Народно благостање

___БАРОДЕО_ БЛАГОСТАЊЕ

Страна 323

__21 мај 1932.

V. Bajkić:

FAZE EKONOMSKE MALE ANTANTE

— Od Joakimova 1927 do Beograda 1932 dod, —

Do hraja 1928. — Zasedanje u Šifrpsbom Plesu 1930, — Jugoslovensho-rumunsbi carinshi savez,

— ZŽasedanje u Beogradu u maju febuće godine. — Zabljučab.

1. Ро Кгаја 1928.

Ministar g. Gika kazao je novinarima, da Mala Antanta pretstavlja veliku silu u Evropi bez kompasa. Istina je, da je Evropa bez kompasa, ali ona je to bila od postanka država na njoj. Nikad Evropa kao takva nije imala jedan cilj i jednu volju. Ona je od vajkada bila poprište diplomatske i vojničke borbe pojedinih država i grupa država. Pomoću Društva naroda se pokušalo da se stvori Evropa kao celina, kao jedinica, ali bez uspeha. Društvo naroda je tribuna za obeležavanje separatističkih ciljeva pojedinih država. Ali, ako je Evropa još uvek bez kompasa, nije to slučaj sa pojedinim državama. Naprotiv, svaka ima svoju metu, kojoj teži svim srestvima. Čak se ne može reći, da je Mala Antanta jedina grupa država u Evropi, koja zna šta hoće. Istina nema više Antante, niti zajedničkog savezničkog fronta; ап је sigurno da postoje razne grupacije, koje su isto tako međusobno složne u cilju.

Sve to niukoliko ne umanjuje značaj jednodušnosti članica Male Antante. U političkim pitanjima — u ovima se nalazi povod njezinog postanka — Mala Antanta već 12 godina ide određenom linijom. Mala Antanta је bila za sve vreme odlično oružje spoljne politike njezinih članica. Ona je postala iz političkih razloga i sve do danas ona je ostala čisto politička kategorija. Tako je bilo i u teoriji š u praksi sve do 1927. godine. Tada nastaje promena u feoriji. Velika: međunarodna ekonomska konferencija u proleće iste godine, na kojoj je mnogo govoreno 0 potrebi uklanjanja smetnja međuna– rodne trgovine i ekonomskog zbliženja naroda u svima oblicima, pa i u onom regionalnih sporazuma, izazvala je teorijsku preorijentaciju Male Antante i ona je proklamovala iste godine, u Joakimovu, nameru stvaranja

neke vrste regionalnog sporazuma među njezinim Ca sastanka u Ženevi. Ekonomska konferencija je dala

nicama. Uzgred budi rečeno, Mala Antanta je ргокјатоvala i potrebu kulturnog zbliženja između članica, ali nas na ovom mestu najviše interesuje ekonomska strana Male Antanfe, odnosno problem „ekonomiziranja” Male Antante, po rečima g. dr. Beneša.

U Joakimovu je odlučeno, da se pristupi studijama pitanja ekonomskog zbliženja članica Male Antante i izvođenju istog. Ali rezolucija nije imala nikakvih ртакtičnih posledica. U tom se stanju sačekala Bukureška konferencija od 1928. godine. Na njoj je odlučeno, da se formira jedna komisija za studiranje tog pitanja i da ona počne s radom u Bukureštu iste godine. To je izazvalo veliku uznemirenost ır poloprivrednim krugovima Čehoslovačke (ако, da do sastanka komisije nije uopšte došlo. To držanje Čehoslovačke izavalo је nezadovoljstvo kod Jugoslavije i Rumunije, svoje strane sve energičnije tražile, da se pristupi stva-

гапји odluka. Ali su unutrašnje političke prilike u Čeho-

Slovačkoj onemogućile dr. Benešu

da. preduzme ma. što u (Om ргаусц. |

koje su sa

II. Zasedanje u Štrpskom Plesu 1930,

U tome se stanju sačekala konferencija Male Antante u leto 1030. godine u Štrpskom Plesu. Na njoj je g. dr. Marinković, sa prilično energije, pokrenuo pitanje agrarne krize i njezinog rešenja putem intimnije saradnje između industrijskih i agrarnih država. On je tom prilikom kazao, da' bi početak rešenja agrarne krize u jugoistočnim evropskim državama bio oličen u međusobnom preferencijalnom ugovornom odnosu između dr– žava Male Antante. Zasedanje u Štrpskom Plesu i odluke u pitanju ekonomske Male Antante ne odaju, da je na njima bilo žive i opširne diskusije o ekonomskim pitanjima. Odnosna tačka rezolucije glasi:

„Zatim se prešlo na pretresanje opšte privredne depresije i položaja svake od triju država Male Antante u vezi sa tom situacijom. Ustanovljeno je tom prilikom, da postoji opšta tendencija, naročito u Evropi, za što boljom organizacijom i saradnjom tu pogledu privrednih odnosa između raznih država. Ministri inostranih "роslova triju država saopštili su jedan drugom svoja gledišta odnosno načina, na koji bi se mogla najbrže ostvatiti ta saradnja”.

I suviše su važni i neodređeni ti izrazi u rezoluciji. Ali u toliko je konkretniji i potpunji komentar, koji је 2. dr. Marinković u nevezanom razgovoru dao jugo- . slovenskim novinarima baš po tome pitanju. On je kazao (po „Politici” od 28. juna 1930.): ii

„Rešeno je u Joakimovu da se akcija Male Antante proširi na ekonomsko polje. Do sada nije se bog zna šta u tome pogledu postiglo. Konstatovali smo međutim, da je ekonomska situacija u svefu, a naročito u Evropi, takva, da se eventualno mora pristupiti jednoj novoj organizaciji. Na ekonomskim sastancima: u Ženevi nisu postignuti. gotovo nikakvi rezultati. Bila su dva takva

direktive, kojih se gotovo ni jedna država nije držala. Jedino na carinskoj konferenciji teškom mukom se nešto postiglo; toliko samo, da se kaže da nije sve propalo. Na osnovu svega foga ukazalo se saznanje, da se ne mogu nikakvom opštom konferencijom rešavati ekonomska pitanja, nego da treba naći drugi put. Mi smo o tom diskutovali da nađemo taj put. Svaki.od nas je izložio svoje misli, kako bi se mogao postići uspeh u ekonomskim pitanjima.

Saglasili smo se u tome, da se mora početi sa regionalnim sporazumima, ali smo zadržali sve fo, dok tu stvar dobro proučimo, da svaki od nas počne raditi u onome pravcu, u kome misli da se to najbolje može ostvariti.«

G. dr. Marinković je isto tako dao jednu izjavu novinarima svetske štampe. To nije bila izjava već je-. dan mali ekonomski memorandum, u kome 'je bilo vrlo mnogo statističkih podataka. On je i tu pledirao za carinsko zbliženje industrijskih država s jedne i agrarnih s druge strane. Kao glavne smetnje tome cilju ozna~