Народно благостање
Страна 350 ____ ПАРА ЛАГОСТАЊЕ __Бр. 22 душцевној болници у Топоници а :919. 742.67); — "Техн. бдел. уника да: 150.000 хиљада. синдикалних чланова ступе у штрајк
Љубовија, 11 јуна, за оправку коловоза држ. пута Дрињача — Власеница (357.111—). — Техн. одел. Врхпац, 21 јуна, за набавку туцаника и опр. држ. друма Београд— Панчево румунска граница (581.530.—). — 'Техо. оделење, Ужице, 3 јуна, за проширење, реконструкцију и ваљање држ. пута бр. 28 (457.893.04). — Инж. одел. Команде див. обл., Љубљана, 21 јуна, за оправку касарне „Војвода Мишић“ (302.727.—).
РАЗНО — Португал је 1. маја ове године увео осигурање против незапослености. |
— Генерални савет енглеских синдиката одобрио је закључак Централног синдикалног одбора текстилних рад-
Кјунатове године због снижења надница.
— Решењем министра трговине и индустрије основана је у Београду централна комисија за контролу извоза воћа, а за претседника је именован г. Момчило Бојић, начелник Министарства трговине и индустрије.
— У Загребу је 18. ов. месепа одржана конституирајућа скупштина „Централе за шпирит“, која је основана на темељу закључака Народне скупштине и Сената у вези са вовим законом о трошарини. .
— У Љубљани Бе се од 9.—13. јуна одржати ХИП. међународни сајам. Посетиоцима је одобрен попуст на железницама од 50%.
KO
НАРОДНА БАНКА НА ДАН 22. МАЈА Т. Г. Народна банка у свом извештају о стању на дан 22, маја исказује следеће важније промене ; повећање златног и девизног стока за 12,3 милисна
У милионима динара
1. 31. XII 8. 15. 22. У
АКТИВА Со 1931 1988 1035 1932 Подлога : i
зл. у касама m Ha crTp.||1:02 4| 1758.4| ı 763.0| 1763 2| 1763 2
новч. у страној монети 6.3 10 1,5 2,5
девизе .-. . 631 9) 332.0) 261.9) 233.5] 244.8
- Укупно 1834.4| 2096.8| 2026.2| 1998.3| 2010 6
Девизе које не улазе у подлоту = |. - ~ 8641 ' 842). 85.1 825 Кован новац:
у никлу . 388: 47.2 4771 48, Демоветизирано Сребро 389 33:9| 380) 3309 Зајмови;
на менице . . . . ||!433.7] 1965 6 1983 3] 1984.1| 19895 на тавтије од вредни | 20874) 2872 13614 302,5| 3580
Укупно . (637 1) 2252.8) 2344,8| 2346 8] 2348.4 Хартије од вредности 27.4' 274! 27.4 274 Ранији аванси Држави 4020,7) 1799.2) 1804.0) 1804.2) 1804.4
Привремени аванси Глав. Држ. Благајни . .. 5000! 600.0) 600.0
Вредности рез. фонда 118) 193 79.3) · 793 Вредности ост. фондова 2.9 29 2.9 2.9 Непокретности, завод за
Разна актива , 219) ' 52:90. 551) 757
ПАСИВА
Капитал... 0. 180.0| 1800] 180.0). 180 0 Резервни фонд . .. 821. 870) 870). 872 Остали фондови .. 4.2 4.4 4.4 4.4
Новчанице у оптипају 5396 5) 5172.2|:5060.4! 5002.7| 49045
Обавезе по виђењу:
ата веина је Mom e || 593 2913) | 124) 1807) 317
667.2| .326,3|. 408 3| 478.3| 522,5
жиро-рачуни . .. . зе а | 1956) 009 обе 30 1537 Укупно . 922.1 416.5| 450.4] 5884! 6624
Обавезе са роком . . 681.1) 1274 0] 1329,3) 1323.2 Разна пасива . |. 46,4| 97.2) 9951 102.3
Оптицај и обав. по виђ. ||6318,6) 5588.7| 5510.9) 5531,2) 5567 0
динара, повећање еснонта за: 5,3 мил; дин,“ и -ема- |
њење ломбарда за 3,7 милиона динара. У:пасиви
показује се повећање свију обавеза по виђењу за
УПКТУРА
онругло 134 милиона дин, и то: за 13 милиона дин. код државних потраживања, за 441 код жиро-рачуна и 26,8 код разних рачуна. Загонетна позиција обавезе са роком спала је овог пута изузетно за 6,1 милион динара, Услед гнатног псвећања обавеза по виђењу смањио се оптицај за 98,1 милиона дин.
БЕОГРАДСКА БЕРЗА, Жалимо што нам простор не допушта да читаоце оба-“
„вештавамо редовно о скандалозним појавама, које су пред-
мет открића Сенатског одбора у Вашингтону са задатком, да проучи берзанску спекулацију у Америци последњих година. У последњем извештају на пример прича се, како је један конзорцијум најпроминентнијих привредника Америке (Крајзлер, Швоб ит.д.) зарадио за недељу дана 1929. г. 5 милиона долара на спекулацији с акцијама Радио, купивши их по 90,5, а продавши их по 109.25. Уложено је свега 12,68 милиона долара у тај посао. Наравно да су приликом ре-
|ализације акције пале на 87.25. још је одвратнији случај 'Хариа Уорнера, претседника подузећа Хагпег Вгоз Рјсбигез, „који је 1930. године на спекулацији а ја базе са својимсоп-
ственим акцијама (продао их бланко по 54, а покрио по 23)
узарадио 7,39 милиона долара. Знао је, да те године неће |бити дивиденде. Каже се, да је у Америци обичај, да чла„нови управних одбора спекулирају са њиховим акцијама.
Та је бесна берзанска спекулација много допринела да су се курсеви папира у Америци стропоштали на ниво, 0 коме никад нико није ни сањао још ни у прошлој години. У овоме месецу (у мају) достигли су папири у Америци најнижи курс (према номинали) од како се зна за трговину ефектима на американској берзи. Имаоци хартија погубили су главе и због. тога ће погубити и имање. Мало је-њих,
|који имају довољно снаге да не продају. Јер, ко није раније
продао, тај чини глупост, ако сад продаје. Могућно је, да ће папири даље падати, али је много краћи пут, па због тога и много мањи ризик од данашњег курса до нуле, него до ал пари. Међутим нико не може сигурно да. прорекне, да ће сви папири за навек остати поп-уајеиг5. Према томе имаоци хартија су претрпели већу фуру но што је она, што је остала, ако се задрже хартије од вредности. Избегава се евентуално мања штета, а бацају се много већи шанси за добит.
Ј- трема“ нама бе налази таблица кретања укупног нивоа-курсева на 12 светских берзи. Ко је купио 1929. г. у Њујорку. хартије од вредности 'за 137,3 долара, тај има. данас