evropska
konferencija, a i mnoge nacionalne konferencije, koje se u bO„slednje vreme drže, vrlo su “opasne, jer prikrivaju pravo. Stanje stvari, i pokušavaju da ožive nešto, što je, bar za sada, · sašvim Dropalo. . OM
Као што знамо наш уговор
у „живањем од 86 милиона ди7 нара. То је довело до отказа овог уговора. за 20. април т.г. Сада је дошло до новог уго-
_ вора, којим су отклоњени многи недостатци старог.
Нови споразум задржао: је принцип обрачуна за међусобни промет робе путем службеног клиринга. Али он преда
виђа извесне важне модалитете.
Пре свега допуштен је приватни клиринг између пословних странака, али тако, да оне претходно добију за то одобрење од обеју народних банака на основу постојећих девизних прописа. Према томе Југословен, који плаћа дуг
"аустријском поданику, неће морати да врши уплате у своју
народну банку, него ће се моћи са својим повериоцем ди-
__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
о клирингу с Аустријом за_ вршио. се са „нашим потра- | | вумом на тај начин) што је допуштен приватан клиринг за
__Бр, 18
ректно обрачунати у колико добије“ одобрење од 0 банака. ·
Друга новина. У "овом уговору је та, што ве југословенски дужници моћи путем клиринга регулисати са аустријCKHM повериоцима ти обавезе друге врсте, а не само: оне из робног "промета. Само они ове обавезе неће моћи обрачунати путем приватног клиринга, јер је овај дозвољен само за потраживања произашла из робног промета. Сем“ тога дуговања по овим рачунима морају бити изражена у динарима и шилинзима или ако то нису, морају се претворити
у једну од тих валута. Остављено је народним банкама да _ споразумеју о том, које ће све Брого обавеза моћи да се a овим начином. : ? i Наш“ салдо “до 20; априла, обезбеђен је“новим спора-
робу увезену из Аустрије под новим уговором H те између
ма: која два лица. Плаћања по овом рачуну вршипе се ван
хронолошког реда, дакле одмах. Овај уговор је обезбедио уговорени курс догод се на њему заснован клиринг не обрачуна на случај да: једна од уговорница промени законски паритет свога новца.
Предвиђено је и обезбеђење могућег активног салда“ по престанку овог уговора на тај начин, што ће се ти рачуни ликвидирати, у колико не дође до другачијег споразума, онако како се ликвидирају потраживања настала пре 20. априла.
Уговор је ступио на снагу 21. априла т. г. и трајаће два месеца. Рок отказа је 15 дана.
НОВЧАРСТВО
— Немачка Рајхсбанка снизила је дисконтну стопу од 5 и по на 5%, а дисконтну од 6 и по на 6 од сто. — Енглеска банка снизила је дисконтну стопу одзЗи
по на 3%. За време од 6 недеља ово је четврто снижење дис-
контне стопе. После O O златног стандарда била је повишена на 6%. — Улози на штедњу код Државне хипотекарне банке и Поштанске штедионице у првом тромесечју ове године „кретали су се овако (у милионима): | Пошт. штед. Држ. хип. бан. Укупно
31. дец. 1931. 334 616 950 31. марта 1932, 385. | 604 1.079 Прираст --51 · 78 -|-129
Пораст је дакле код оба завода укупно. 129. милиона динара према 96 мил. за исто време у прошлој ГОДИНИ.
Пораст улога опажа се и код "регулативних штеди.
оница, Дравске бановине, Њихови улози су на концу марта т. г. износили 1237,9 милиона динара према 1205,6 МИЛ, · 31:
децембра прошле године, Кретање. улога свих 29 регула- ||
THBHHX штедионица последњих девет. месеци било, је у ЛИВ
Ен Š +
30. јуна 1931. А 12108 30. сепшембра 103. 2 || O 10172 „81 децемора IUO4l. |N , 12056 | | „JM. Mapra 002. II 1237,9
Пораст у последњем тромесечју. износи дакле 32,3. MUH_лиона динара.
— Холандска банка предузела је: ПО ГРЕСНЕ мере раду репатрирања свога злата из Њу-Јорка. Она је објавила, да
_ ове мере не треба сматрати као израз неповерења према до-. лару, већ да под садањим приликама није згодно држати
ЈТАЈНА СЛУЖБА
злато у иностранству. Укупна сума злата холандске банкј које се налази у иностранству износи око 103 мил. форинти. — У прошлој години су у Чехословачкој порасли код штедионица улози на штедњу за 1.995.543.100 кч. Од тога отпада на капитализиране камате 744.997.597 кч., а на нове суме 1.250.545.504 кч. Укупни износ улога на штедњу код чехословачких штедионица био је 21.626.354.829 кч,
___— Мађарска влада издала је 50 милиона пенга благајничких записа, од којих мађарске банке преузимају 44 милиона, док ће остатак од 6 милиона преузети индустрија. Ово је доказ, да после уговора о пролонгацији иностраних краткорочних кредита у Мађарској постоји обиље новца.
— Под притиском пољске владе, све пољске комуналне и остале самоуправне штедионице снизиле су своју каматну стопу на 7%. То је једино у интересу поштанске штедионице која плаћа 7%, и на овај начин се нада, да ће сада привући улоге ових завода. Ми смо већ писали о мерама пољске владе, да све улоге који су" повучени од банака А у DO a штедионици, и ова сада има исто значење.
— Румунска централна задружна банка исказује за 1931 годину чисту добит од 29,86 милиона леја, код главнице од 574, 12. Мил. и фондова '372,89 милиона. O O суделује са 500 милиона у главници банке. -
— Француска Блада одобрила je емисију половине белгијског зајма у износу од милијарду франака, док ће се друга. милијарда пласирати на белгиском тржишту.
.— 21. априла у 12 сати. поново је почела да ради будимпештанска берза после паузе од 9 месеци. | Општина Хрватске Костајнице решила | | се да
оснује | Градску штедионицу и за. израду правила је "изабран
посебни одбор.