Народно благостање
" Чему воде ратоборни и инфлаторни подвизи
_Страна 346
jer su, u isto vreme, zastupale interese: poverilaca Austrije. SIgurno ni one same nisu verovale u mogućnost, da Austrija i dalje plaća.
Proglas moratorijuma o trasferu očekuje se još ove nedelje.
Када је у децембру прошле године Јапан укинуо златно важење, он је очекивао да ће повећати извоз и ојачати своју конкурентску способност на источно-азијском тржишту, које је у последње доба показивало све мање интереса за јапанску робу, услед развоја домаће индустрије у Кини, нарочито у Индији. Сем тога, светска привредна криза и опште опадање куповне снаге тешко је погодило јапанску привреду, јер је Јапан високо развијена капиталистичка земља са јаком извозном индустријом. Криза и ограничење производње, које је с тим у вези морало је наступити, још јаче су истакли питање колонизације јапанског становништва; Јапан је најнасељенији од свих великих капиталистичких земаља, 167 становника по кв. км. Даља ин-
дустријализација није могућа. Његови напори иду за одржа-
вањем садањег стања производње. Међутим, у доба депресије ни колонизација није тако лако могућа. Јапану је остала једина дезорганизована Манџурија, где је он и иначе заинтересован: њеном колонизацијом решио би делимично питање сувишка свога становништва, а истовремено би Oјачао свој утицај у Манџурији, која је од необичне важности за јапанску индустрију због својих богатих рудника жељеза и угља. Како је јак интерес Јапана у Манџурији, види се по томе да његов удео у страном капиталу износи 70%.
Из свих тих разлога вођен је рат. Зато је и основана посебна манџурска република, којој претседа бивши кинески цар. Али баш је рат са свим својим последицама онемогућио све оне користи, које је Јапан очекивао од његове
интервенције. Садања финансијска и привредна ситуација
само се погоршала. Пре свега, финансирање кинеске експедиције прогутало је ефективних 160 мил. јени (јен— 18 дин.). То је прва штета. Друго је погоршање трговин. биланса услед већег увоза сировина потребних за ратни материјал и спрему војске, и треће: рат је изазвао бојкот са стране Кине, што је имало необично тешке последице за јапански извоз, јер је Кина једна од главних његових потрошача. У првом кварталу ове године јапански извоз у Кину износи 16 милиона јени, према 50 милиона у исто доба прошле године. Тиме је компензирано повећање извоза, услед пада јена. Пасивност трговинског биланса није се поправила. Док је у периоду од октобра 1930 до марта 1931 активни салдо јапанског трговинског биланса износио 47, у истом периоду ове оп показује пасивни салдо од 121 мил. јена. У буџету за 1932/33 годину предвиђа се дефицит од 160 мил., што је неповољно деловало на курс јена, који је пао на 65% испод паритета. Најновији терористички акти и даље га слабе: од 32,12 дол. на њујоршкој берзи пао је на 31,30.
„У броју 19 Вашега угледнога часописа оштампан је под потписом цењенога професора, г. Д-ра В. Бајкића чланак „Комунална банка“ у коме је, поред осталога, критикован и наш предлог о осни-
Уредништву „Народног Благостања“, Београд
„вању једне Комуналне банке. Како нам је господин про-
фесор у овој прилици приписао извесна тврђења, која ми нисмо посредно ни непосредно, и нигде до сада, исказивали, а још мање написали и потписали, то молимо Уредништво, да изволи у првом наредном броју „Народног Благостања“ дати места следећем;
1 — Тиме што смо миу "образложењу нашега пред= лога, између осталога, навели да „није без интереса под-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
:. Бр. 02.
вући и чињеницу да би образовање једне Комуналне банке
имало утицаја на биланс плаћања наше земље, јер би прет-
постављамо ова банка пласирањем зајмова за рачун. наших општина у земљи спречила одлив новца који самоуправна тела данас плаћају у име камате и отплате иностранству“ — ми нисмо, то је јасно, ни директно ни индиректно, подигли глас против уношења страног капитала у нашу земљу. Чуди нас, према томе, да је господин професор могао да дође до овога закључка, који је свакако резултат брзог читања — један лапсус.
2 — Што се тиче осталих закључака и аргумената, које је г. Д-р Бајкић овим поводом и успут навео, као: пропао са покушајем, кисело је грожђе, 365 кола годишње и tutti quanfi, cMaTpajyhH да су неумесни, налазимо да нема места да се о истима изјашњавамо.
Уредништву унапред на пажњи и предусретљивости захвалан
21 маја 1932 г. Београд. Д-р Драг. Т. Ђулизибарић.
=
Наш одговор,
Г. д-р Ђулизибарић вели да би оснивање комуналне банке „спречило одлив новца, који самоуправна тела данас плаћају наиме камате и отплате иностранству“.
Нека нам г. д-р Ђулизибарић опрости, али ми смо већ једном навикли да професорујемо, па нам је немогуће да пропустимо грешке ни језикословне, ни логичке, ни стручне. У горњој реченици има три грешке које имамо да исправимо. Пре свега, не каже се „плаћа се новац“ него „плаћа се новцем“. Друго оснивање комуналне банке неће уништити данашње обавезе самоуправних тела (који. самоуправна тела данас плаћају) већ се нове обавезе не би закључивале. И најзад упозоравамо г. д-р Ђулизибарића, да у Социјалној економији влада једнодушно мишљење, да се међународне обавезе не плаћају новцем већ добрима.
У толико ћемо краћи бити по главној ствари. Како до данас ниједан државни ни комунални финансијер није пронашао начин, да се закључују зајмови, код којих ће се у самом тренутку закључења дужник ослободити од обавеза плаћања не само интереса већ и главнице (јер г. д-р Ђулизибарић сматра да им одлив новца у отплату дуга треба спречити), то когод сматра, да треба спречити одлив новца за ануитет тај сматра, да је одлив новца у сваком случају штетан, то је он логички против иностраних зајмова.
Излази из тога, да нисмо брзо читали, већ да је г.
д-р Ђулизибарић брзо писао. В. Бајкић
Наш сарадник и пријатељ г. проф. д-р Билимовић '0-
Грађевна делатност и држао је у Љубљани ових
наше новчарство
дана једно предавање, у.
O коме је третирао појаву повећане грађевне делатности и оживљења на тржишту некретнина. Према новинарском извештају г. Билимовић је објаснио ту појаву бекством из динара. Малодушни купују и преплаћују, јер су изгубили веру у стабилност динара. Проф. г. Билимовић сматра, да та појава није штетна, јер непокретности продају у првом реду они који су задужени, и не могу да плаћају камате. Продајом, они ће се одужити, и тако ће се новац вратити банкама, и ако не у форми улога. На тај начин не постоји опасност по наше новчарство од повлачења улога и инвестирања у зграде.
Ми, међутим, идемо даље од г. проф. Билимовића. и сматрамо, да ће ова:повећана грађевна делатност, и нарочито куповина непокретности само користити нашем“ новчарству; већ у неколико ублажити привредну депресију, Типична je:
| 3 || |