Народно благостање

| | | | | | |

Страна 348

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 22

међу претставника америчких филмских концерна. Ових дана одржана је друга конференција, на којој је дефинитивно закључено потпуно напуштање југословенског тржишта, док год се не промени закон о филмовима. Први кораци у том смислу већ су учињени. Све три филијале америчких подузећа: „Парамунт филм“, југословенско д. д., „Фокс филм корпорејшен“, југословенско д. д. и „Метро Голдвин Мајер“, југословенско друштво за промет филмова, отказали су

својим намештеницама, јер су одлучили да ликвидирају са својим подузећима код нас. Шта више и фирма „Емко филм“, која је радила и прометом америчких филмова, мораће ограничити своје пословање само на европске.

| Сада ћемо сигурно остати без америчких филмова. Пе о очекивати да ће исти корак подузети и европска филмска подузећа. Државна каса ће олакшати за велики део приноса, који је до сад добивен од такса на биоскопе.

вв“ зе

НОВЧАРСТВО

— Норвешка банка снизила је дисконтну стопу од 5 на 4 и по од сто.

— Бугарска Шародна банка снизила је дисконтну стопу од 9 и по на 8 и по од сто.

— Hambros Bank из Лондона дели за 1931—32. годину дивиденду од 18 од сто према 22 и по од сто за 1930. год.

— Devizne uredbe postale su fako mnogobrojne, da је postala potreba njihovih КкофшнКасја. emaa je prva preduzela korake u tome pravcu.

— U poslednje vreme podneseni su sa više strana predlozi američkom senatu da se povisi Slavnica Reconstructioni Finance Corporation. Sada је republikanski senator Warren Barbour iz New Jerseya podneo zakonski predlog za povišenje glavnice za 15/, milijardu dolara, radi finansiranja produktivnih radova.

— Gornja Austrija bila je došla u teške finansijske prilike zbog kraha bankarske kuće Alma-Austram, o čemu smo mi već pisali. Sada je Gornjo-austrijskoj vladi uspelo da od bankarske kuće Samuel u Londonu dobije kredit u iznosu od 400 hiljada dolara, i da na taj način odgovori najhitnijim obavezama.

— Француска влада је пре кратког времена по први пут после стабилизације франка емитовала благајничке записе, у износу од 3 милијарде франака, са разним роковима. За бонове од три месеца камате су 1.75 од сто, од четири 17 %, од шест 2 од сто, од осам 21 % и од годину дана 2.25%. Француске банке, које имају огромне касене готовине, преузеле су све бонове за један дан.

— Међународна хипотекарна банка у Базелу, која је у блиским везама са берлинском Д. Д. банком не исплаћује ове године дивиденду, и чисту добит од 0.23 милиона франака пренеће на нови рачун.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Francuska мада је protestovala kod rumunske vlade protiv sprovođenja zakona o konvezrziji agrarnih dugova. Razlog protesta je, što bi ova konverzija, po mišljenju francuske vlade, mogla uticati na stabilnost valute, a to bi opet pogodilo one države, koje su u svoje vreme dale Rumuniji stabilizacioni zajam. Očekuje se protest i drugih država u ovom zajmu, a naročito Čehoslovačke. Nama nije jasno u čemu je veza između konverzije seljačkih dugova i stabilnosti leja.

— Сада је објављен мартовски споразум између грчке владе и француских портера облигација о преузимању ануитетске службе 3% златног зајма за грађење железнице Солун—Битољ. Споразум се односи само на оне облигације, чији поседник може доказати, да су 21. новембра 1917. били у рукама поданика оне државе, која од тада нису водила рат са Грчком. У пракси, овај споразум важи само за француске портере облигација, док за немачки део остаје питање и даље нерешено. Споразум је постигнут на овој бази: заостале камате од 2. октобра 1915. до 30. јуна 1917. платиће се одмах, и то са 60% златне вредности купона. Заостале

ЈТАЈ:!

А СЛУЖБА

камате од !. јуна 1917. до 2. јануара 1932. платиће се на истој основи у пет годишњих рата. Редовна ануитетска служба почеће |. јула 1932. године, и то тако да ће !. јула износити 60% од вредности, и сваке пола године ће расти за 5%, тако да ће 2. јануара 1983. г. када зајам буде амортизован износити 100%. |

За исплату заосталих купона од 1915. до 1917. грчка влада је неколико дана пре објаве трансфер-мораторијума · положила валуту код француских банака, тако да је ова исплата осигурана, док до исплате купона 1. јула неће доћи, тако, да је и споразум који је постигнут тек након дугогодишњих преговора доведен у питање.

— Talijanska vlada sada ispituje preko pokrajinskih privrednih saveta. kolika su potraživanja falijanskin podanika u zemljama · koje su uvele devizna ograničenja, jer želi da pristupi protumerama, pošto Italija ne može dalje izvoziti drukčije nego za gotovo. Sem toga vlada se bavi pitanjem kako da ublaži štetu koja nastaje za turizam zbog deviznih ograničenja u pojedinim zemljama. U tu svrhu povela je diplomatske pregovore sa Nemačkom, Austrijom i Čehoslovačkom, i nada se da će doći do sporazuma. _

— Швајцарска савезна влада емитовала је другу. серију савезног зајма 1932. године, у 0 од 150 милиона швајцарских франака. -

— Poliska vlada |e zaključila da od 1. juna snizi Činovničke plate od 5 do 10%, prema njihovoj visini, :·a oficirske. za 98%. Ovo je drugo sniženje plata. Prvo je bilo 1. juna prošle godine i to činovnicima za 15% a oficirima za 5%.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Соте ФасНоп Сбсопопначе е: допатнеге u Parizu sazvao je za početak juna konferenciju svih trgovačkih grana, koje su pogođene kontingentiranjem uvoza. Svrha konferencije je, da omogući zainteresovanim trgovcima da iznesu svoje predloge o tome, kako bi se mogao najbolje izvesti sistem kontingentiranja, bez većih posledica za francusku privredu.

— У Мађарској је израђен пројекат о: државном монополу трговине житом. За његово финансирање потребно је 100 милиона пенге, и влада не зна, како ће доћи до ових сретстава, и зато оклева са његовим доношењем, док: га аграрни кругови форсирају.

ПОЉОПРИВРЕДА |

-— Ministar poljoprivtede rešio je, da se banskoj upravi Primorske banovine isplati milion dinara iz državnog poljoprivrednog fonda, sa kojom sumom će se osnovafi banovinski fond za kupovinu plavog kamena i sumpora, koji će se deliti vinogradarima po ceni koštanja.

— Аустриска режнја дувана добија сада за куповину сировог дувана само половину прошлогодишњих девиза. Због тога су потрошене све залихе, којима је режија располагала. Будуће куповине регулисаће се уговорима о кли-

рингу. Са Бугарском је већ склопљен.