Народно благостање

дђ

Ор

Re су KS S

21. мај 1932.

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 325:

subotu po podne. Došli su do sledećih zaključaka: Mi- usvajaju pofpuno Tardijeov plan o sporazumu регон-

nistri inostranih poslova triju država Male Antante konstatovali su da odluke od 1927. donete u joakimovu, od 1930. u Strpskom Plesu i 1931. u Bukureštu, još uvek odgovaraju situaciji.« |

Komunike počinje sa konstatacijom, da odluke od 1927., 1930. i 1931. još uvek odgovaraju situaciji. Kao što smo videli 1927. i 1930. godine dokonano |ec eKOnomiziranje Male Antahte. Medutim u zasedanju 1931. godine u Bukureštu o ekonomskoj Maloj antanti nije više bilo ni reči. A ni 1932. Mozda se nije htelo ponavijanje. Ono Di u ostalom bilo ı nezgodno, јег 61 [0 mogio dati povoda, da |avno mnenje zapita, da li za pet godina nije treDalo uciniti hišta više od rezolucije. Zar nije bilo dovoljno vremena da se pristupi njeziпош озтуагепјиг

Druga polovina prvog pasusa komunikea glasi:

» Treba privesti kraju ekonomsku politiku Која održava evropske države u haosu, jer svaka od mjih donosi odluke ne obzirući se na druge odluke protivurečne koje se samim tim međusobno nište, rušeći uječdno sredsiva ekonomskog i linansiskog saobraćaja i čineći nepotrebnim ekonomske i inansiske instrumente i ustanove stvorene pre sto godina. Slični metodi vraćaju nas u primitivan režim razmene dobara (trampa) — Što je težak zadatak.« -

To se svakako odnosi na trgovinsku politiku putem kompenzacionih ugovora i kliringa.

O ekonomskim sporazumima govori se u sledećem pasusu:

»Prema tome nameću se međunarodni sporazumi koji će dovesti u sklad ekonomske potrebe svih država.« -

Moramo priznati da nam gornji pasus nije jasan. Pretpostavljamo da је to usled rđavog prevoda s ofiginala. U njemu se veli da nema međunarodnih sporazuma, kojima bi se dovele u sklad potrebe sviju država. Dali se ovde misli na ekonomske sporazume uopšte ili na dovođenje u sklad potreba sviju država? Ako je prvo, onda је bespredmetno, jer danas nema ni jedne države koja nije povezana ekonomskim sporazumima sa ostalim državama. A što se tiče dovođenja u sklad interesa sviju država, svakako da je (0 slučaj, jer inače ne bi države potpisivale te sporazume.

Na to ih nije niko namorao niti ih može namorati.

O glavnom pitanju se govori u sledećim pasusima:

»Imajući u vidu mnedostajanje opšteg sporazuma odnosno ekonomske politike koja se ima sprovoditi, tri se ministra slažu da se treba za sad uzdržafi od svake inicijative u tome pogledu, ali da su tri države uvek spremne da sleduju svakoj inicijativi, koja bi došla s druge strane i da u njoj sarađuju dobronamer– no sa iskrenom željom da uspe. Oni imaju osećaj da treba početi sa skromnim pokrajinskim sporazumom i radi toga primili su od početka francuski predlog o sporazumu petorice; oni su spremni da doprinesu njegovom ostvarenju isključujući svaku zadnju političku misao i vodeći računa o specijalnim interesima siusednih država.

