Народно благостање

пропорцијалне, поделе међу оно у случају да: су за: ликвидацију потребни нови кредити и нове: трговинске трансакције, ликвидациони одбор може их одобрити. Ови: нови кредити уживају првенствб. У случају да но завршеној ликвидацији повериоци нису дошли до својих потраживања, они могу да за разлику туже дужника редовним судским путем, искључујући стечај. У случају, да се докаже банкротетво пре или после одобрења судске ликвидације, отвара се стечај.

меса (ноте

И ако овај закон није по иктенцијама законодавца привремена мера за заштиту трговаца и индустријалаца, него сталан правни институт поред стечаја и судског поравнања, ипак је он непосредна последица закона о' раздужењу сељака. Чим је влада неекономским мерама приступила регулисању економских односа, било је јасно да она неће моћи ограничити само на једнострану помоћ. Једна мера изазива другу. Заштита сељака, заштиту банака и трговаца. Само је питање, да ли се могу сви заштити, и ко ће да сноси трошкове»

ЕШ | гцбтуо пагода је 1925 софпе Pitanje ргебганић turskih odredio prof. Borelia, da utvrdi dugova iznos predratnih turskih dugova, i da odredi kolika kvota otpada - na Tursku, a kolika na ostale države. Tada je jiksiran ukupni dug stare turske carevine na 84.517.495 funti sterlinga, a udeo Kemalove Turske utvrđen je sa 62.25%, Grčke 10.57%, dok je ostatak podeljen među ostalih osam država. Godine 1928. postignut je na ovoj bazi sporazum u Parizu, i Turska se obvezala da će godišnje plaćati 2 miliona funti sve do definitivne isplate duga. Ona je ovaj sporazum potpisala i preuzela ovako velike obaveze, jer je oče-

НЕ наводно ВлАГОСТАЊЕ.

kivala da će dobiti veliki dugoročni zajam. Međutim, od toga nije bilo ništa. Ona je ipak dve godine redovno plaćala. Ali tada je svetska privredna kriza počela sve jače da deluje, i Turska je, pozivajući se na teške posledice krize za svoje državne finansije, počela isplaćivati samo trećinu predviđenog godišnjeg anuitefa. Poverioci su uz protest i pridržanje prava primili ovu krnju isplatu.

Turska vlada je sada iznela novi predlog o regulisanju dugova. Njen delegat, bivši ministar finansija Šukri bej, vodi pregovore već nekoliko meseci. Sada je dobio poslednje instrukcije i ovlašćenje da u slučaju eventualnog sporazuma može isti potpisati. Turska vlada traži unilikaciju svih svojih predratnih dugova, zatim smanjenje godišnjeg anuiteta od 2 miliona zlatnih funta na 700 mil. turskih zlatnih lira. Prvih pet godina plaćalo bi se samo 350 miliona, koji se ne bi iranferirali nego polagali kod turske Narodne banke za račun inostranih poverilaca.

Prema novinarskim vestima poverioci oklevaju sa pregovorima, jer se boje, da će usled sadanje krize morati pristati na veću redukciju duga, nego što bi to. uradili u normalna vremena. Turskoj je to naprotiv u interesu, i. ona | da na. svaki način dođe do sporazuma. -

Pariska „Information” donela je. inferesantan članak o novom talijanskom državnom unufrašnjem zajmu i o talijanskim državnim finansijama, iz koga mi donosi"што зједесе;

Poznato. је (а ЈЕ talijanska vlada u toku meseca. maja. prošle | godine. pristupila, emisiji bonova. 2508 isplate 3.897. miПода | lira državnih bonova sa, rokom, од 15. novembra. ПО 50-

i а OEM 74 У

upisano је. preko. 7 miliardi. lira. i | Fašistička vlada je iZ sličnih галеба. ропоупа « OVU и оре!

