Народно благостање

14. мај 1932.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 317

П. 125.000 дин.). — Техн. одељ. Вршац 31. маја за набавку,

туцаника и оправку пута (I. 355.810, IL. 225.720). — Техн. одељ. Шабац 26. маја за грађење цркве (250.098). — Команда зетске дивизиске области 30. маја за подизање зграде (872.478). — Техн. одељ. Книн 28. маја за реконструкцију бановинског пута (240.000). — Инжињ. одељ. команде зетске дивиз. области Џетиње 11. јуна за подизање три зграде '(177.959). — Отнтински дом Херцегнови 23. маја за новотрадњу (390.000). — Техн. одељ. 25. маја за израду доњег строја, монтирање и израду коловоза гвозденог моста (559.907). — Техн. одељ. врачарског среза Београд 1. јуна за набавку туцаника (1. 382.750, 1. 351.270, 11. 176.817). — Исти 30: маја за набавку туцаника (1. 107.700, П. 432.843), 31. маја за набавку туцаника (1. 159.600, П. 410.559). Техи. одељ,; банске управе Скопље 25. маја за грађење студентског дома (1,510.369). — Техн. одељ. Приштина 10. јуна за израду армирано-бетонског моста (497.524). —- Техн. одељ. Ужице 1. јуна за грађење цевастих пропуста на путу Косјерић—Рогачица (240.004). — Техн. одељ. Шабац 31. маја за набавку туцаника (398.925). —- 'Техн. одељ. Леско_вац 10: јуна за израду доњег строја моста (248.032). "Техи. одељ. Шабац 31. маја за набавку туцаника (499.962). — Техн. одељ. Вршац 10. јуна за реконструкцију путг (335.203). — Техн. одељ. Ужице 2. јуна за оправку моста (164.367). — Техн. одељ. Ужице 30. маја за радове на путу (182.352). — Техн. одељ. Сомбор 4. јуна за набавку туца_ ника (1. 346.800, П. 104.500). — Техн. одељ. Вел. Бечкерек 31. маја за набавку материјала за путеве ([ 132.020, П. 446.976, II. 174.200). — Техн. одељ. Крагујевац 31. маја "за генералну оправку пута (604.267 дин.).

Закони и уредбе.

Уредба о груписању општина у срезу барском, зетске бановине 5. маја 1932. — Правилник о обавезном осигурању код редовног превоза путника у аутобусном саобраћају 5.

мај 1932. — Допуне у правилнику о испитима за капетане;

и вође бродова у речном трговачком бродарству 5. маја 1932. — Правилник споредних принадлежности службеника државних саобраћајних установа 10. маја 1932. — Правилник за примену закона о задужбинама 10. маја 1932. Уредба о првом и повременом прегледу и жигосању мерила, справа за мерење, буради, боца и судова 11. маја 1932. године. Bibliografija: .

___Penežni Bursay rag, god. VII. br. 51 52 __ „Gajret” Sarajevo god. XIII. br. 8. — „Zadružna svijest” god. III. br. 4. — Castpathia, Bratislava, god. XIV br, 19. — Mlekagrski list, Za-

greb god. VII. br. 5. — Željeznički zadružni vjesnik, Zagreb, god. II. br. 5;

PA3HO + : — Умро је директор међународног бироа рада Албер Тома.

| Jedan talijanski zakon predviđa. za hotele koji dospeju u teškoće 100 miliona lira državne subvencije u godišnjim ratama od 10 miliona. Fondom, Које бе ве и tu svrhu osnovati upravljaće jedan polizvanični institut, . — Švedska vlada je prodižila Krigerovom Копсетли тоratorium do konca maja tek. godine.

— Према извештају управе Загребачког збора резул-

тати са последњег сајма су следећи:

Аутомобила изложено 144 (према 194 у прошлој години) комада. од 35 марака (прошле год. 26), и 17 излагача. Продано 37 комада (према 101 у 1931. год. и 7З у 1930. год.). Моторцикле излагало 5 излагача, 12 марака, 67 комада. Од тога продато 18. Моторних и обичних чамаца

изложено 6 комада, продато 4.