Kad bi se u toj prvoj kombinaciji uspelo, tri se ministra inostranih poslova nadaju, da bi se ona mogla lako proširiti tako da posluži kao osnova za jedan opšti sporazum.« :

KHao što vidimo, članice Male Antante se izjašnjavaju gotove da iskreno sarađuju na jednom opštem ekonomskom sporazumu (verovatno se ovde misli na evropsku ekonomsku uniju) i da se to treba da ofpočne regionalnim sporazumima. Zbog toga potpisnici

ce. Ali Mala Antanta ne uzima inicijativu, već je samo pripravna iskreno sarađivati. Mala Antanta silazi u pasivan položaj, povlači se u drugi red. To međutim ne odgovara njenoj dosadanjoj praksi i njezinom položaju među državama Srednje Evrope, koje dolaze u kombinaciju. Mala Antanta smatra Tardijeov plan kao tuđu stvar, a ne kao svoju, koju će ona samo iskreno pomagati, ali bez koje ona može biti i do koje joj nije stalo. I zbog toga Mala Antanta abdicira na inicijativu.

Ali ako inicijativa s druge strane baci u pokret Tardijeov plan, onda se, prema gornjoj rezoluciji, može ostvariti samo tako, ako se vodi računa »o specijalnim interesima susednih država.« Ovde pada težište, kao što ćemo malo čas videti. Prema svemu OVOme možemo smatrati Tardijeov plan kao nešto što ne spada u program Male Antante. A to je dovoljna garantija da od njega ništa ne bude. Mi smo to predviđali odmah po objavi Tardijeovog plana. Još smo pisali u uvodnom članku »Narodnog Blagostanja« od 12. marta i 2.:

»Preferencija! među srednjo-evropskim državama je takođe larma ni oko čega. Može doći do njegovog ostvarenja, ali će on biti površan i neef.kasan... Prema tome mi možemo da skinemo sa dnevnoga reda najnoviju senzaciju evropske štampe: ekonomsko. zbliženje podunavskih država.«

Isto tako se može smatrati da je ekonomiziranje

Male Antante za navek otklonjeno. Za to je dokaz pre

svega činjenica, da se o njoj više ne govori u 1931. ni 1932. godini. U ostalom, da se je to htelo, ono bi se odavno ostvarilo. Pet je punin godina kako je ta idčj}a proklamovana u jednome od zasedanja Male Antante.

уља: Ен =: РЕН Па А m ii

—V Zaključak

Cilj je ovog članka da iznese istoriju pitanja ekonomiziranja Male Antante kao i drugih sličnih planova; ne upuštajući se niukoliko u ocenu njihove korisnosti

po našu državu, po Malu Antantu, ili po celu Evropu.

Mi smo to uradili u najkraćim potezima. Metoda proučavanja ekonomskih pitanja nalaže nam da članak završimo sa pitanjem, iz kakvih je razloga sahranjena ekonomska Mala Antanta. Mi se tu ne možemo upustiti u nagađanja. Možemo se služiti samo službenim dokumentima. Od strane Jugoslavije i Rumunije nemamo nikakvih dokumenata o tome. A dokumenti koje smo do sada izneli dokazuju, da su Jugoslavija i Rumunija bile za ekonomsku Malu Antantu i da su Uuzimale inicijativu, dok je uehoslovačka u tome pogledu bila pasivna. Proučavajući lanjiske godine pitanje austro-nemačke carinske unije i u ovoj codini Tardijeov plan, mi smo istakli da Čehoslovačka po svome unutrašnjem političkom položaju, a delimično i po svojoj ekonomskoj strukturi nema potreDe ni za kakvim intimnijim ekonomskim sporazumima sa susednim državama. Mi smo tvrdili da bi Cehoslovačka na to pristala po nevolji, a ne po svojoj potrebi. Mi smatramo da je Čehoslovačka ta, koja je uspela da ukloni ekonomsku Malu Antantu. O tome služe sledeći podaci kao dokaz: | Decembra 10. prošle godine održao je 2. dr. Beneš u čehoslovačkom Senatu veliki govor o čehOSIlOvačkoj spoljnoj trgovinskoj politici, koji je reproduciran od celokupne sveiske štampe i vrlo opširno komentarisan. U njemu je g. dr. Beneš izneo opširno i obrazloženo osnovice na kojima počiva čehoslovačka međunarodna ekonomska politika. Ona se rukovodi trima principima, kazao je g. dr. Beneš. Prvi je geo-