Novi talijanski unutrašnji · - zajam

~ a

__ Страва. 7

оу 55

raciju. O bo ona je: Dida de он“ пе та. isplatu O tnih bonova, koji dospevaju 15. novemibfa ove gvo(ine. ~ 9

Vlada ·je jednim · dekretom: od 16. mafta одобта“ izdanje šeste serije 5% bonova po nominalnih 500: lira tb ukupnom iznosu od milijardu lira. Odlučeno je, da se kođ. ove serije uvede lutrija, sa polugodišnjim izvlačenjem u O JU iznosu od 2.400.000 lira, sa sledećim zgodicima: |

L od 1 milion lira, 1 od 500. hiljada, 2· po 100.000, А 00. 50.000 i 50 po 10.000 lira. Kao i kod prošlogodišnje emisije; f O > su i kod ove kamate, koje se plaćaju svaka dva meseca, 0510 bođeni kao i zgodici svih sadanjih i budućih taksa i poreza

Sem toga, ovi blagajnički zapisi su, po svojoj, prirod prihyaćeni naročito od strane novčaničke banke kao ·garantij za zajmove i preporučeni su kao način plasmana .Za_. pu : larne kapitale. Ova povlašćenja su uspela da privuku sitne štediše na upis. Ipak, ona bi mogla da imaju štetne posledice povlačenjem uloga iz Štedionica i banaka.

Da se spreči ovo opasno kretanje kapitala, vlada je odobrila da sopstvenici bonova sa rokom u novembru 1932 godine mogu ove još sada zameniti za nove. Ona je odlučila da svima, koji se odreknu isplate ı pristanu na zamenu, da premiju od.

3% nominale u gotovom. Ona je dalje pomerila đan izvlačenja od 15. marta i 15. novembra na 7. april, ali će se zgoditci:iBplaćivati pre ranijih rokova samo novim bonovima. .» x.

Sem toga kamate su za nove bonove 5%, dok su prošle... bile 4.75%. Novi zajam imao je silan uspeh kao i onaj prošle godine. Emisionš kurs je 97%. Upis je bio poveren jednom” Баћа = karskom konzorcijumu pod vodstvom Banca d' Ifalia; i +тебад је да se izvrši za 14 dana od 7 do 20 aprila, ali je završen Tr” dana posle otvaranja. Upisano je 4 milijarde lira, a država 'je-> tražila samo milijardu. Veliki fašistički savet odlučio je, đa”Se* ne izvrši redukcija upisanog а nego да se DUO sve 4" milijarde. i -

Sada se postavio i problem upotrebe zajma. Sem THi-" lijarde određene za isplatu bonova emitovanih 1923 godine, II. milijarda je određena za podmirenje budžetnog delicita, | 1 milijarda za finansiranje već započetih javnih radova, 1 po slednja milijarda dodeljena je Zavodu za likvidaciju Пе 1 . plate većeg dela njegovih dugova novčamičnoj banci. о

Ovo nekoliko tačaka zahteva komentar: |

Na prvom mestu, stanje javnih finansija se stalno Božgoršava usled produžene krize, koja onemogućava екопотаки aktivnost; poreski prihodi se svakog meseca smanjuju, dok ras“? hodi pokazuju stalnu tendenciju porasta, naročito DOE у“ veće nezaposlenosti.

Budžetska godina 1928—1929, završila se. suficifbih" el: 555 miliona lira; 1929—1930 godina. zavtšila je isto tako: sd" suficitom od 150 miliona. Perioda deficita inaugurisana jeee? u 1930—31 godini sa iznosom od 504 miliona. Od tada se je budžetska neuravnoteženost znatno pogoršala; u prvih sedam... meseci 1931—1932 godine delicit je iznosio 2.091 miligqna,.. krajem osmog 2.147, a na kraju devetog 2.207 miliona ..lirav . Ako se nastavi povećanje deficita u ovakovom ritmu m (Se,

| očekivati, da će se popeti na 3 milijarde lira. O

Na drugom mestu, vlada je izradila veliki programs јаме nih radova :za suzbijanje nezaposlenosti. U decembru. 1931. go: dine broj nezaposlenih iznosio je 932.321; u januaru 1 dine bilo je 1.051.321, a u februaru 1.347.145, dakle potasš,. uprkos napora koji su učinjeni da se smanji: Četvrtina zajma « će se dati za finansiranje javnih radova. 5

Na kraju, milijarda lira dodeljena je Zavodu za ПА 5: ciju, Čiji je zadatak da oživi privatna: preduzeća „u „opštem. interesu, i to pomoću kapitala, koje mu Banca d' Htalia. stavlja na raspoloženje. U :bilansu od 10. aprila dugovi Zavoda.iža li-

kvidaciju Novčaničnoj banci iznosili su. okruglo 1,612 тиШовас lira, oni dolaze. od. preuzimanja.. paketa hartija od vrednosti

onih banaka, koje su dospele u teškoće. U Italiji je bilo u po