Народно благостање

Страна 332

жња за златним) америчким новцем, пошто другог златног звечећег новца нема (сем златне рубље које још има у једном делу Пољске и која се плаћа 4,90 злоти).

Свет се једнако пита да ли ће и у доларе да уђу мољци, како је то казао један духовити загребачки банкар — што смо једном приликом споменули. Ту не можемо ни ми бити пророк, али ипак сматрамо да треба да истакнемо следеће чињенице: код многих валута је у питању њихова данашња куповна снага. Само је између тих валута и долара разлика у томе, што је депресијација код њих дело више силе, док депресијација долара може доћи као резултат свесне валутне политике северо-американских меродавних фактора. По количини злата новчаничних банака американски

_ВАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

долар још дуго времена не може доћи у питање. Америка ја исплатила скоро 90%. свију краткорочних дуговања иностранству. 100 милиона долара у папирима који се налазе у Европи не претстављају никакву знатну суму. Према томе јуриши који се врше на долар никако не би могли бити крунисани успехом, ако Америка не буде одлучила да умањи куповну снагу своје националне валуте. Али ни то по на шем мишљењу не може бити за време претседниковања Хуверовог (а избор новог претседника ће бити тек у новембру месецу ове године). Па ни после тога није вероватно смањење куповне снаге долара без једне међународне кооперације, која би имала за циљ смањење цене злата. Према томе

још нема изгледа де ће у долар да уђу мољци.

ОБАЈЕ

НОВЧАРСТВО

— Engleska banka snizila je svoju diskontnu stopu od 3 na 21/,%.

— Stanje Francuske banke pokazuje novi porast zaliha zlata za 474 mil. na 78.340 mil. franaka, dok su se devizne rezerve smanjile za 446 miliona na 11.086 miliona franaka; to znači da je likvidacija deviza izazvala porast zlatnih rezervi.

— Royal Dusch isplaćuje za 1931 godinu dividendu od 6% prema 17% za 1930. godinu; Shell Transport objavio je da će plaćati dividendu od 1], %, što iznosi 1.6 sh po akciji, prema 171|.% u 1930 godini.

— Assicurazioni Generali, Triest, isplaćuje za prošlu godinu, uprkos velikih gubitaka na hartijama od vrednosti, istu dvidendu kao i za 1931 godinu i to 175 lira po akciji ili 35%. Uplaćena glavnica iznosi 60 mil. lira.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Gička vlada donela je uredbi o plaćanju u ratama inostranih privatnih zajmova. Razlikuju se nova i stara dugovanja pema tome da li su nastali pre ili posle ove uredbe. Nova se moraju redovno plaćati. Za stare dugove predviđeno je plaćanje u ratama od 10% svake pola godine. Ali, ako je dužnik već primio devize za plaćanje svoga duga, tađa se ne može koristiti ovom uredbom.

— Приходи Загребачке ошштине у прва четири месеца ове године износе 36,502.369 динара од предвиђеног годишњег прихода 131,883.995 дин. Износ сигурних прихода, који још нису наплаћени рачуна се на 7,5 милиона. По главним ставкама наплаћено је до !. маја T. г.: од о1штинског намета 9,284.698 (за читаву годину предвиђено (34,954.7126), од градских даћа 12,578.584 (45,803.000); од

градске имовине 3,497.995 (19,489.778), од цеста, канала и

шеталишта 1,450.338 (предвиђено за читаву годину само 765.060); од градских такса 2,612.337 (8,190.000), од градских пореза и приреза 2,975.973 (8,160.700), од кланице 2,370.904 (11,771.100).

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Austrijska delegacija otputovala je u Bukurešt da nastavi pregovore sa Rumunijom, koji su bili prekinuti zbog teškoća kod regulisanja platežnog saobraćaja. Rađi se o sklapanju kompenzacionog ugovora, koji bi obuhvatio rumunska. potraživanja u Austriji, u iznosu od 8 miliona šilinga. Međutim, Rumunija traži da u kompenzacioni ugovor uđu i neke finansijske obaveze prema Austriji, koje iznose nekoliko desetina miliona šilinga. Austrijanci se tome protive, jer je: fo tuđi novac koji oni moraju sada vratiti u: odgovarajućoj valuti.

ШТАЈНА CJIVX

БА

— Grčka je pristupila ograničenju wvoza. Donesena је uredba o tome, i izrađena tabela, koja sadrži sve artikle čiji je uvoz kontingentiran od 15 marta do 15 novembra ove godine. Osniva se Centralna komisija za sprovođenje, koja će deliti dozvole za uvoz robe pojedinim komorama u zemlji, a ove će opet pojedinim izvoznicima na bazi carinskih deklaracija o uvozu u 1929, 1939 i 1931 godini.

Glavna. ograničenja (50—900%) odnose se na uvoz luksuznin artikala. ,-

СОБИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Рударска дирекција у Сарајеву донела је одлуку о регулисању надница рударских радника, према којој ће ове износити до 15— динара. Поводом ове одлуке рударски радници су упутили протест преко својих синдикалних организација Министарству шума и рудника.

ТРГОВИНА |

' — U prvom kvartal 1932 godine opadanje grčke spoljne trgovine uzima katastrofalne mere. Uvoz je iznosio 1.861 mil. drahmi, prema 2.233 miliona u isto doba 1931. godine. Izvoz je još više pao: od 1.317 miliona drahmi na 642 miliona.

ИНДУСТРИЈА

— Engleski uvoznici veziva pokušavaju sada da iskoniste povišenje carine, i da izgrade sopstvenu industriju veziva kupovinom starih švajcarskih mašina. Švajcarska je na to odgovorila uvođenjem prohibitivne carine na izvoz starih mašina, da tako, koliko je moguće spasi domaću industriju veziva. Njoj se je pridružila i Austrija.

— Šumsklo industrijsko poduzeće Šipad iskazuje u bilansu za 1931 godinu gubitak od 2,37 miliona dinara.

ПОЉОПРИВРЕДА |

— Seljački moratorijum u Čehoslovačkoj. Čehoslovački ministar pravde izradio je zakonski projekat, koji predviđa da se do 31. decembra 1933 godine na predlog dužnika može odgoditi za godinu dana egzekucija zemljoradničkih poseda i zgrada potrebnih za industrijsku proizvodnju.

Drugi deo projekta sadrži propise o olakšicama za plaćanje dospelih kamata na hipotekarne zajmove, koje se može odložiti, ako ukupna suma dospelih kamata prelazi granicu određenu uredbom. Ovim zakonom moći će se koristiti samo dužnici, koji sami rade na zemlji, i čiji posed nije veći od 100 ha ziratne zemlje i 600 ha šume.

— Američki Kongres doneo je zakon o stvaranju posebnog poljoprivrednog fonda od 10 miliona dolara u Ministarstvu poljoprivrede; ministar se ovlašćuje da može iz njega davati