На сајму пољопривреде учествовало је 17 домаћих произвођача, 11 дом. трговаца и 45 страних излагача, укупно 73. Ha изложби живине: 70 излагача са 143 кавеза; кунића 8 излагача са 42 кавеза. Изложба вуне: 53 излагача са 77

мустара. Сајам за лето и спорт суделовало 67 излагача, од

њих 39 домаћих и 28 страних. Изложба коктера, сукулената и цвећа: учествовало 26 излагача. Укупни број учесника на сајму 278 домаћих и 158 страних излагача. |

— 5. Maja тек. године почео је у Прагу шести међународни конгрес средњег сталежа под претседниптвом др. Шустера. На конгресу учествују делегати Француске, Белгије, Холандије, Немачке, Швајцарске, Југославије, Аустрије и Чехословачке.

— Министар пољопривреде је исплатио из Државне пољопривредне закладе 135.000 динара који су подељени на све бановине за набавку цепива и лекова за сузбијање сточних зараза. .

— Гранд хотел д. д. Загреб исказује у биланси за 1931. годину чисти добитак 492.454 динара на главницу од 500.000 динара.

— Савез аграрних заједница са седиштем у Загребу одржао је годишњу скушштину. На крају 1931. год. Савезу је припадало 60 аграрних заједница са 2756 "чланова (заједно са оним који су му припали фузијом са мариборским савезом). Савез је у 1931. год. издао заједницама 66 кредита у укупном износу од 718.269 дин. Заједно за преузетим дуговањем мариборског савеза, дуговање Савеза је порасло са 2,607.369 на 3,907.639. Дуг држави износи 3,833.191 динара.

Од 46 заједница, које су Савезу припадале у 1930. год. има 2207 чланова породица са 11.060 душа; властите

земље чланови имају 5681 кат. јутра, аграрне 2195 кат. ју-

тра; прежне стоке 1580 комада, расплодне 2328 ком, и ситне 5570. Вредност властите земље и зграда цени се на 55 милиона, а стоке и покретнина 7,5. Саграђено је 248 кућа а проширено и поправљено 312 кућа.

— U Zagrebu je održana skupština Udruženja izvoznika jaja i živine Kraljevine Jugoslavije. U izveštaju uprave podvlači se njezino nastojanje na sniženju železničkih vozarina. Kako merodavni ovde nisu izašli u susret fo je uprava pokušala da isposluje sniženje putem refakcija. Ova je stvar još u toku i uprava se nada u uspeh. Izveštaj još ističe konkurenciju Bugarske, koja je, zahvaljujući sniženju Železničke vozarine izvezla više od nas 5000 tona jaja i ako je teritorijalno manja od naše države.

— Енглеска влада је упутила секретаријату Друштва народа ноту, у којој тражи редукцију плата чиновника при Друштву народа, јер су ове изнад просечног износа чиновничких плата у појединим државама.

— У свом последњем говору г. Брининг је рекао да је једина нада за све земље заједничка акција, јер ће се криза следећих недеља много пооштрити. Државама неће бити помоћи ако буду чекале још коју недељу или месец неодлучне. За неке земље је већ изгубљена свака нада да се спасу из велике кризе у коју су запале.

"филијале

Централа у ПРАГ а | 52 : | M ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ

"Телет, адрева; АНГЛОБАНКА

АНГЛО-ЧЕХОСЛОВАЧКА И ПРАШКА КРЕДИТНА БАНКА СО ИЛИЈА ЈЕ У БЕОГРА ЛУ Капитал Кч. 285,000.000 _——— Резерве Ка, 21 000,000 — Тет: 23402, 23403, 23404, 23405

| У Иностра нво ЛОНДОН БУКУРЕШТ — — и СОФИЈА — —