Народно благостање

4 au 1000. ________

публике г „Лебрена измеђ г. г. г. Тардјеа с једне и г. Ерио-а с друге стране, нарочито су расправљане две ствари: питање пољског зајма и нове емисије благајничких записа. Пољска је неколико пута, и то врло енергично затражила зајам у Француској, тако да је Тардје о томе обавестио Ерио-а, као будућег претседника владе. Овај је изјавио да то спада под компетенцију парламента, и тако можемо очекивати, да ће један од првих задатака нове владе и парламента бити одлука о пољском зајму.

Ми смо недавно известили, да је француска влада први пут после стабилизације емитовала за потребе државне касе. 3 милијарде франака благајничких записа. Пошто ће државна каса крајем маја поново доћи у новчане тешкоће, то ће се морати извршити и остатак одобрене емисије благајничких записа, наиме још две милијарде франака. Ерио ову ствар сматра као текућу, и није хтео својим ангажовањем да преузме одговорност.

—- Мексиканска влада донела је закон, којим јако ограничава деловање иностраних банака. Све стране банке морају своје капитале, резерве и пласмане држати само у Мексику. Ако примају улоге са отказним роком од 30 дана или без отказа, морају постати акционари Мексиканске банке. Улоге на штедњу са дужим роком не смеју уопште примати нити објављивати висину главнице своје централе. На крају забрањује се иностраним банкама трансфер мексиканске валуте у страни новац, што практично значи забрану претварања банчиних рачуна у доларе као и слање у иностранство ради спекулације. Стране банке које раде у иностранству морају се прилагодити горњим прописима за три месеца. Ово ће нарочито погодити Мабопа! СЕ Вапк из New Yorka, Bank of Montreal a Canadian Bank of Commerce, које имају своје филијале у Мексику.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Холандска расписала је крајем маја зајам у износу од 22945 мил.. хол, форинти. Зајам је слободан од пореза, Камата је 5%, а рок 40 година. 100 мил. ће се упог требити за консолидирање летећих дугова, а остатак за конверзију 6% зајма из 1922 године.

— У Гуатемали је донесен закон о заштити земљо“ радника, којим се забрањује егзекутивна продаја сељачких имања, ако понуђена сума не износи најмање 70% вредно-

сти задуженог добра. Сем тога презадуженим сељацима одо-;

брен је мораторијум од два месеца за сва плаћања држави и повериоцима.

— Шведска влада одлучила је да буџетски дефицит од 40 милиона круна отклони повишењем пореза на алкохол, што ће донети 15 мил. круна, снижењем чиновничких плата што ће донети 4,4 мил. круна, а 20 милиона ће се узети из фонда за амортизацију државних дугова.

— Одобрено је Дравској бановини закључење зајма у висини од 14 милиона динара уз 20-то годишњу амортизацију за: градњу бановинског пута Љубљана—Литија—Радече. Држава ће у отплати овог зајма учествовати са 250.000 динара тодишње. Овим путем ће се добити најкраћи спој Љубљане са Загребом.

— Министар финансија је решио да се плаћање по „привремено везаним“ рачунима иностранаца, које је уве-= дено 28. марта т. г., продужи до 30. јуна текуће године.

_ ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА.

— У Риму је склопљен уговор између талијанске владе и мађарске владе, којим се Италија обвезује, да ће у току следеће. кампање BOTH два милиона квинтала мађарске пшенице. У : \ ле Румунска влада. постигла је споразум са неким абрикама, које су јој лиферовале материјал за

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 363

! железне мостове, да њихова потраживања, у износу од 150

мил. леји која су већ давно доспела подмири лиферовањем петролеума.

— Румунска влада је предложила, да се провизорно

стави на снагу преференцијални уговор са Немачком, са отказним роком од 4 недеље. Немачка је одбила овај предлог, јер кратак период важења овог уговора омогућава Румунији да увезе у Немачку по преференцијалним царинама кукуруз и јечам, док обрнуто, немачка индустрија не може искористити повластице, које добија овим уговором. Немачка предлаже због тога да се уговор стави на снагу уз отказ од 4 недеље, али под условом, да повластице за немачку индустрију важе још 6—12 месеци, после отказа уговора.

— Чехословачки министар пољопривреде израђује законски пројекат о државном монополу на увоз жита, брашна, брашнених производа, стоке, меса, масти, сланине и путера. још нису. познате детаљније одредбе овог законског пројекта, али ће се вероватно организација увоза спровести преко досадашњих увозних комисија за жито односно стоку и сточне производе. Сем тога, влада ће основати заједничку организацију свих увозника, и само њени чланови моћи ће добити увозне дозволе.

Монопол увоза је најбоље оруђе отежавања увоза.

ИНДУСТРИЈА

— У Сарајеву је регистрована нова текстилна фабрика под именом „југовуна д. д. механичка творница текстилне и плетене робе“, са главницом од 300.000— динара.

— Фабрика челика Гуштањ— Равне је обуставила рад привремено због помањкања наруџаба.

— Министар финансија одобрио је оснивање двеју фабрика квасца и то једне у Дубровачкој Реци, коју ће подићи друштво са ограниченим јемством „Квасац“ и друге на Вичу код Љубљане, коју гради Рудолф Злокар. PO неће имати право производње шпирита.

— Чехословачка влада поднела је парламенту законски пројекат, којим се дозвољава градња нових шећерана само под условом да је место удаљено најмање 30 км. железницом или 15 км. ако не постоји железничка веза од постојеће шећеране. У противном, потребно је одобрење министарства трговине, пољопривреде и исхране. У овим фабрикама се сме продуцирати од 100 кг. шећерне репе само 8 и по кг. шећера.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Засејана површина шећерне репе у Чехословачкој пала је ове године за 38.000 ха на 141.668 ха, или за 21.15%, што је најмањи опсег после рата:

— У Шпанији је основан привредни савет са задатком да плански организује шпанску привреду. Он је добио велика овлашћења од стране владе. Један од првих радова у томе правцу је пројекат, да се за 5 година оспособи 100.004 ха земље за културу памука у Јужној Шпанији, и на тај

начин омогући производња сировина у земљи за јаку текс-

тилну индустрију у Каталонији. И раније, за време диктатуре Прима де Ривере, влада се бавила истим плановима, али њени су циљеви били друкчији. Она је хтела да поред производње памука изгради и текстилну индустрију, која би на тај начин била независна од увоза памука и колебања цена. Овај план био је последица унутарњих политичких борба, док је овај садањи резултат општих аутаркних тенденција. Међутим, рентабилност производње памука у Шпанији код

|данашњих цена на светском тржишту. је врло проблема-

тична, и ако је клима повољна, јер су потребне велике ин-

| вестиције за вештачко наводњавање. Данашња цена преко|морског памука у Шпанији износи 1390 златних пезета према

2150 у исто доба, прошле године.