Народно благостање

21. мај 1932,

нара, кандидат за банкротство. По себи се разуме, да је то становиште потпуно неоправдано. Концерн је једна комбинација најразноврснијих подузећа банкарских, · индустријских, трговачких, транспортних и т. д. Тек у таквом мешовитом систему могућне су манипулације, које су довеле до пада великог броја концерна. Сасвим је другојачија ствар код Форда. Његов индустријски центар се налази у Детроиту у Америци; у иностранству се налазе само или продавнице или помоћна подузећа за монтажу, оправку и т. д. 90% целокупне имаовине Фордове налази се у биланси подузећа у Детроиту. Према томе је ситуација јасна и прегледна.

Било би чудо да лаички хук против подузећа велике међународне експанзије не закачи и чехословач. подузеће Бата. Има дуже времена, управо од како се заоштрила привредна депресија, како се и Бати у Злин упућују посмртни поздрави. Великим делом то долази из политичких и национално-политичких разлога. А с друге стране експанзија Батиних подузећа била је тако моћна, да је међу ПА морао наићи на велике непријатеље,

Прво сумњичење у здраву финансијску базу Бата а. д. читали смо пре неколико месеца у једном француском булеварском листу, који је свакодневно нападао француску владу због тога, што је дала зајмове Мађарској и Југославији. Кад је француска влада покренула питање о зајму Чехословачкој од 600 милиона франака, поменути булеварски лист је тврдио, да се зајам даје на притисак индустријскофинансијског концерна Шнајдер-Крезо, а да ће један део тог зајма Чехословачка дати Бати да би могао што јаче да конкурише француској индустрији обуће. Овде је напад дошао из чисто политичких разлога.

Пре месец дана чехословачки посланик у Бечу тражио је пензију и отишао за генералног директора Батиних подузећа у Злин. Вест је била сензациона већ и због тога, што

се дипломати на крају своје службе ретко примају штрапа- |

циозних послова. У једном делу Чехословачкој рђаво расположене штампе у Средњој Европи дало је то маха трвђењу да посланик Вавречка не иде за директора на иницијативу Батину, већ као комесар чехословачке владе, која је дала зајам Батином подузећу. После тога су учестале вести о рђавом стању Батиног подузећа нарочито из Мађарске.

Подузеће Бата је идентификовано са концерном. То је потпуно погрешно. Индустријско-финансијско тежиште подузећа Бата лежи у Злину. Његова подузећа у иностранству или врше продају његове робе, или, ако се баве производњом, она су ишчезавајућег значаја према инвестицијама у Злину. Даље, Батина подузећа ван Злина немају права да се задужују. Њихови су биланси врло јасни и прости: у активи се палази само роба изложена продаји и потраживања код банака, а у пасиви се појављује централа као поверилац за излиферовану робу. Из биланса друштва у Злину може се видети стање подузећа. Досадањи биланси нису показивали никаква задужења. Томе није обраћана пажња. Али је поБодом тих разних гласова Батино подузеће дало изјаву следеће садржине:

„Са више страна из Мађарске протурају се гласови, да фирма Бата дугује знатне износе разним чехословачким банкама и да тражи нове банкарске кредите. Нити фирма Бата а. д., нити и једно њезино афилирано подузеће дугује једне пребијене паре банкама. Она не тражи ни банкарске, ни ма какве друге кредите, нити је у том правцу подузимала ма какве кораке, нити се интересира за ма какав кредит. Веза фирме са банкама састоји се искључиво у њезиним огромним потраживањима од банака“.

Или рит | „Меродно Блеакоставњее“

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 329

Аустрија је завршила скоро све рачуне из клиринга са па: сивом. Кад је дошло до отказа свих тих уговора, она је закључивала нове, у којима се морало водити рачуна о иностраним потраживањима преосталим из старих рачуна.

Познато је, да је нови уговор о клирингу између нас и Аустрије предвидео да сва потраживања наших увозника из Аустрије, настала пре закључења рачуна (20. априла т. Tr.) дају право повериоцу на увоз робе из 10 3a износ потраживања.

Са Немачком је боље прошла. Немачки повериоци из рачуна закључених 15. априла ове године имају, као и југословенски, могућност наплате извозом робе из Аустрије. Али Аустрија је овде задржала за себе право да тражи од немачких поверилаца извоз веће количине робе, него што износи вредност њихових потраживања. Вишак вредности имао би немачки увозник да влаћа у маркама или у којој другој страној валути. Проценат за који роба. мора имати већу вредност није утврђен и аустријска Народна банка одређиваће га према појединим случајевима. Као што видимо, Аустрија је искористила ову прилику да повећа свој извоз. Како су немачка потраживања у шилинзима знатна, то ће Аустрија имати од овог мобилизирања иностраних потраживања велике користи.

Није мање важан ни други уступак, који је Немачка дала Аустрији. Познато је да немачки путници имају право да изнесу у иностранство само 200 марака. Постигнути споразум између Немачке и Аустрије сада предвиђа повећање те суме за још 500 марака, који ће се добивати на рачун потраживања из клиринга и то посредством посебних докумената. Тако се предвиђа увођење т. зв. кредитних писама, која подижу немачки путници код неке од својих банака с тим, да их могу наплатити код оне аустријске банке, на коју писмо гласи. Истој сврси служе и уложне књижице на име код аустријске Поштанске штедионице, које немачки путници могу добити преко немачке Поштанске штедионице или путничких бироа. Немачки путнички бирои ће исто тако издавати чекове, који ће се моћи наплаћивати код сличних уреда у Аустрији, а њима ће се и у хотелима моћи вршити плаћања. (Узгред да напоменемо да су претседници словеначких општина са конференције одржате недавно у Љубљани предложили нашој влади да се споразуме са иностраним владама о увођењу сличних путничких чекова).

Као што видимо, Аустрија добро манипулише са својим дуговима према иностранству. Ако се и садашњи уговори сврше као стари, онда ће Аустрија имати само користи од клиринга.

Аустрија и уговори о клирингу

Mnogi Englezi su očekivali veliko povećanje izvoza zbog Dpala fiunte. I u drugim zemljama alu II ——— Mnogi teoretičari su delili OVO

r'nišljenje. Verovalo se da је Engleska namerno oborila vrednost svoje valute, da Di povećala izvoz, što u stvari nije bio slučaj. Naši čitaoci će se sećati polemike našeg urednika protiv engleskog ekonomiste Kinsa, koji je naročito emfatički slavio pad funte, kao sreću za englesku spoljnu trgovinu. Naš urednik je tada upozorio, da je kriza engleske industrije kriza pojedinih glavnih industriskih grana. Ona je strukturelne prirode, i ne može se ukloniti padom valute. Engleska industrija uglja trpi od konkurencije mineralnih ulja, električne energije i jeftinijeg poljskog ulja.

Veliko razočarenje

| Engleska pamučna industrija trpi zbog konkurencije novih in-

dusfrija u prekookeanskim zemljama, koje su nastale za vreme rata. Ni ostalim izvoznim industrijama ne može pomoći pad

i! funte; on će automatski usled poskupljenja uvoza, da izazove

| } | |