Народно благостање

14 мај 1932.

_ девизи Милано, за 413 хиљада, затим у девизи Берлин, за 191 хиљаду, Лондон за 104 хиљаде ит. дД. ИТ. Д.

Али нам је београдска ефектна берза донела велику „сензацију: послови су оживели и курсеви свију папира на- вазе се у рапидној хоси. Преокрет у ситуацији долази оз Ратне штете. Све од 10. о. м. њезин курс показује врло чврсту тенденцију, уз велике обрте. Овај скок имао је ути_ цај и на курс осталих папира, које је такођер захватио хосистички талас.

Следећа таблица нам показује кретање курсева на "београдској берзи. i. O 10.-V. 12.-V.

9.-V. 11.-V. 706 инвестициони зајам до __- _ _ 404% Атрарци —— 2350 24—- 276% Беглуци 3150 32 33 — 37.50 7% Блер —=-"- 42— 4215 43.125 7% Селигман — 51— —— Рента Ратне штете 160— 169— 185— 207Народна банка — 4500— —— 4500Аграрна банка 208.— 207— 209.— 219—

Курс Ратне штете је у току од четири берзанска састанка порастао од 160.— на 207.—- (највиши закључак износио је 12. о. м. 214-—) односно за 35%. Обрт је осетљиво повећан и износи 1.75 милиона динара; од тога отпада на промпт послове 1.4 милиона а 350 хиљада на термине. На ову хосу најјаче је реагирао 6% Беглучки зајам, који је порастао од 31.5 на 37.5 до краја недеље, што такођер значи повећање курсне вредности за 20%. У томе папиру трговано је за 325 хиљада динара. 4% Аграрци су имали обрт од 95 хиљада; и њихов курс је порастао, али свега 3a 15%. Занемарен је остао 7% Инвестициони зајам; у томе папиру обрт износи свега 10 хиљада динара а ни курс није могао следити општој хосистичкој тенденцији.

Наши долирски папири такође су изразито чврсти, у првом реду 7% Блер, код кога је курсна маржа према 7% Селигману у последње време била врло велика, 9. 0. м. достиже девет поена. До краја недеље ова се разлика смањила на 7 поена. У 7% Блеру трговано је ове недеље до 300 хиљада, а у 7% Селитману за 200 хиљада.

Акције Народне банке нотирају целе недеље 4500.(обрт износи 68 хиљада динара), док су акције Привилеговане Аграрне банке могле користити хосу: њихов је курс порастао од 208.— (9. о. м.) на 219.— (12. 0. м) а трговане су за 227 хиљада динара.

Укупан обрт на београдској ефектној берзи износио је ове недеље 2.98 милиона динара, према 1.5 милиона у прошлој недељи.

ZAGREBAČKA BERZA

Novčano tržitše. Sređivanje prilika kod novčanih zavoda nastavlja se uspešno i dalje. Nervoza 'koja se bila pokazala povodom donošenja zakona o zaštiti zemljoradnika dotično člana 5. toga zakona potpuno se stišala. Međutim, naravno to ne zna-

či da se kod i najmanjeg povoda ponovno ne: pokaži nezgodne |

pojave kojima smo svedoci već nekoliko meseci.

Interesantno je da je Narodna banka poslednjih nekoliko dana povećala svoj lombard za 100 miliona dinara. Pitanje je kome je ona dala taj kredit. Novčanim zavodima ne, jer prvo

зада je situacija mnogo mirnija nego ranije a drugo Narodna | banka novčanim zavodima refko daje lombardni kredit. Po svoj prilici da se radi o novčanim ustanovama 18vn0 PrdvHor каTaktera. Devizno tržitše. Produženje važenja uredbe da se mesto"

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 319

deviza inostranim poveriocima mogu polagati dinari na zatvOrenim računima kod naših banaka, stvara nove poteškoće. Stare obaveze još se mogu regulisati na taj način. Ali nove ne. Radi toga inozemstvo u većini slučajeva traži uplatu unapred. A tu polaganje dinara nikako ne pomaže. Interes za devize u slobodnom prometu biva sve veći.

УзУ

Tržište efektima. Kod ratne štete opaža se izvesno pobolišanje situacije. I to u prvom redu na inicijativu iz Beograda. Kao da se nešto sprema: intervencija ili slično. Kursevi su u porastu. A i promet zna iznositi i po I—2 miliona dinara.

Kod dolarskih papira usled glasova u vezi sa samim dolarom ponuda je bila jača , što je naravno delovalo na kurseve. Međutim, poslednjeg sastanka {u se isto tako opaža nešio jača tendencija. Međutim ipak su kursevi slabiji nego što su bili pre mesec dana.

POBHO ТРЖИШТЕ.

Пшеница.

Као што смо већ у прошлом извештају нагласили, цена пшенице на међународном тржишту развија се према извештајима о стању усева зимске пшенице у појединим земљама. Како су ти извештаји често различни, то се и ситуација на тржишту чешће мења, али ипак без јачих промена. Најновије процене усева зимске пшенице неповољније су него досадање, и крећу се од 445 до 456 милиона бушела. Последица тога била је мало побољшање цена; сем тога, и видљиве залихе у Сједињеним Државама Америке опале су последње недеље за даљих 5 мил. бушела, тако да сада износе 177.6 мил. бушела према 196.2 у исто доба прошле године.

Европска тржишта су мирна, и куповано је врло мало, само најпотребније количине. Међутим, очекује се, да ће брзо морати поједине европске земље да приступе већим куповинама: домаће залихе у Италији и Француској су све мање, док је Немачка снизила увозну царину.

На чикашкој берзи пшеница је нотирала 12. ов. мес. 54.715 доларска цента за бушел.

На домаћем тржишту пшенице цене су попустиле за један динар. Разлог томе је слаба тражња, јер млинови не могу да продају своје залихе брашна. Ни понуда није велика, јер су се пролетњи радови продужили због рђавог времена, али ни она сва не може да се прода. Цене су биле следеће: банатска 130.— дин. бачка 133.— дин. а потиска

'134——135.—— дин

Јаја,

После катастрофалног стања на нашем тржишту јаја пре неколико недеља, када су плаћана за извоз 30 пара, ситуација се је нешто поправила. Разлог томе је већа потражња увозних земаља, јер сада је време када се приступа конзервирању 'јаја. Нарочито много: тражи Немачка; плаћа се франко немачка граница 65 марака. Код нас су купована јаја за извоз по 40—42 паре.

Стока.

На нашем домаћем тржишту стоке цене су последње недеље порасле и за свиње и за волове. Тражња је већа иу земљи и у иностранству, нарочито на бечком тржишту, где су цене за дебеле свиње скочиле на 1.50—1.60. шилинга. Међутим, наши извозници не могу да користе овај пораст цена и већу тражњу, јер је аустриски контингент мали 2200 свиња. Код волова је још горе. Недељни контингент износи свега 120 комада. Код нас је плаћано за свиње 6—7 динара, што је најбоља цена ове године. Цена волова креTana ce je om 4 w mo o 6 HHapa.